WEBMIND: Kako ocenjujete značaj panela o veštačkoj inteligenciji i inovacionim tehnologijama na predstojećem Kopaonik biznis forumu?
Ana Milovanović: Kopaonik Biznis Forum se etablirao kao jedan od najznačajnijih i najposećenijih foruma ovog tipa u regionu, te mislim da je važno da se u ovom formatu razgovara o aktuelnim temama kao što su veštačka inteligencija i inovacije. Mnogo je dokaza koji govore u prilog činjenici da je veštačka inteligencija i razvoj inovacija u Srbiji visoko na listi prioriteta države.
WEBMIND: Možete da pojasnite šta smatrate pod pojmom „prioritet“ države?
Ana Milovanović: Nedavno je najavljeno da će u naredne dve godine država uložiti 100 miliona evra u razvoj veštačke inteligencije i to kroz ulaganje u novi superkompjuter, pored postojeće Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, te kroz razvoj softvera za javni sektor, ali i veće ulaganje u startape. Osnovan je i Institut za veštačku inteligenciju koji pretenduje da postane centar izvrsnosti koji razvija svoje stručnjake za ovu oblast i podstiče ekonomiju zasnovanu na znanju. U prethodnom periodu država je finansirala 35 projekata za razvoj veštačke inteligencije sa oko 2,5 miliona evra. Dodatno, dati su podsticaji u vidu poreskih olakšica i programa podrške Fonda za inovacije i Fonda za nauku. U obrazovnom sistemu su uvedeni predmeti u oblati veštačke inteligencije, od programiranja u osnovnim školama, preko stručnih predmeta u srednjim školama, te osnovnim i master studijama. Usvojena je Strategija za veštačku inteligenciju i radi se na novom Akcionom planu do 2026. Važna dopuna strateškom okviru su i Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje su usvojene tokom 2023, a u pripremi je i regulativa u ovoj oblasti čije se usvajanje očekuje u toku ove godine.
WEBMIND: Kako je Srbija pozicionirana u regionu na polju istraživanja AI?
Ana Milovanović: Da Srbija pretenduje da postane regionalni lider u veštačkoj inteligenciji govori činjenica da smo prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi koja je usvojila strateški okvir u ovoj oblasti, prva u regionu koja je postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i jedna od malobrojnih članica iz grupe zemalja u razvoju. U protekloj godini primljeni smo i u članstvo Alijanse za upravljanje veštačkom inteligencijom Svetskog ekonomskog foruma. Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2023. godinu od 193 rangirane države, Srbija je zauzela 57. mesto i nalazi se ispred većine zemalja u regionu – Hrvatske (70), Crne Gore (78), Severne Makedonije (83), Albanije (89), i Bosne i Hercegovine (117). Važno je istaći i činjenicu da je Srbija svetski lider u broju žena koje se bave veštačkom inteligencijom i naukom o podacima, sa nekih 40% zastupljenosti, dok je prva sledeća država na svetu Finska sa 24%. Kako je tema veštačke inteligencije u fokusu i u EU usled procesa usvajanja prve Uredbe o veštačkoj inteligenciji, ali i globalno, značaj ovakvih panela je veliki i pokazuje da hvatamo korak sa svetom i pratimo trendove, ali i da imamo čime da se pohvalimo kada je reč o dosadašnjim rezultatima u ovoj oblasti.
WEBMIND: U kojoj meri domaća privrede ide u korak sa naprednim tehnologijama i koliko je veštačka inteligencija primenjiva u poslovanju?
Ana Milovanović: Kada je reč o privredi, naši podaci pokazuju da su velike multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji prepoznale značaj i potencijal veštačke inteligencije i vredno rade na razvoju rešenja zasnovanih na principima veštačke inteligencije. Mnoge imaju i posebne R&D centre u Srbiji. Dobar pokazatelj je i to što od, prema proceni, 600 aktivnih startapa u Srbiji, više od četvrtine koristi veštačku inteligenciju kao „core“tehnologiju, dok trećina koristi nauku o podacima. Ipak, najveći prostor za napredak postoji u tradicionalnoj privredi koja i čini najveći deo našeg tržišta. Podaci StarTech istraživanja na reprezentativnom uzorku srpske privrede pokazuju da se u procesima digitalne transformacije najčešće još uvek koriste društvene mreže (60%) i internet sajtovi (52%), dok su blokchain i veštačka inteligencija najmanje korišćene tehnologije. Isto istraživanje pokazuje da polovina privrednika veruje da savremene tehnologije neće uticati na njihovo poslovanje, a tek 30% smatra da moderne tehnologije mogu da unaprede funkcionisanje njihovih kompanija. Mikro preduzetnici koji posluju na lokalnom nivou imaju negativnija očekivanja od mogućnosti savremenih tehnologija. Svega četvrtina privrednih subjekata bi bila voljna da uvede veštačku inteligenciju u poslovanje i to pre svega u svrhu automatizacije poslovnih procesa (67%). Ono što je dobra vest je da se beleži trend rasta privrednih subjekata koji u svom poslovanju koriste neko rešenje veštačke inteligencije u odnosu na 2022. i to sa 2,7% na 7,3%.
WEBMIND: U kojim procesima je najčešća primena veštačke inteligencije?
Ana Milovanović: Za sada se u Srbiji veštačka inteligencija uglavnom koristi za za automatizaciju repetitivnih zadataka i to najčešće u finansijskom sektoru, u korisničkoj podršci, zdravstvenom, proizvodnom sektoru, poljoprivredi, transportu i marketingu. Čini se da, ukupno gledano, privreda stremi ka većem korišćenju inovativnih tehnologija i veštačke inteligencije, ali da to i dalje nije svakodnevnica za veliki deo domaće privrede. Svi ovi podaci govore nam o potrebi da se o temi veštačke inteligencije više govori, i to ne samo na biznis panelima, već i u tradicionalnim medijima i među širom populacijom radi podizanja svesti o značaju ove teme, ali i o potencijalnim rizicima, o mogućnostima zloupotrebe I načinima njenog sprečavanja.
Panel pod nazivom „Veštačka inteligencija: budućnost je već počela” otvoriće diskusiju na ovu temu već prvog dana Kopaonik Biznis Foruma 2024. Na pitanja kako primena veštačke inteligencije utiče na razvoj savremenih rešenja i kakav je uticaj na ekonomski rast pokušaće da odgovore Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens, Milan Gospić, direktor Microsoft u Srbiji, Nataša Pržulj, profesor istraživač na Barcelona Supercomputing Centru, Marijana Vasilescu, CEO MediGroup i Beris Yakup, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Takođe, očekuju nas i paneli o globalnom tržištu i ulozi digitalnih tehnologija na kojima će razmeniti mišljenje stručnjati iz pomenutih oblasti i direktori kompanija u kojima je primena tehnologija na visokom nivou.
