Veštačka inteligencija, platforme i regulacija ušli su u 2026. sa više otvorenih pitanja nego ikada ranije. Dok tehnološke kompanije ubrzavaju inovacije, javnost, regulatorna tela i korisnici sve češće se pitaju gde je granica odgovornosti, ko kontroliše digitalni prostor i kakvu cenu društvo plaća za brzinu tehnološkog napretka. U nastavku su pet ključnih kontroverzi koje već sada oblikuju tehnološku godinu pred nama.
Nemanja Kuč
Nemanja Kuč
Iran je i dalje gotovo potpuno odsečen od globalne mreže. Četiri dana nakon što su protesti izbili u više gradova, internet u zemlji funkcioniše selektivno, uz brojne tehničke barijere koje ukazuju na plansko ograničavanje pristupa. Prema izveštajima međunarodnih medija, ovaj prekid komunikacija nije jednostavno gašenje interneta, već sofisticiran i pažljivo kontrolisan sistem kojim vlast pokušava da spreči širenje informacija van granica te zemlje.
U trenutku kada se britanski imigracioni sistem nalazi usred najdublje reforme u poslednjih pedeset godina, pitanje efikasnosti, tačnosti i dostupnosti pravne pomoći postaje važnije nego ikada. Upravo u tom prostoru nastaje Immigrationist, platforma koja koristi veštačku inteligenciju kako bi pojednostavila i ubrzala jedan od najkompleksnijih administrativnih procesa u Evropi.
U intervjuu u kojem sumira godinu na izmaku, Milan Gospić, direktor „Microsoft Garaže” u Srbiji, govori o tome kako se iz Srbije utiče na globalnu AI strategiju, zašto veruje da ćemo uskoro svi imati svoje timove AI agenata i zbog čega „Garaža” vidi svoju misiju u „demokratizaciji inovacija”. Beogradska „Garaža” je 15. takva lokacija u svetu i tek druga u Evropi, a Gospić naglašava da to nije stvar sreće, već rezultat sistematskog razvoja lokalnih talenata i njihove višegodišnje uloge u globalnim projektima.
Na WebMind panelu "Kad AI balon pukne, šta nam preostaje?“ učesnici su se, uprkos provokativnom naslovu, složili oko jedne ključne stvari - AI balon zapravo neće pući. Hype će možda splasnuti, ali veštačka inteligencija ostaje kao infrastruktura, alat i moćan filter za to ko će u biznisu napredovati, a ko će ostati bez šanse da uhvati priključak.
Fotogrametrija, 3D modelovanje i digitalna rekonstrukcija lica stoje iza projekta "Novo lice Ćele-kule“, u okviru kog se po prvi put naučno analiziraju i digitalno oživljavaju lica junaka čije su lobanje uzidane u čuveni niški spomenik. Sa Milanom Simonovićem, master religiologom i koordinatorom projekta, razgovarali smo o tome kako tehnologija menja naš odnos prema istoriji i šta nas sve još čeka.
All articles loaded
No more articles to load
