Programeri zarađuju najmanje dve prosečne zarade u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je u aprilu oko 95.000 dinara (810 evra), a kada su u pitanju zarade programera, prema podacima portala “Hello World”, softver inženjeri zarađuju između 1.800 i 1.970 evra.
Milos Turinki iz kompanije Infostud navodi da je tokom 2023. godine bilo za 50 odsto manje oglasa za IT pozicije nego 2022.
“Na osnovu podataka sa sajta HelloWorld u poslednje dve godine IT sektor je suočen sa izazovima i usporenjem rasta, što se ponekad opisuje kao ‘kriza’. Međutim, nije se radilo o klasičnoj ekonomskoj krizi sa masovnom nezaposlenošću. Umesto toga, dešava se smanjenje broja oglasa za posao – u 2023. godini broj oglasa za IT pozicije bio je za 50 odsto manji nego u 2022, dok su neke IT kompanije, pogotovo one veće, sprovodile manja otpuštanja”, rekao Turisnki za WebMind.
Rast plata je u nekim kompanijama bio usporen ili stavljen na pauzu, navodi Turinski, i dodaje da potražnja za kvalifikovanim kadrom ostaje velika, a da je broj zaposlenih u IT sektoru u 2023. godini porastao za 2 odsto i dostigao 110.000 ljudi.
Iskusni programeri zarade i do 5.000 evra
Plate, prema njegovim rečima, variraju značajno u zavisnosti od iskustva, veština, lokacije i specifične pozicije, a iskusni Software Developer-i sa višegodišnjim iskustvom mogu zaraditi i preko 5.000€ mesečno, dok početnici obično primaju oko 700€.
Na sajtu Infostud, podseća Miloš, oglašava se raznovrstan spektar IT pozicija, od početničkih do onih namenjenih iskusnim profesionalcima, pri čemu su najtraženiji profili Software Developer, inženjeri DevOps-a, inženjeri za kontrolu kvaliteta (QA), IT analitičari, administratori sistema i specijalisti za mrežnu bezbednost.
“Od kandidata se, pored poznavanja različitih programerskih jezika kao što su Java, C++, Python i .NET, često traže i veštine rada sa bazama podataka, agilnim metodologijama i cloud platformama”, naveo je on.
Izveštaj RZS: Prosek zarade programera 2.400 evra
Prema podacima na već pomenutom sajtu koji se bavi cenama rada u IT sektoru senioritet najviše utiče na plate u IT sektoru. Stoga, senior inženjeri u proseku zarađuju između 2.700 i 3.300 evra, mediori se kreću u rangu od 1.400 do 2.300 evra, dok juniori, sa početnim platama, zarađuju oko 700 evra.
U izveštaju RZS-a, navodi se da je majski prosek zarade programera iznosio više od 2.400 evra, dok su sredinom 2023. Godine, programeri zaraživali u proseku oko 2.200 evra.
Uticaj globalnih kompanija na domaće tržište
Prisustvo globalnih kompanija u Srbiji ima dvostruki efekat na lokalno tržište rada. S jedne strane, one nude visoke plate i benefite kako bi privukle najbolje talente, što može dovesti do povećanja opšteg nivoa plata u industriji. S druge strane, postoji teorija, o kojoj smo pisali, da ove kompanije zapošljavaju veliki broj IT stručnjaka kako bi smanjile konkurenciju na tržištu freelancinga i startapova, držeći ih na „klupi“ bez konkretnih zadataka.
IT industrija u Srbiji prolazi kroz fazu stabilizacije nakon perioda intenzivnog rasta. Globalni događaji značajno su uticali na ekonomiju Srbije, a posredno I na IT sektor. Uprkos izazovima, industrija nastavlja da bude vitalna za ekonomiju, pružajući podršku kroz inovacije i tehnološki razvoj.
Izveštaji o otpuštanjima u IT sektoru često odražavaju specifične probleme unutar kompanija koje su izgubile velike projekte ili se suočile sa specifičnim tržišnim izazovima. Takve situacije su izuzetak, a ne pravilo. Međutim, značajno je primetiti da je fluktuacija kadrova i konkurencija za talente dovela do povećanja plata, što nije dugoročno održivo.
Full stack developer – donedavno najtraženija pozicija
Donedavno je najveća potražnja vladala za poziciju Full-stack developer-ima (razni tech-stack-ovi). Jedna od glavnih prednosti zanimanja Full Stack Web programera je njegova sposobnost da radi na širokom spektru projekata zahvaljujući sveobuhvatnom znanju i veštinama. Dok su mnogi drugi profili u IT industriji specijalizovani za određeni deo aplikacije, Full Stack Web programeri poznaju ceo spektar tehnologija potrebnih za izradu kompletnih web aplikacija, pružajući im brojne mogućnosti za zaposlenje.
Koji su zadaci određenih pozicija?
Web developer: Glavni zadatak web developera je pisanje koda i kreiranje web stranica. Često sarađuje sa web dizajnerom kako bi se osiguralo da vizuelni aspekt sajta odgovara funkcionalnosti. Web developer mora imati tehničke veštine za pisanje i održavanje koda, kao i sposobnost da brzo rešava probleme koji se mogu pojaviti tokom razvoja.
Web dizajner: Web dizajner je odgovoran za kreiranje vizuelnog prikaza web stranica. Za ovu poziciju, pored tehničkih veština, potrebna je i visoka kreativnost kako bi se kreirali vizuelno primamljivi sajtovi. Web dizajner sarađuje sa web developerom kako bi osigurao da kod koji je napisan bude vizuelno atraktivan i funkcionalan.
Software developer: Software developer kreira softver ili čak i ceo sistem, pišući kod, testirajući ga i razvijajući dok program ne dostigne nivo koji klijent želi i koji odgovara tržištu. Za ovu poziciju potreban je visok nivo tehničkog znanja i poznavanje rada u određenom programskom jeziku. Software developeri mogu da se odluče da se fokusiraju na jedan programski jezik i usavršavaju se u njemu, ili da izaberu nekoliko jezika u kojima će biti stručni.
Frilens programeri ne brinu preterano o socijalnom osiguranju
Osim plata programera koji rade u firmama, stvara se utisak da i frilenseri mogu da zarade visok i lični dohodah. Problem je što I pored povećanja broja prijava delatnosti u tom sektoru postoje i oni koji ne brini previše o socijalnom osiguranju.
Problem, koji je čest u IT industriji, kod frilensera je i taj što dobar programer ne mora da bude i dobar trgovac i bez obzira na svoj kvalitet može da zaradi manje od onoga u firmi. Frilenseri moraju da obavljaju širi spektar usluga ako žele da zarade.
Otpuštanja i rast plata
Izveštaji o otpuštanjima u IT sektoru često odražavaju specifične probleme unutar kompanija koje su izgubile velike projekte ili se suočile sa specifičnim tržišnim izazovima. Takve situacije su izuzetak, a ne pravilo. Međutim, značajno je primetiti da je fluktuacija kadrova i konkurencija za talente dovela do povećanja plata, što nije dugoročno održivo. Veruje se da je tržište dostiglo vrhunac u ceni radne snage, te se očekuje stabilizacija ili čak pad plata u narednom periodu.
