U radu pod nazivom „Beiond AI Ekposure“, MIT FutureTech, zajedno sa Institutom za produktivnost i IBM-ovim Institutom za poslovnu vrednost, nudi detaljnu procenu zadataka izvodljivih za automatizaciju, posebno u domenu kompjuterskog vida.
„Smatramo da bi po današnjoj ceni američke kompanije odlučile da ne automatizuju većinu zadataka sa vizijom koji imaju „izloženost AI“ i da bi samo 23% plata radnika koje se isplaćuju za zadatke vizije bilo privlačno za automatizaciju“, navode istraživači u radu. .
Ovaj izveštaj stiže usred rastućih tvrdnji različitih agencija i kompanija o potencijalu veštačke inteligencije da zameni ljudske uloge. Analiza MMF-a kaže da bi veštačka inteligencija mogla da utiče na do 40 odsto radnih mesta širom sveta, a da bi taj procenat potencijalno mogao da poraste na 60 odsto u razvijenijim ekonomijama.
Istraživanje Svetskog ekonomskog foruma pokazalo je da skoro 75% kompanija predviđa usvajanje generativne veštačke inteligencije, rangirajući je odmah iza humanoidnih i industrijskih robota u smislu očekivanog smenjivanja posla.
Uticaj veštačke inteligencije je postepen, ali značajan
Međutim, ovo ne isključuje AI da na kraju preuzme ljudske poslove. U dokumentu MIT-a je istaknuto da bi veštačka inteligencija mogla da pretekne ljude ako se smanje troškovi njene primene ili ako se primeni preko platformi AI kao usluge koje imaju veći obim od pojedinačnih firmi. Opšti zaključak rada je da bi pomeranje poslova veštačke inteligencije bilo sporije nego što se očekivalo.
„Ekonomija veštačke inteligencije se može učiniti privlačnijom, bilo kroz smanjenje troškova implementacije ili povećanjem obima u kojima se implementacije vrše, na primer uvođenjem platformi AI-kao-usluge, koje takođe istražujemo“, rekli su istraživači u radu. „Sve u svemu, naš model pokazuje da će gubitak posla usled kompjuterske vizije veštačke inteligencije, čak i samo unutar skupa zadataka vizije, biti manji od postojećeg odliva poslova koji se vidi na tržištu, što sugeriše da će zamena radne snage biti više postepena nego nagla.
List je takođe primetio da većini ranijih izveštaja o ovoj temi nedostaje jasnoća o specifičnom vremenskom okviru i stepenu automatizacije. Ova dvosmislenost proizilazi iz činjenice da takva predviđanja često ne uspevaju da se pozabave direktnom tehničkom izvodljivošću ili ekonomskom praktičnošću sistema veštačke inteligencije. Umesto toga, oni se oslanjaju na komparativnu analizu zadataka u odnosu na mogućnosti veštačke inteligencije da bi sugerisali potencijal za automatizaciju.
Osnovana procena automatizacije
Studija MIT-a je značajna jer su istraživači pratili pristup koji je uzeo nekoliko važnih faktora u igru. Oni se bave tri bitna nedostatka modela izloženosti veštačkoj inteligenciji da bi se napravila ekonomski utemeljenija procena automatizacije zadataka.
U početku su sproveli ankete sa radnicima koji su upoznati sa zadacima kako bi procenili učinak koji je potreban od automatizovanog sistema. Zatim su razvili model za izračunavanje troškova povezanih sa konstruisanjem sistema veštačke inteligencije koji je u stanju da postigne takve performanse, što je ključni korak s obzirom da visoko precizni sistemi mogu izazvati značajne troškove. Na kraju, oni su procenili ekonomsku privlačnost usvajanja AI.
„Razmislite o maloj pekari koja procenjuje da li da se automatizuje pomoću kompjuterskog vida“, navodi list. „Jedan zadatak koji obavljaju pekari je da vizuelno provere svoje sastojke kako bi se uverili da su dovoljno kvalitetni (npr. neiskvareni). Ovaj zadatak bi teoretski mogao biti zamenjen sistemom kompjuterskog vida dodavanjem kamere i obučavanjem sistema da detektuje hranu koja se pokvarila.
Za malu pekaru koja zapošljava pet pekara sa tipičnim godišnjim zaradama od 48.000 dolara svaki, potencijalna ušteda rada od automatizacije iznosi 14.000 dolara godišnje. S obzirom da ova suma ne odgovara troškovima vezanim za razvoj, implementaciju i održavanje sistema kompjuterskog vida, ekonomski je neizvodljivo da ova pekara zameni ljudski rad veštačkom inteligencijom.
Tekst preuzet sa: Computerworld
