Prema podacima evropska agencija za statistiku Eurostat za 2023, na listi digitalno pismenih visoko mesto zauzimaju Finci sa 82 odsto i Česi sa 69 procenata, dok se među zemljama sa najnižom stopom izdvajaju Bugarska sa 35 odsto i Italija sa 45 procenata.
Na statistiku značajno utiče i obrazovanje anketiranih, pošto osnovne digitalne veštine ima 80 odsto osoba sa visokim obrazovanjem, ali samo 34 odsto osoba koje imaju samo osnovno obrazovanje ili uopšte nisu formalno obrazovane.
Pošto ljudi između 65 i 74 godina imaju znatno slabije digitalne veštine nego oni starosti između 25 i 34 godine, starost stanovništva se pokazala kao drugi bitan faktor.
Udeo starijih muškaraca sa osnovnim digitalnim veštinama iznosi 34 odsto, a udeo muškaraca između 25 i 34 godine 69 odsto.
Žene prednjače po znanju osnovnih digitalnih veština
Razlika u poznavanju digitalnih veština je izraženija kod žena, pošto samo 25 odsto starijih žena poseduje osnovne digitalne veštine naspram 71 odsto mlađih žena između 25 i 34 godine života.
Žene prednjače u odnosu na muškarce po znanju osnovnih digitalnih veština u svim starosnim grupama do 45 godina života, a nakon toga se statistika preokreće u korist muškaraca. Sveukupne digitalne veštine odnose se na pet oblasti, a to su veštine informacione pismenosti, veštine komunikacije i saradnje, veštine kreiranja digitalnog sadržaja, veštine bezbednosti i veštine rešavanja problema.
Da bi imali bar osnovne opšte digitalne veštine, ljudi moraju znati kako da obave bar jednu aktivnost koja se odnosi na svaku oblast.
Cilj Evropske unije je da do 2030. godine bar 80 odsto građana Evropske unije ima osnovne digitalne veštine.
Trećina građana Srbije digitalno pismena
Osnovne digitalne veštine poseduje trećina građana Srbije, koji internet najviše koriste za telefoniranje, video pozive i instant poruke (84 odsto u Srbiji, 82 odsto u EU), zatim za onlajn učenje (27 odsto u Srbiji, 31 odsto u EU), a najmanje za građansku i političku participaciju (tri odsto u Srbiji, 18 odsto u EU), govore raniji podaci Eurostata.
Prema istraživanju, Crna Gora, Hrvatska i Mađarska zauzimaju više mesto od naše zemlje, dok je jedino susedna Rumunija sa slabijim rezultatom.
Nesumnjivo je da raste svest o nužnosti poznavanja osnovnih digitalnih veština u Srbiji. Poslednjh godina sve više građana uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu, a Ministarstva informisanja i telekomunikcija, pored ostaloih aktivnosti, uspešno organizuje karavan digitalnih veština koji ima za cilj da opismeni starije građane u manjim mestima, sve u cilju namere da do kraja 2025. godine cela teritorija Srbije bude pokrivena brzim internetom.
