Koja tehnologija vas inspiriše i koje veštine treba da razvijaju mladi profesionalci?
Lista tehnologija i alata koji omogućuju bolju efikasnost i produktivnost uz dovoljno visok kvalitet rada – dugačka je. Počeo sam od banalnih unapređenja, kao što je brzo kucanje na tastaturi, zatim sa konciznijim imejlovima sa automatskom proverom sadržaja i gramatike, efikasnom onlajn komunikacijom koristeći „Loom”, čuvajući sate koje bih inače proveo u pisanju imejlova ili na sastancima, alatima za planiranje vremena i pametnim podsetnicima, obaveštenjima, pametnim automatskim beleškama na sastancima i razgovorima, automatizacijom raznih ličnih repetitivnih zadataka, ali i čitavih poslovnih procesa u oblasti operacija, marketinga, prodaje, projektnog menadžmenta koristeći „Zapier”.
Ne treba da zaboravimo da tzv. veštačka inteligencija ne postoji (makar za sada i u skorijoj budućnosti) bez ljudske inteligencije. Termin koji sam nedavno čuo, a koji mi se sve više sviđa, jeste „povećana inteligencija” (engl. augmented intelligence), jer se prava vrednost ovih tehnologija ogleda u tome na koji način ćemo je mi, ljudi, koristiti. Stoga, ne možemo da pričamo o tome na koji način kompanije i javni sektor mogu da iskoriste AI kada – čast izuzecima – ni sami nismo počeli da koristimo ove alate.
Mislim da bi bilo dobro kada bi svako od nas, za početak, istražio malo više i počeo da se „igra” – ako ništa, iz praktičnih razloga, jer će na tržištu rada u skorijoj budućnosti veću prednost imati oni koji se bolje snalaze sa ovim tehnologijama, u bilo kojoj oblasti i industriji.
Veštine koje mislim da treba svi da razvijamo jesu: prilagodljivost, rešavanje problema i obrazovanje (edukacija). Smatram da će nam u narednim godinama biti potrebna, pre svega, prilagodljivost – novim tehnologijama, tržišnim trendovima, potpuno novim poslovima u nastajanju. Prilagodljivost radnom okruženju (hibridnom ili ne, videćemo), zatim globalnim problemima, klimatskim promenama, potrebama poslodavaca, krajnjih korisnika i potrošača. Bilo da je reč o problemima u poslovnom okruženju ili ličnim problemima, oni koji budu najbolje ovladali ovim veštinama i budu sposobni da se prilagode i dovoljno brzo i efikasno rešavaju probleme na koje naiđu – biće najuspešniji i najzadovoljniji.
Šta biste istakli kao najvažniji projekat i najveći uspeh u svojoj karijeri?
Bilo je nekoliko veoma izazovnih projekata. Istakao bih organizaciju prvog sajma hrane u jugoistočnoj Evropi – „Belgrade Food Show”, u Beogradu, 2018. godine, pokretanje „Evermeda” (platforme za onlajn medicinske konferencije) u periodu korone, strateški, gotovo od nule, zajedno sa vlasnicima; nakon samo godinu dana, „Evermed” je doživeo veliki uspeh globalno. Zatim, rad na prvoj platformi za iznajmljivanje Ivecovih teretnih električnih vozila u Evropi po modelu „pay-per-use”, GATE u 2023.
Najizazovniji je, definitivno, trenutni projekat Enriana, u okviru koga radimo na primeni rešenja veštačke inteligencije u velikim kompanijama. Enrian je pre dve godine formirao tim posebno fokusiran na ovu oblast. S obzirom na tematiku koja je poprilično nova i nedovoljno istražena, ali i tržište koje je dosta mlado i nerazvijeno (Evropa poprilično zaostaje za Sjedinjenim Državama, ali i Kinom), postoji dosta izazova.
Pre svega, u prethodne dve godine mnogo smo uložili u edukaciju – u obrazovanje naših zaposlenih na bostonskom MIT-u, zapošljavajući inženjere sa Kembridža, posećujući prestižne konferencije i – ono najvažnije – implementirajući ova rešenja sa klijentima. Ja se trenutno nalazim na letnjem programu Poslovne škole u Kopenhagenu (CBS), koja je među prvima u Evropi objavila programe sa temom veštačke inteligencije i njene primene.
Kako definišete uspeh i kako birate poslovne partnere i saradnike?
Poslovne partnere i saradnike biram potpuno isto kao i ljude oko sebe u privatnom životu – po vrednostima koje delimo. Uspeh je kada vas posao natera da zaboravite na sve drugo, potpuno se fokusirate i izgubite predstavu o vremenu. Kada imate dobre kolege oko sebe, dobar balans između poslovnog i privatnog života. Uspeh je kada možete da budete ono što jeste i otvoreno kažete šta mislite. Kada naučite da kažete „ne”. Kada umete pažljivo da saslušate.
Kada drugi za vas mogu da kažu da ste dobar sin, brat, prijatelj, kum, poznanik, komšija, partner, kolega. Kada drugima, ali i sebi, želite samo dobro. Kada imate na koga da se oslonite i drugi mogu da se oslone na vas. Kada se tuđem uspehu radujete podjednako koliko i svom. Kada verujete. Kada vidite smisao u onome što radite.
Uspeh ne vidim kao krajnju destinaciju ili tačku u vremenu i ne smatram da treba da bude vezan isključivo za posao. To je neko lično merilo i korektivni faktor koji nas tera da kroz život budemo bolji i dajemo sve od sebe.
