Bio je stipendista Republike Srbije, ali i dobitnik stipendije „Dositeja”, koju dodeljuje Fond za mlade talente.Natrećoj godini studija je napisao prvi naučni rad na temu finansijskog izveštavanja i oporezivanja preduzetnika u Srbiji, za koji je dobio nagradu Univerziteta u Novom Sadu.
Tokom doktorskih studija napisao je i objavio sedam naučnih radova u časopisima raznih kategorizacija (M22, M24 i M51). Denis je bio deo kolektiva Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu kao demonstrator. Vođen mišlju da svaki dan može da nauči nešto novo, pored formalnog obrazovanja, kontinuirano radi na svom ličnom razvoju.
Koja tehnologija vas inspiriše i koje veštine treba da razvijaju mladi profesionalci?
Kao finansijski kontrolor i analitičar u IT industriji, najviše sam inspirisan trendom digitalne transformacije, pogotovo automatizacijom poslovnih procesa i naprednom analitikom podataka. Ovakvi trendovi otvaraju vrata ka efikasnijem i efektivnijem obavljanju zadataka, kao i boljem razumevanju samih podataka, što je ključno za donošenje odluka. Robotska automatizacija procesa (engl. Robotic Process Automation, RPA) doprinosi smanjenju vremena i troškova koji su potrebni za obavljanje rutinskih zadataka.
Zamislite svet gde automatsko prepoznavanje elemenata u fakturama pomoću tehnologija za optičko prepoznavanje znakova (engl. Optical Character Recognition, OCR) ubrzava proces obrade, te smanjuje mogućnost grešaka – upravo tu budućnost živimo! Upotreba „Business Intelligence” alata, kao što su PowerBI ili Tableau, omogućava efikasnu vizuelizaciju i analizu podataka, te olakšava prepoznavanje obrazaca u podacima, što je ključ za strateško odlučivanje. Takođe, programi poput Excela, zahvaljujući svojim naprednim funkcijama, kao što su PowerPivot, PowerQuery i VBA (Macros), značajno olakšavaju svakodnevne zadatke i obradu podataka.
Kada je reč o veštinama koje je potrebno razvijati u digitalnom svetu, stavio bih akcenat na sledeće: radoznalost i spremnost na učenje, analitičko razmišljanje, tehničke veštine, organizacija i komunikacione veštine.
Koja je najvažnija stvar koju ste naučili od mentora i koliko je, po vašem mišljenju, značajno mentorstvo za razvijanje karijernog puta?
Moje trenutno radno iskustvo ujedno je i moje prvo profesionalno angažovanje, a sa sigurnošću mogu reći da ne bih bio ovde gde jesam da nije bilo moje mentorke. Od nje sam naučio sve – kako tehničke tako i netehničke aspekte poslovanja: od organizacije podataka, preko njihove obrade do prezentacije. Ja sam refleksija njenog napornog rada, truda i strpljenja. Iako sam imao savršene akademske uspehe, kao student sa najvišom prosečnom ocenom na Ekonomskom fakultetu, što je bilo važno za ulazak u ovako ozbiljnu kompaniju, definitivno ne bih bio na ovom nivou bez svoje mentorke.
Negde sam pročitao: „Budi senior kakav ti je trebao kada si bio junior.” Potpuno se slažem sa tim. Uloga mentora je zlata vredna. Verujem da bi trebalo da svaki uspešni profesionalac dobije priliku da mentoriše, ali i da bude mentorisan. To je jedan od najboljih načina za razvoj karijere i kontinuirani rast.
Kako održavate motivaciju i energiju u svom svakodnevnom radu?
U digitalnom dobu, u svetu koji je pun poslovnih izazova – ključ za održavanje motivacije i energije leži u tome da radimo ono što istinski volimo. Smatram da je ljubav prema poslu najveći motivator za uspeh. Kada radimo ono što nas ispunjava i inspiriše, svakodnevni zadaci i izazovi postaju prilika za rast i razvoj.
Takođe, važno je biti u stimulativnom okruženju, tj. okružiti se pozitivnim ljudima. Raditi u društvu kolega sa kojima delite entuzijazam i koji podržavaju vaš napredak podstiče na ostvarivanje maksimalnog potencijala. Ovde ne govorimo samo o profesionalnoj podršci, već i o ličnoj, jer nas takvo okruženje uvek podseća na to da svakog dana možemo biti bolja verzija sebe. Svaki dan sa sobom nosi mogućnost za učenje, pa je zato važno negovati strast prema poslu, biti u okruženju koje podstiče pozitivnu energiju i uzajamnu podršku.
Da li biste radije radili iz kancelarije ili od kuće?
Kada je reč o radu od kuće ili iz kancelarije, mislim da je ključ u balansu. Moja kompanija podržava punu fleksibilnost na ovoj relaciji, što mi omogućava da odaberem najbolju opciju za svaku situaciju. Svaki režim sa sobom nosi izvesne prednosti i nedostatke. Rad iz kancelarije omogućava da se lakše povežem sa kolegama, održim produktivne sastanke „licem u lice” i brže rešim sve one zadatke koji zahtevaju timsku interakciju. S druge strane, rad od kuće mi daje fleksibilnost, tako da bolje upravljam svojim vremenom, eliminišem vreme provedeno u saobraćaju, a takođe omogućava da se fokusiram na zadatke bez ometanja.
