Tehnološka trka u razvoju superinteligencije
Kada šef jedne od najmoćnijih tehnoloških kompanija najavi višegodišnje investicije u vrednosti od stotina milijardi dolara, svet ne može da ostane ravnodušan. Zakerbergova poruka da je cilj Mete da razvije takozvanu “opštu veštačku inteligenciju”, odnosno AI sistem koji prevazilazi sposobnosti ljudi u većini kognitivnih zadataka, nije samo strateški poslovni potez. U geopolitičkom kontekstu, to je signal o ulasku u novo poglavlje tehnološke utakmice u kojoj više ne dominiraju samo brzina i preciznost, već i kontrola nad samim konceptom inteligencije, obajvio je CNBC.
Upravo zbog toga analitičari sve češće porede AI trku sa trkom u naoružanju. Ulog nije dominacija tržištem reklama ili aplikacija, već potencijalno upravljanje informacionom arhitekturom sveta. Ako jedna kompanija postigne kvantni skok u razvoju generalne inteligencije, njeni konkurenti – i saveznici i protivnici – bi mogli da ostanu zatečeni i u tehnološkom i u etičkom smislu.
Od Liame do superinteligencije
Meta je u poslednjih godinu dana ubrzano širila svoj AI sektor. Poslednje akvizicije, poput nabavke čipova od Applea i ugovora sa Nvidijom i AMD-om, kao i agresivna politika zapošljavanja uz bonuse do sto miliona dolara, pokazuju da Zakerberg ne želi da Meta samo prati trendove, već da ih diktira. Otvoreni modeli poput Llama 3 već su pokazali sposobnosti koje nadmašuju konkurenciju u određenim zadacima, ali ambicija da se razvije sistem koji “misli” bolje od ljudi postavlja ozbiljna etička, ekonomska i društvena pitanja.
Zakerberg je izjavio da Meta neće razvijati superinteligenciju iza zatvorenih vrata, već u saradnji sa otvorenim AI zajednicama. Ipak, skeptici upozoravaju da termin “otvorenost” u kontekstu korporativne moći često znači samo delimičnu transparentnost. U vremenu kada je pristup procesorskim resursima postao ključan za razvoj AI modela, Meta svojom infrastrukturom gradi platformu koja će teško moći da se sustigne.
Ko kontroliše AI, kontroliše budućnost
Zakerbergova poruka da je cilj kreiranje “pomoćnika koji može da razume svet bolje od nas” neodoljivo podseća na vizije iz naučne fantastike. Ali iza vizije se krije realna moć – moć da se oblikuje tok informacija, društvenih normi, tržišta rada i političkog odlučivanja. Superinteligencija, ako se ostvari u rukama privatnog sektora, može postati alat koji zamenjuje ne samo izvršnu, već i misaonu funkciju ljudi,.
Pitanje više nije da li ćemo imati superinteligenciju, već ko će je imati prvi. I dok deo javnosti vidi šansu za napredak, drugi se pribojavaju scenarija u kojem će jedna korporacija znati više o ljudskoj vrsti nego što ljudi znaju o sebi. Zakerberg poručuje da je cilj “služenje čovečanstvu”, ali ostaje otvoreno pitanje – pod čijim uslovima i po čijim vrednostima?
