Kada je veštačka inteligencija počela da pokazuje sposobnosti programiranja, svi su se oduševili. Prompt inženjering postao je nova digitalna veština – umetnost zadavanja instrukcija modelima da bi se postigao željeni rezultat. Međutim, taj pristup je bio krhak, neponovljiv i često neprecizan. Promptovi su se pisali instinktivno, delovali su kao improvizacija, a zatim su jednostavno nestajali. Ključ budućnosti je strukturisana, izvršiva specifikacija, rekao je na inženjer Sean Grove iz kompanije Open AI, na svetskoj konferenciji inzenjera.
Prompt inženering nije centralni alat programera
“Upravo iz OpenAI-ja dolazi najjasniji signal: prompt više nije centralni alat programera i istraživača. Specifikacije, zapisane u jasnom, ljudskom jeziku, postaju osnova svakog interfejsa, svake funkcionalnosti i svake vrednosti koju veštačka inteligencija treba da poštuje. Umesto da bacamo promptove nakon svake iteracije, sada pišemo trajne dokumente koji beleže šta želimo, zašto to želimo i kako ćemo znati da je rezultat ispravan”, kaže Grove.
Kod, zapravo, postaje sekundaran, rekao je Grove.
“Kao što kompajler iz specifikacije može proizvesti različite verzije koda za različite arhitekture, tako i dobar model može iz iste specifikacije generisati TypeScript, Rust, dokumentaciju, tutorijale ili čak podcast. Prompt je bio sredstvo, ali ne i suština. Suština je komunikacija – jasna, konzistentna i proverljiva”, kaže on.
Prema njegovim rečima, najveći problem s prompt inženjeringom bio je što su promptovi prolazni.
“Bili su kao poruke na pesku – korisni u trenutku, ali neodrživi. Danas, specifikacije preuzimaju tu ulogu i donose standardizaciju. Model spec OpenAI-ja, objavljen kao niz običnih Markdown fajlova, omogućava svakome u timu – od pravnika do programera – da čita, razume, komentariše i oblikuje ponašanje AI sistema”, navodi on.
Ono što dodatno potvrđuje kraj ere prompta, Grove kaže da je je i sve češća upotreba specifikacija kao trenažnog materijala za modele. Umesto da se modeli „podsećaju“ šta treba da rade putem prompta svaki put kad se pozovu, nova praksa jeste da se specifikacije inkorporiraju u samu strukturu modela. One postaju deo težina modela, njegova memorisana pravila ponašanja.
“Specifikacije se tako ponašaju kao kod: testabilne su, mogu se verzionisati, imaju interfejse i mogu se automatizovati. Uz razvoj alata poput „lint era“ za detekciju nejasnih formulacija, inženjering budućnosti više neće biti linija koda, već linija misli. Prompt inženjering nije nestao zato što nije bio koristan, već zato što nije bio dovoljan. Prelazak ka specifikacijama znači da više ne nagađamo – već znamo, zapisujemo, testiramo i ponavljamo. Ko savlada pisanje dobrih specifikacija, postaće najvredniji programer budućnosti. U vremenu kada AI modeli odlučuju o složenim zadacima, preciznost je ključ. A specifikacije su jedini put da tu preciznost ostvarimo. Dobrodošli u eru posle prompta.Vrh obrasca”, navodi ovaj stručnjak za AI.
