Evropa planira slanje data centara u svemir

Povećana potražnja za data centrima usled rasta veštačke inteligencije podstiče Evropu da istražuje opcije digitalnog skladištenja u svemiru, kako bi smanjila potrebu za energetskim postrojenjima na Zemlji.

Vreme Čitanja: 3 min

data-svemir-1639-fi

Ilustracija: DALL-E3

Data cetri u svemiru su tehnički izvodljivi

Napredni svemirski oblak za evropsku nultu emisiju i suverenitet podataka (ASCEND) je studija koja je trajala 16 meseci i istraživala izvodljivost lansiranja data centara u orbitu. Prema rečima Damiena Dumestiera, menadžera projekta, studija je došla do „vrlo ohrabrujućeg“ zaključka. Projekat vredan 2 miliona evra, koji je koordinirala kompanija Thales Alenia Space u ime Evropske komisije, tvrdi da su data centri u svemiru tehnički, ekonomski i ekološki izvodljivi.

“Ideja je da se smanji deo potražnje za energijom za data centre i da se oni pošalju u svemir kako bi se iskoristila beskonačna energija, odnosno solarna energija,” rekao je Dumestier, objavio je CNBC.

Energetski izazovi i ‘podaci cunami’

Data centri su ključni za praćenje digitalizacije, ali takođe zahtevaju značajne količine električne energije i vode za napajanje i hlađenje svojih servera. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, ukupna globalna potrošnja električne energije za data centre mogla bi dostići više od 1.000 teravat-sati u 2026. godini — što je otprilike jednako potrošnji električne energije Japana.

Merima Džanić, šef strategije i operacija u Danskoj asocijaciji data centara, izjavila je da će industrija biti pogođena „talasom podatkovnog cunamija“. “AI data centri trebaju otprilike tri puta više energije od tradicionalnog data centra i to je problem ne samo na strani energije, već i na strani potrošnje,” dodala je ona.

Planovi za lansiranje u svemir

Postrojenja koja je studija istraživala za lansiranje u svemir bi orbitirala na visini od oko 1.400 kilometara — otprilike tri puta višoj od Međunarodne svemirske stanice. ASCEND težiti postavljanju 13 blokova za izgradnju svemirskih data centara sa ukupnim kapacitetom od 10 megavata do 2036. godine, kako bi se postigla početna tačka za komercijalizaciju cloud usluga.

Svaki blok — sa površinom od 6.300 kvadratnih metara — uključuje kapacitet za sopstvenu uslugu data centra i lansira se unutar jednog svemirskog vozila, rekao je Dumestier. Cilj je da se do 2050. godine postavi 1.300 blokova kako bi se postigao kapacitet od 1 gigavata.

Ekološko lansiranje

Cilj ASCEND-a je bio istražiti potencijal i uporediv uticaj data centara u svemiru kako bi se pomoglo Evropi da postane karbonski neutralna do 2050. godine. Studija je otkrila da bi, kako bi se značajno smanjile emisije CO2, bilo potrebno razviti novi tip rakete koja je 10 puta manje emisivna. ArianeGroup, jedna od 12 kompanija koje učestvuju u studiji, radi na ubrzavanju razvoja takvih obnovljivih i ekološki prihvatljivih raketa. Cilj je da se prva ekološka raketa spremi do 2035. godine, a zatim da se omogući 15 godina postavljanja kako bi se postigao ogroman kapacitet potreban da projekt bude izvodljiv.

Izazovi i skepticizam

Međutim, Merima Džanić je upozorila da ideja data centara u svemiru ne rešava u potpunosti problem održive potrošnje energije. “To je samo jedan deo slagalice,” rekla je. Majkl Vinterson, generalni direktor Evropske asocijacije data centara, priznao je da bi svemirski data centar imao koristi od povećane efikasnosti solarne energije bez prekida zbog vremenskih prilika — ali bi centar zahtevao značajne količine raketnog goriva da bi ostao u orbiti. Vinterson procenjuje da bi čak i mali centar od 1 megavata u niskoj Zemljinoj orbiti trebao oko 280.000 kilograma raketnog goriva godišnje po ceni od oko 140 miliona dolara u 2030. godini.

“Iako će postojati specijalizovane usluge pogodne za ovu ideju, ona ni na koji način neće zameniti tržište,” rekao je Vinterson. “Aplikacije koje bi mogle biti dobro opslužene bile bi vrlo specifične, kao što su vojno/nadzorne, emitovanje, telekomunikacije i usluge finansijskog trgovanja. Sve ostale usluge ne bi konkurentno funkcionisale iz svemira,” dodao je.

Svetski lider

ASCEND nije jedina studija koja istražuje potencijal orbitalnih data centara. Microsoft, koji je ranije testirao korišćenje podvodnog data centra, sarađuje sa kompanijama kao što je Loft Orbital kako bi istražio izazove u izvođenju AI i računarskih operacija u svemiru. Njihov rad je ključan za inovacije i za „postavljanje temelja za buduća rešenja za upravljanje podacima u svemiru,“ rekao je portparol Microsofta.

ASCEND je jedan od načina na koji EU nastoji da stekne konkurentsku prednost unutar ekosistema veštačke inteligencije, gde blok trenutno zaostaje za SAD i Kinom, rekla je Džanić. EU tek sada „počinje da se budi i shvata važnost finansiranja ovih projekata,“ dodala je.

Istraživači ASCEND-a su u razgovorima sa Međunarodnom svemirskom agencijom za sledeću fazu koja uključuje konsolidaciju svih prikupljenih podataka i rad na razvoju teške rakete za lansiranje. „Želimo da osiguramo suverenitet podataka za Evropu, ali ovakvi projekti mogu koristiti i drugim zemljama,“ rekao je Dumestier. „Puno radimo na ovom projektu jer možemo reći da je obećavajući. Mogao bi biti vodeći projekat za razvoj evropskog svemira.“

Prijavi se na novosti.