Kako automatizacija može uticati na tržište rada?
Kada veštačka inteligencija ima veći upliv u proces automatizacije, to se direktno ogleda u uštedi na troškovima rada i podizanju produktivnosti, navodi se u izveštaju koji je krajem marta 2023. objavio Goldman Sachs.
Među širom populacijom i dalje vlada podeljeno mišljenje o ovoj temi, kao i svojevrsni skepticizam, no neminovno je da su nedavna otkrića u oblasti veštačke inteligencije razbila barijeru u komunikaciji između mašina i ljudi, kao i to da su pojedini softveri sposobni da generišu sadržaj koji suštinski vrlo podseća na ljudsku kreaciju.
Sav ovaj napredak, navodi se u izveštaju, može imati veliki makroekonomski uticaj.
Ako generativni AI ispuni svoje obećane sposobnosti, tržište rada moglo bi biti ozbiljno uzurpirano. Uz pomoć podataka o profesionalnim zadacima u SAD i u Evropi, saznali smo da je otprilike dve trećine trenutnih poslova izloženo određenom stepenu AI automatizacije, kao i da bi generativni AI mogao da zameni do jedne četvrtine poslova.
I ne samo to. Prema njihovim prognozama, AI može automatizovati do 300 miliona različitih pozicija sa punim radnim vremenom. Ako to sagledamo u kontekstu SAD, reč je o 2/3 pozicija koje mogu podleći automatizaciji u nekoj meri, u proseku 25-50%.
To se posebno odnosi na sledeće poslove:
- 46% Administracija
- 44% Pravo
- 37% Arhitektura i inženjering
- 36% Društvene nauke
- 35% Biznis i finansije
- 33% Socijalni rad
- 32% Menadžment
- 31% Prodaja
- 25% Sve industrije
Nije zgoreg ponoviti da, kada se govori o automatizaciji, ne radi se o otpuštanju ljudske radne snage već o stvaranju novih radnih mesta. U široj slici, uvođenje tehnoloških inovacija u radno okruženje dovodi do rasta stope zaposlenosti.
Štaviše, u ovom kontekstu može se govoriti i o svojevrsnom procvatu produktivnosti, koji će nesumnjivo promeniti naše radne navike u relativno kratkom vremenskom periodu. Konkretno, brojke koje se pominju jesu 7% godišnjeg rasta BDP, izazvanog širom primenom veštačke inteligencije.
Naravno, to zavisi od toga u kojoj meri će AI biti u mogućnosti da automatizuje poslove različitih nivoa kompleksnosti. U izveštaju se navodi i pretpostavka da AI neće moći u tolikoj meri da automatizuje zadatke koji se odnose na aktivnosti na otvorenom ili zahtevaju fizički rad.
Tehnološke inovacije koje podižu stopu zaposlenosti
U današnjem diskursu, kada govorimo o AI, zapravo pričamo o generativnoj veštačkoj inteligenciji, značajno drugačijoj od pređašnjih modela mašinskog učenja. Glavni konkurenti u ovoj oblasti jesu ChatGPT, DALL-E i LaMDA.
Osnovne razlike između njih jesu:
- Njihovi generalizovani, a ne specijalizovani slučajevi upotrebe;
- Njihova sposobnost da generišu originalni sadržaj koji nalikuje ljudskom izrazu, a ne samo da opisuju ili tumače postojeće informacije;
- Njihov pristupačni interfejs koji razume i reaguje prirodnim jezikom, slikama, audio i video zapisima.
Prve dve karakteristike odnose se na diverzitet i kompleksnost zadataka koje mogu obaviti, dok se treća stavka tiče brzine usvajanja ove tehnologije. Podsetimo, ChatGPT je za manje od nedelju dana stekao više od milion korisnika širom sveta, što je brže od bilo koje druge kompanije do sada.
U društvenom kontekstu, nije se skoro dogodilo da interesovanje javnosti u tolikoj meri prati razvoj tehnologije kao što je to sada slučaj. O veštačkoj inteligenciji ne govori se samo u stručnim krugovima već se ovakvi razgovori mogu čuti kako u obrazovnim institucijama tako i u gradskom prevozu.
To dodatno svedoči o značaju promene koju danas uživamo a koja podseća, posebno po količini investicija, na softverska ulaganja tokom devedesetih, kada je nastajao internet kakvog sada poznajemo.
Naposletku, treba naglasiti da će većina poslova i industrija biti samo parcijalno izložena AI, odnosno da će pre biti dopunjena nego zamenjena ovom tehnologijom. Oni koji najranije usvoje ovu tehnologiju u svom radnom okruženju, biće prvi koji će uživati u porastu produktivnosti i biće pioniri na novim pozicijama koje će tek biti kreirane.
U prilog tome, svedoči podatak da se 60% današnje radne snage nalazi na pozicijama koje nisu postojale četrdesetih godina prošlog veka, što znači da je više od 85% rasta stope zaposlenosti u poslednjih 80 godina omogućeno zahvaljujući tehnološkim inovacijama koje su stvorile nova radna mesta.
