ENG

AI u biznisu: Razotkrivanje pravnih izazova i mogućnosti veštačke inteligencije sa Strahinjom Mavrenskim

Veštačka inteligencija (AI) predstavlja jedno od najdinamičnijih i najizazovnijih područja u modernom dobu, ne samo u tehnološkom, već i u pravnom kontekstu. Strahinja Mavrenski, advokatska kancelarija Mavrenski i Saradnici – MNA advokat i osnivač, u ovom intervjuu razmatra složenu povezanost između AI i zakonodavnog okvira. Od osnovnih objašnjenja o AI za laike, preko nužnosti regulisanja ove tehnologije zakonom, do razmatranja različitih vrsta rizika koje AI nosi i kako se oni prepoznaju, Mavrenski pruža duboki uvid u pravnu dimenziju veštačke inteligencije.

Vreme Čitanja: 3 min

strahinja-mavrenski-874-fi

Izvor: WebMind

Osim toga, on analizira uticaj zakona o privatnosti i pristupu podacima, kao što je GDPR, na razvoj i implementaciju AI, te predlaže pravce za buduće zakonske inicijative koje bi mogle adresirati pitanja etike, autorskih prava, i rizika vezanih za AI.

Kako zakoni o privatnosti i pristupu podacima utiču na razvoj i implementaciju veštačke inteligencije? Da li GDPR ili drugi slični propisi donose specifične izazove ili prilike? 

Što se tiče zakonskih rešenja iz oblasti privatnosti odnosno iz oblasti zaštite podataka o ličnosti treba poći od onoga što je poznato. I GDPR i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na sličan način regulišu obavezu preventivnog delovanja i procene rizika prilikom upotreba novih tehnologija, automatizovane obrade i obrade podataka u većem obimu. 

Iako nema sumnje da je veliki broj sistema veštačke inteligencije po prirodi predstavlja novu tehnologiju, prilikom upotrebe konkretnog modela veštačke inteligencije bilo bi poželjno odgovoriti i na sledeća pitanja:

  • Da li i koliko AI koristi lične podatke u svojim procesima?
  • Da li lični podaci predstavljaju većinu podataka u odnosu na sve podatke koje upotrebljava AI?
  • Da li se upotrebljenim ličnim podacima otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, genetski podaci, biometrijski podaci u cilju jedinstvene identifikacije lica, podaci o zdravstvenom stanju ili podaci o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica?
  • Da li na osnovu obrađenih ličnih podataka vrši procena i predikcija ponašanja, odluka ili namera?

Ako je odgovor na jedno ili više ovih pitanja “DA” onda svakako treba uzeti u obzir zakonske odredbe iz zaštite podataka o ličnosti. Potencijalno proceniti rizik propisan GDPR-om i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa stepenovanjem rizika budućeg zakonodavnog okvira Evropske Unije o veštačkoj inteligenciji. 

Postoje li predlozi za buduće zakonske inicijative koje bi mogle da adresiraju pitanja etike, autorskih prava i rizika povezanih sa veštačkom inteligencijom? Kako biste savetovali zakonodavce da oblikuju buduće regulative o AI? 

Konkretni koraci u tom smeru još uvek nisu preduzeti ali je preporučljivo da radna grupa za izradu propisa što pre počne da radi na adresiranju najznačajnjih pravnih izazova u ovoj oblasti u šta nesumnjivo spadaju pitanje etike, autorskih prava i šire prava intelektualne svojine i pitanje rizike.

Važno je odrediti etičke okvire na zakonskom nivou da se pitanje etičnosti određenog AI ne bi svelo na ličnu procenu koja značajno varira od pojedinca do pojedinca. Pitanje etike je posebno značajno odrediti kod onih AI sistema koji za posledicu imaju rezulate koji utiče na položaj, status ili prava i obaveze pojedinaca. 

Pitanje autorskih prava i šire od toga pitanje intelektualne svojine i patenta na primer je od posebnog značaja kada se stavi u odnos sa AI. Intelektualna svojih kao takva predstavlja duhovnu ili kreativnu tvorevinu pojedinaca i ta specifičnost joj daje pravnu zaštitu. Imajući to u vidu posebno je važno utvrditi pravni status intelektualne svojine koja je u potpunosti stvorena upotrebom AI. Jedno od važnih pitanja za razmatranje je tu da li će se AI tretirati kao sredstvo izrade određenog autorskog dela ili patenta ili će se pak AI tretirati kao koautor u takvom procesu. 

Pitanje rizika ne samo da je postalo jedno od najaktuelnijih tema u široj zajednici nego je posebno važno pravno pitanje. Značaj toga govori i nedavno usvojena pregovaračka pozicija Evropskog parlamenta po pitanju akta o veštakoj inteligenciji koja posebno izdavaja i reguliše pitanje rizika. Veoma značajno u tom procesu može da bude samoprocena svakog AI preko sagledavanja potencijala AI i posledica koje taj AI može da ima na život ljudi, prava i slobode pojedinaca, pristup institucijama, osnovnim infrastrukturarnim objektima i slično. 

Gore navedena tri aspekta treba procenjivati prema potencijalima i domenima AI da u procesu oponašanja ljudskih karakteristika zaključivanja, učenja, planiranja i stvaranja utiče na ljude i stvari velike vrednosti. 

Pogledajte ceo intervju na snimku ispod:

Pravna perspektiva budućnosti veštačke inteligencije

Razgovor sa Strahinjom Mavrenskim nudi neophodan pravni kontekst u razumevanju veštačke inteligencije. Njegova analiza o tome kako zakoni opisuju i regulišu AI, kao i načini na koje zakonodavni okvir prepoznaje i kategorizuje rizike povezane sa AI, su ključni za shvatanje ovog kompleksnog odnosa. Njegovi uvidi u uticaj propisa o privatnosti i pristupu podacima, poput GDPR-a, na AI, te predlozi za buduće zakonske inicijative, pružaju jasne smernice i savete za zakonodavce.

Ovaj intervju ne samo da ilustruje izazove koje AI nosi u pravnom smislu, već i potencijalne prilike za oblikovanje budućih regulativa koje će biti u stanju da adekvatno adresiraju pitanja etike, autorskih prava, i rizika u vezi sa razvojem i primenom veštačke inteligencije.

Za stare gamere Wand, za poslovnu zajednicu direktor WebMind. Front-end developer, web3 entuzijasta i preduzetnik koji je skoro deceniju u digitalnom marketingu.

IZBOR UREDNIKA

Prijavi se na novosti.