Žene u medijima: Poznate činjenice
Verovatno niste iznenađeni činjenicom da su žene u mejnstrim medijima prikazane stereotipno. Ali mi, kao ljudski rod, treba da prestanemo da ostavljamo po strani važna društvena pitanja tako što ćemo reći da su te stvari normalne i da se ništa ne može uraditi po tom pitanju.
Naravno, mi smo svi svesni te činjenice, ali kada pogledate stvarne podatke koji podupiru ovaj argument, možda bi trebalo da zastanemo i da se zapitamo o ozbiljnosti ovog problema.
Takođe, ovo su najvažniji statistički podaci o ženama u medijima koji su prikupljeni u globalnom projektu Ko pravi vesti? koji se održava svakih pet godina. Citirani izveštaj je objavljen 2021. godine, sa 116 zemalja učesnica i preko 30.000 analiziranih priloga.
- U TV vestima, žene su tema ili izvor u samo 13% uzorka.
- Samo 1% analiziranih TV priloga o važnim temama imaju oznaku da su „vezane za rod“, uključujući nasilje nad ženama i devojčicama.
- U svim vestima pojavljuje se samo 3% žena starosti od 65 do 79 godina u poređenju sa muškarcima iste starosti.
- U tradicionalnim medijima, žene su bile reporterke u 4 od 10 priloga.
- Među ekspertima u medijima, 24% su žene. Ipak, žene su najčešće ekspertkinje u sledećim poljima:
- Kada nude lična iskustva;
- Kada predstavljaju popularna mišljenja.
Poslednja stavka pokazuje da i dalje postoji izražen nedostatak kada je u pitanju broj ekspertkinja u egzaktnim naukama ili u politici.
Ako nastavimo ovim tempom, da li će se stvari promeniti?
Istraživači su podelili svoje mišljenje:
Ako sve ostane isto, biće potrebno još najmanje 67 godina da se prevaziđe prosečan jaz u zastupljenosti polova u tradicionalnim informativnim medijima.
– GMMP, 2021
Novo Al istraživanje o ženama u političkim debatama
Istraživači sa Instituta za tehnologiju u Ročesteru (Rochester Institute of Technology) na čelu sa vanrednim profesorom Računarskih i informacionih tehnologija Ashique KhudaBukhsh-a, sproveli su sveobuhvatnu analizu upadâ u reč u političkim debatama na informativnim kablovskim televizijama.
Rezultati koje je inicijalno objavio nezavisni informativni medij The Conversation pokazali su da žene imaju manje prilika da govore i da zbog toga češće upadaju u reč nego muškarci.
Naime, autori su proveli oko tri godine analizirajući preko 625,000 dijaloga sa informativnih kablovskih televizija (CNN, Fox News, MSNBC) koji su nastali u periodu između januara 2011. i jula 2021. godine.
Uporedna analiza zastupljenosti žena i muškaraca u analiziranom uzorku izgleda ovako:
| Kategorija | Žene | Muškarci |
| Prosečan broj izgovorenih reči kada se dobije prilika da se govori | 72.8 | 81.4 |
| Upadi u reč od strane govornika | 39.4% | 35.9% |
| Dobronamerni upadi u reč | 85.5% | 75.4% |
Drugim rečima, iako ženski subjekti u analizi češće upadaju u reč nego muškarci, one su takođe obazrivije kada upadaju u reč. Štaviše, ženski upadi u reč mogu se tumačiti kao njihov način da se izbore za više prostora u medijima, imajući u vidu da dobijaju manje prilika da budu sagovornice u političkim debatama.
Iako razmatranje ravnopravnosti polova u ovom okruženju nije bilo primarni motiv za istraživanje, vodeći autor naglašava koliko su važni ovi rezultati:
Analiza upada u reč na ovom nivou nudi značajne uvide u suptilne dinamike konverzacije i kako se oni razlikuju po rasi, rodu, zanimanju i političkom opredeljenju.
– Ashique KhudaBukhsh
Zašto je uvođenje Al važno za akademska istraživanja?
Možda se pitate kako je Al istraživanje na ovom polju relevantno i koje su njegove prednosti.
Pre svega, kao što se vidi na ovom primeru, Al može da uradi sveobuhvatnu analizu na osnovu podataka starih više decenija i ponudi vredne uvide u relativno kratkom vremenskom periodu.
Ovaj korak u procesu je nesumnjivo efikasniji u poređenju sa analizom koju su sproveli ljudi. Osim toga, istraživačima se ostavlja više vremena za tumačenje podataka.
Ne samo to, uz precizne inpute, Al analiza će biti 100% pouzdana. Drugim rečima, eliminiše se mogućnost ljudske greške.
Ako ovaj pristup prenesemo na globalni nivo, i opremimo istraživače iz različitih delova sveta istim alatkama i metodama, Al će garantovati usaglašene i pouzdane podatke iz svake zemlje učesnice i obezbediti veću kredibilnost samim rezultatima.
Najbolje smo sačuvali za kraj.
Al metod koji je razvio Institut za tehnologiju u Ročesteru (Rochester Institute of Technology) omogućava analizu talk show-a, intervjua i političkih debata u realnom vremenu. Ovaj nivo kontinuirane efikasnosti ljudi nisu u stanju da obezbede.
Ova tehnologija ne samo da je fascinantna već i izuzetno korisna. Na primer, za vreme izbora, Al je publici mogla ponuditi pravovremene informacije o ljudima koji često vole da upadaju u reč (tzv. serial interruptors) i tako dati priliku da se uravnoteži medijski prostor i osigura učtiv diskurs.
Ono što se trenutno događa u praksi jeste analiza medijskog izveštavanja nakon izbora, kada je šteta već učinjena i kada nema pomoći. Uvođenjem Al tehnologije, možemo dobiti precizne informacije u pravom trenutku o političkim debatama, zasnovane na stvarnim podacima, a ne na subjektivnim osećajima ili perfidnoj propagandi.
Za kraj treba reći da nam je Al možda potrebniji nego ikad, imajući u vidu da broj uvredljivih ili nametljivih upada u reč postepeno raste, kao što se moglo primetiti u navedenoj analizi.
