Brokovič je u aprilu pokrenula sajt Brockovich AI Data Center Reporting, putem kojeg građani mogu da prijave probleme povezane sa data centrima u svojim sredinama. Reč je o objektima u kojima se nalaze serverska infrastruktura, mrežna oprema i drugi sistemi neophodni za funkcionisanje digitalnih servisa.
Od pokretanja platforme 27. aprila, na interaktivnoj mapi evidentirano je više od 3.600 AI data centara. Korisnici mogu da vide objekte koji su već u funkciji, one koji su u izgradnji, kao i projekte koji su tek planirani.
„Čitavu karijeru sam posvetila slušanju ljudi, posebno onih kojima su govorili da ćute, da je njihovo dvorište bezbedno i da je voda koju piju potpuno ispravna“, napisala je Brokovič u objavi na platformi Substack 27. maja. „Kada sam počela da dobijam poruke ljudi koji su iznenada saznali da se u njihovim zajednicama grade AI data centri bez gotovo ikakvog obaveštenja, obratila sam pažnju.“
Erin Brokovič (65) je pravna savetnica, aktivistkinja za zaštitu potrošača i životne sredine. Široj javnosti postala je poznata zahvaljujući filmu „Erin Brokovič“ iz 2000. godine, u kojem ju je tumačila Džulija Roberts. Brokovič je odigrala ključnu ulogu u jednom od najpoznatijih ekoloških sporova u SAD, protiv kompanije Pacific Gas & Electric, zbog zagađenja pijaće vode u Kaliforniji.
Zašto rast data centara izaziva kontroverze?
Kako veštačka inteligencija ubrzano napreduje, raste i potreba za objektima koji mogu da podrže ogromnu računarsku infrastrukturu. Međutim, širom SAD izgradnja novih data centara nailazi na sve veći otpor.
Prema istraživanju konsultantske kuće Gallup objavljenom u maju, čak 70 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji data centara u svojim lokalnim zajednicama, dok je gotovo polovina ispitanika (48 odsto) izrazila snažno protivljenje.
Ekološke organizacije i aktivisti upozoravaju da data centri troše ogromne količine električne energije i vode, utiču na kvalitet vazduha, stvaraju buku i uglavnom generišu ograničen broj stalnih radnih mesta nakon završetka izgradnje. Zbog toga pojedine američke savezne države uvode stroža pravila za njihovo poslovanje.
S druge strane, zagovornici razvoja veštačke inteligencije ističu da su data centri neophodni za tehnološki napredak, da otvaraju dobro plaćena radna mesta i doprinose razvoju lokalnih ekonomija.
Šta su zapravo data centri?
Data centri predstavljaju fizičku infrastrukturu interneta. U njima se nalaze serveri, mrežna oprema i sistemi za skladištenje i obradu podataka koji omogućavaju funkcionisanje digitalnih usluga, navodi Svetski institut za resurse (World Resources Institute).
Prvi moderni data centri počeli su da se grade devedesetih godina, paralelno sa razvojem interneta. Međutim, poslednjih godina njihov broj raste znatno brže, prvenstveno zbog razvoja cloud servisa i veštačke inteligencije.
Koliko data centara postoji u SAD?
Prema podacima globalnog direktorijuma Data Center Map, u Sjedinjenim Državama trenutno posluje više od 4.300 data centara.
Koja savezna država ima najviše data centara?
Titulu „svetske prestonice data centara“ nosi američka savezna država Virdžinija, u kojoj se nalazi više od 600 aktivnih objekata. Na drugom mestu je Teksas sa više od 460 data centara.
Kako data centri utiču na životnu sredinu?
Potrošnja energije i vode
Američki data centri su tokom 2023. godine potrošili 176 teravat-sati električne energije, što predstavlja više od četiri odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD. Za poređenje, tolika količina struje mogla bi da napaja oko 16 miliona prosečnih američkih domaćinstava tokom cele godine.
Voda je još jedan ključni resurs. Veliki data centri mogu da potroše i do pet miliona galona vode dnevno (gotovo 19 miliona litara) za rashladne sisteme. To odgovara dnevnoj potrošnji grada sa između 10.000 i 50.000 stanovnika.
Oko 80 odsto vode koja se koristi za hlađenje ispari, dok se ostatak ispušta u sisteme za preradu otpadnih voda.
Elektronski otpad
Data centri proizvode značajne količine elektronskog otpada. Kada se serverska oprema zameni novijom generacijom, stara oprema mora da bude reciklirana. Međutim, prema podacima organizacije Human-I-T, samo 22,3 odsto globalnog elektronskog otpada završi u odgovarajućim sistemima za reciklažu.
Elektronski otpad sadrži opasne materije poput olova, žive, arsena i hemikalija koje mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Buka
Data centri rade neprekidno, 24 sata dnevno. Rashladni sistemi, ventilatori i rezervni dizel generatori stvaraju konstantnu buku koja se može čuti stotinama metara od objekta.
Stanovnici koji žive u blizini pojedinih data centara prijavljivali su glavobolje, vrtoglavice, mučninu, poremećaje sna, bolove u ušima i povišen krvni pritisak.
Koliko radnih mesta otvara jedan data centar?
Broj stalno zaposlenih zavisi od veličine objekta. Ipak, prema analizi koju je objavio Business Insider, prosečan američki data centar zapošljava oko 150 ljudi, dok neki imaju svega 25 zaposlenih.
Plate su uglavnom iznad proseka. Tehničke pozicije donose godišnje zarade između 78.000 i 134.000 dolara, prema podacima sajta Indeed.
Pored direktnog zapošljavanja, data centri imaju značajan uticaj na lokalne ekonomije. Između 2017. i 2023. godine doprinos ove industrije javnim prihodima porastao je za čak 146 odsto, pokazuje izveštaj konsultantske kuće PwC.
Dok jedni data centre vide kao neophodnu infrastrukturu budućnosti i temelj razvoja veštačke inteligencije, drugi upozoravaju da njihov ubrzani rast otvara ozbiljna pitanja održivosti, potrošnje resursa i uticaja na lokalne zajednice. Upravo zbog toga, debata o njihovoj ulozi postaje jedno od ključnih tehnoloških i ekoloških pitanja današnjice.
