Digitalni evro ili bitcoin?
Digitalni evro je zamišljen kao elektronska verzija evra koja bi dopunila fizički novac. Njegova osnovna svrha je omogućavanje sigurnih, brzih i efikasnih digitalnih plaćanja za sve građane, uključujući one koji nemaju pristup bankarskim uslugama. ECB naglašava da će digitalni evro biti stabilan i regulisan, čime bi se izbegli rizici povezani sa nestabilnošću kriptovaluta poput Bitcoina.
Sa druge strane, bitcoin je prva kriptovaluta koja je omogućila korisnicima da obavljaju finansijske transakcije bez posrednika, poput banaka ili centralnih vlasti. Osnovan 2009. godine, Bitcoin koristi blockchain tehnologiju – decentralizovanu mrežu koja beleži sve transakcije, garantujući transparentnost i sigurnost.
Jedna od ključnih karakteristika bitcoina je njegova decentralizacija. Umesto jedne centralne institucije, mrežom upravljaju korisnici kroz proces rudarenja (mining), gde učesnici koriste računske resurse za validaciju transakcija i stvaranje novih jedinica valute. Ovo eliminiše potrebu za centralnom kontrolom, ali istovremeno otvara vrata za volatilnost i spekulacije.
Kada je u pitanju tehnološka infrastruktura digitalnog evra, ona je planirana da bude centralizovana, što znači da će njome upravljati ECB i druge nadležne institucije.
Time će se osigurati potpuna kontrola nad emisijom valute, kao i praćenje transakcija kako bi se sprečile ilegalne aktivnosti poput pranja novca i finansiranja terorizma. Ipak, ECB obećava visok nivo zaštite privatnosti korisnika, uz ograničeno praćenje ličnih podataka.
Ilustracija: DALL-E3
Sukob tehnologija: Kako funkcionišu transakcije?
Digitalni evro i bitcoin predstavljaju dve suprotstavljene paradigme u svetu finansija. Digitalni evro funkcioniše unutar centralizovanog sistema, gde kontrolu drži centralna banka. Ovo omogućava stabilnost, zaštitu potrošača i lakšu implementaciju regulatornih mera.
Međutim, centralizacija takođe znači manju autonomiju korisnika i potencijalno ograničenje privatnosti.
Nasuprot tome, Bitcoin je primer decentralizovane tehnologije, koja omogućava veću kontrolu korisnicima i eliminiše potrebu za poverenjem u centralne institucije. Ipak, nedostatak regulacije i zaštite korisnika može rezultirati zloupotrebama i većim finansijskim rizicima.
Kod digitalnog evra, transakcije će se obavljati putem digitalnih novčanika, koje će korisnici moći koristiti za plaćanje robe i usluga. ECB planira da obezbedi jednostavan interfejs i pristup širokoj mreži prihvatanja, čime bi se olakšala integracija u postojeće sisteme plaćanja. Sve transakcije biće evidentirane u centralizovanom sistemu, čime se garantuje sigurnost i praćenje zakonitosti.
S druge strane, Bitcoin koristi blockchain – digitalni dnevnik transakcija koji je dostupan svima i ažurira se u stvarnom vremenu. Korisnici šalju i primaju Bitcoin putem svojih digitalnih adresa, bez potrebe za posrednicima. Validacija svake transakcije zahteva složene računarske operacije, što povećava sigurnost, ali i troškove transakcija.
Prednosti i mane
Jedna od glavnih prednosti digitalnog evra u odnosu na Bitcoin je stabilnost vrednosti. Digitalni evro će uvek biti jednak fizičkom evru, čime se eliminišu rizici od fluktuacija vrednosti. Ovo ga čini idealnim za svakodnevnu upotrebu, poput kupovine ili plaćanja računa.
Bitcoin, s druge strane, karakteriše visoka volatilnost. Njegova vrednost može drastično varirati u kratkom vremenskom periodu, što ga čini nepouzdanim za svakodnevne transakcije, ali privlačnim za investitore i spekulante.
Digitalni evro će biti strogo regulisan, što će korisnicima uliti poverenje u sigurnost transakcija i zaštitu od prevara. ECB će osigurati usklađenost sa zakonodavstvom EU, uključujući mere za sprečavanje pranja novca i zaštitu podataka.
Bitcoin, kao decentralizovana valuta, ne podleže istim regulatornim standardima. Iako ovo omogućava veću slobodu korisnicima, nedostatak regulacije često dovodi do zabrinutosti oko ilegalnih aktivnosti i zaštite potrošača. Uprkos tome, mnogi korisnici vide Bitcoin kao simbol slobode i otpora centralizovanim sistemima.
