Prvi računar Galaksija nastao iz snalažljivosti i domišljatosti Voje Antonića
Prvi jugoslovenski računar Galaksija nastao je 1983. godine, u vremenu kada je dolazak do računske tehnologije bio gotovo nemoguć za prosečnog građanina Jugoslavije. Političke barijere ograničavale su uvoz računara i tehničke opreme, dok je njihova cena daleko premašivala platežnu moć većine.
Međutim, Voja Antonić, inovator i vizionar, pronašao je način da ove prepreke prevaziđe.
Njegov računar, nazvan Galaksija, bio je jedinstven po tome što je korisnicima omogućavao da ga sami sastave uz relativno pristupačne komponente – televizor, kasetofon i mikroprocesor. Specijalizovano izdanje časopisa Računari u vašoj kući redovno je objavljivalo detaljne nacrte i uputstva za sklapanje ovog računara. Ovi priručnici su bili toliko jasno napisani da su čak i korisnici bez prethodnog tehničkog znanja uspešno sastavljali svoje uređaje.
Rezultat ove inicijative bio je impresivan – preko osam hiljada primeraka „Galaksije“ sklopljeno je širom Jugoslavije, čime je stvorena jedna od prvih lokalnih zajednica ljubitelja računara. „Galaksija“ nije bila samo alat za rad i zabavu već i simbol kreativnosti i snalažljivosti u vremenu ograničenja. Osim toga, ovaj računar našao je svoju primenu u obrazovnim institucijama, omogućavajući mladima da steknu osnovna znanja iz računarstva i programiranja.
Ko je Voja Antonić?
Ime Voje Antonića zauzima posebno mesto u istoriji tehnologije na Balkanu. Rođen 1952. godine, Antonić je kao samouki inženjer i zaljubljenik u elektroniku pokazao da inovacija ne mora dolaziti iz velikih istraživačkih centara, već može proizaći iz individualnog entuzijazma i znanja.
Pre nego što je postao poznat po Galaksiji, Antonić se bavio raznim projektima, uključujući razvoj tehničkih rešenja za industriju i amaterske radio-komunikacije. Međutim, upravo je Galaksija učinila njegovo ime sinonimom za tehnološki napredak u Jugoslaviji.
Jedan od ključnih trenutaka u popularizaciji Galaksije bio je kada je Zoran Modli, poznati radio-voditelj, odlučio da u svojoj emisiji Ventilator na Beogradu 202 emituje zvučne zapise programa za Galaksiju. Korisnici su snimali te zvuke na kasetama, koje su zatim reprodukovali na kasetofonima povezanim s računarom. Ova inovativna metoda omogućila je preuzimanje programa i video-igara bez potrebe za fizičkim nosačem podataka, što je u to vreme bilo revolucionarno.
Antonić se tokom godina suočavao sa izazovima – od birokratskih prepreka, koje su ograničavale uvoz komponenti, do skepticizma prema njegovim idejama. Uprkos tome, njegova posvećenost inovacijama ostala je nepokolebljiva. Njegova priča nije samo priča o tehnologiji, već i o upornosti, viziji i sposobnosti da se prevaziđu društvene i ekonomske prepreke.
Danas Voja Antonić živi u inostranstvu, gde nastavlja da prati razvoj tehnologije. Iako više nije aktivno uključen u razvoj računara, njegovo ime ostaje sinonim za pionirski duh i vizionarsku tehnologiju koja je promenila živote mnogih.
Gde su danas Voja i Galaksija?
Jedan od originalnih primeraka Galaksije, koji je Antonić godinama čuvao u svom podrumu, danas se nalazi u stalnoj postavci Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. U jednom intervjuu Antonić je ispričao kako je ovaj računar gotovo završio na otpadu, ali ga je, na sreću, sačuvao i restaurirao pre nego što ga je donirao muzeju. Ovaj primerak sada predstavlja deo kulturne i tehnološke baštine Srbije i simbol je jednog vremena kada je kreativnost bila ključ za prevazilaženje ograničenja.
Reperkusije na današnji računarski sistem
Galaksija nije bila samo tehnološki proizvod – ona je pokrenula niz inovacija i promenila način na koji ljudi razmišljaju o računarima. Koncept otvorenog hardvera, koji Antonić nije formalno nazivao tim imenom, danas je jedan od ključnih pokreta u globalnoj tehnološkoj zajednici. Ideja da korisnici sami mogu prilagoditi uređaje svojim potrebama prepoznata je kao osnova za mnoge savremene projekte, od Arduino mikrokontrolera do Raspberry Pi računara.
Osim toga, Galaksija je bila i svojevrsna društvena platforma, jer je povezivala ljude koji su delili zajednički interes za tehnologiju. Ova zajednica ljubitelja računara pomogla je da se u Jugoslaviji razviju prvi koraci ka digitalizaciji i popularizaciji programiranja.
Danas, kada tehnologija dominira svakim aspektom našeg života, podsetnik na Galaksiju i njene početke pokazuje kako su inovacija i upornost ključni za napredak. Njena priča nas uči da čak i u ograničenim okolnostima možemo stvoriti nešto veliko i trajno.
Nasleđe Galaksije
Priča o Galaksiji nije samo priča o prošlosti, već i o budućnosti. Njena popularnost pokazala je da je moguće stvoriti tehničko čudo s minimalnim resursima, a njen uticaj na generacije mladih inovatora i programera i dalje je prisutan.
Muzej nauke i tehnike u Beogradu, gde se nalazi originalna Galaksija, mesto je gde se posetioci mogu upoznati s ovom fascinantnom pričom. Ovaj računar danas ima istorijsku vrednost i podseća nas na vreme kada je svaki uređaj bio rezultat entuzijazma, kreativnosti i zajedničkog rada.
Voja Antonić možda više ne stvara računare, ali njegova inovacija živi kroz sve one koje je inspirisao da se bave tehnologijom, programiranjem i stvaranjem. Galaksija nije samo računar – ona je simbol jednog vremena, jednog naroda i jedne ideje koja je promenila sve.
*Građa za tekst uzeta iz YouTube emisije PC Presa – Između dve Galaksije, Voja Antonić, kao i na štandu pomenutog medija tokom nedavne BIZIT konferencije – gde je predstavljena replika Galaksije.
