Kolumna
U poslednjih godinu dana, kroz radionice sa našim klijentima i Coffee Break druženja, došli smo do zajedničkog zaključka: većina timova
Pogledajte više
Nekretnine su vekovima bile konzervativna industrija – kupovina stana ili kuće izgledala je slično u 19. i 20. veku. Ugovori, agenti, obilazak lokacije i duga papirologija bili su deo rituala. Danas, međutim, tržište nekretnina prolazi kroz jednu od najdubljih transformacija u svojoj istoriji. Proptech – spoj tehnologije i real estatea – uvodi nove alate poput virtuelnih tura, veštačke inteligencije i blokčejn tokenizacije. Sve to menja način na koji posmatramo kvadrat, pretvarajući ga iz zida i betona u digitalni proizvod koji se može obići, analizirati i kupiti iz klauda.
U eri veštačke inteligencije, kada nam algoritmi i modeli velikih jezičkih mreža nude gotove odgovore na svako pitanje, suočavamo se sa tihom, ali ozbiljnom krizom – krizom kritičkog mišljenja. Prestali smo da se pitamo ko stoji iza toga što nam ChatGPT kaže. I da se razumemo, i sa društvenim mrežama je ovo uveliko bilo popularno, ko sve ne snima i šta i koga sve ne pratimo, ali sa AI alatima to je postalo zaprepašćujuće.
Ovo je izuzetna tema kojom se malo bavimo kod nas. Negde pričamo o analizi podataka i tome kako sve to ide napred, ali i same AI alate treba prodati. Zato mi je drago štoo će naredna dva teksta biti na ovu temu. Malo da se zapitamo, pošto je prodaja prilično na udaru AI-ja, a malo i da sagledamo potencijale koji nam se prirodno nameće ako prigrlimo AI kao saveznika.
Verujem da je svaki uspeh samo usputna stanica, a ne krajnja destinacija. Stanica vredna ponosa i pamćenja, ali ne i mesto na kom se ostaje. Ona je podstrek za sve ono što tek sledi. U OTP banci ovo je nepisano pravilo koje nas pokreće. Davno smo prepoznati kao pioniri u oblasti digitalizacije i inovacija, ali naš cilj nikad nije bio da na tome naše putovanje stane. Naprotiv, želeli smo da ono preraste u ekspediciju koja širi horizonte, povezuje ljude i otvara nova polja saradnje.
Zamislite svakodnevicu: ujutro otvarate imejlove, a AI vam već nudi sažetak. Treba vam tekst, on ga napiše za nekoliko sekundi. Pripremate izveštaj, i opet se oslanjate na pametnog asistenta. Sve ide brže, lakše i deluje oslobađajuće. Ali neprimetno se javlja pitanje: dok mašinama prepuštamo deo posla, da li oslobađamo sopstveni um ili ga, zapravo, postepeno činimo slabijim?
Ako ste mislili da je drugačije, grešite. AI modeli ili veliki jezički modeli (LLM) i ljudski mozak imaju zapanjujuće sličnosti. Razmišljanje, predviđanje i kreiranje odgovora je nešto što AI modeli rade kao i naš mozak. I da ne bude da samo pričamo u prazno, jedno sjajno istraživanje MIT-a i nekih od vodećih laboratorija za neuro nauku pokazuju da mozak i LLM modeli funkcionišu kao jako moćni „predviđači“ obrazaca. Ako biste zašli dublje u ta istraživanja videćete koliko sličnosti se iz funkcija našeg mozga preslikava na to kako AI kreira odgovore i zašto postaju sve ljudskiji i intuitivniji.
All articles loaded
No more articles to load
