U razgovoru sa ministarkom dr Jelenom Begović, dotakli smo se niza tema koje su od suštinskog značaja za razumevanje i unapređenje položaja žena u tehnološkom sektoru. Od ličnih inspiracija i izazova, preko specifičnih prepreka sa kojima se žene suočavaju u tehnološkom sektoru, do vizije i planova ministarstva za dalje podsticanje uključivanja žena u ovu oblast. Ministarka Begović deli svoje viđenje budućnosti žena u IT sektoru u Srbiji, ističući šta je potrebno uraditi kako bi se ovaj sektor dodatno razvio i postao pristupačniji za žene.
Posebno značajna tema našeg razgovora bila je balansiranje između karijere i majčinstva, izazov koji je posebno izražen u tehnološkom sektoru. Ministarka Begović otvoreno govori o svojim iskustvima i daje savete mladim ženama koje razmišljaju o karijeri u tehnološkom sektoru. Njen životni moto i filozofija koja je vodi kroz karijeru i život mogu poslužiti kao inspiracija i vodilja za sve nas.
Ovaj intervju ne samo da osvetljava put jedne izuzetne žene u tehnologiji, već i postavlja temelje za dublje razumevanje i priznanje važnosti žena u ovom brzo rastućem i dinamičnom sektoru. “Women in Tech” nije samo priča o izazovima; to je priča o mogućnostima, inovacijama i neograničenom potencijalu koji žene donose u svet tehnologije.
Kako je izgledao vaš put od naučnog istraživača do ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija?
Kada sagledam svoj dosadašnji rad iz današnjeg ugla, ceo moj karijerni put deluje logičan, iako, naravno, pre 25 godina nisam mogla da zamislim da ću jednog dana biti ministar u Vladi.
Ako govorimo o naučnim aktivnostima, prošla sam ceo put, od volontera, do najvišeg zvanja naučnog savetnika. Dvadeset četiri godine sam radila na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koji po samom nazivu već govori da se radi o oblasti biotehnologije koja i te kako ima primenu u realnom životu. Upravo ta mogućnost primene je nekako menjala moja stremljenja i planove za budućnost.
Dug vremenski period bavila sam se razvijanjem mehanizama saradnje nauke i privrede, kao i transfera tehnologije, odnosno razvoja ideje do konkretnog proizvoda i usluge. Ovaj proces videla sam kao jedan izazov koji može doneti puno benefita, pre svega našem društvu. Tokom godina bila sam uključena u razvoj novog ekosistema u nauci u Srbiji koji podrazumeva pre svega primenu naučnih dostignuća. Mislim da su naučne, ali i menadžerske sposobnosti koje su se vremenom razvile kod mene doprinele da od 2013. godine institut na kojem sam radila odluči da mi ukaže poverenje da upravljam kolektivom i neke vizije sprovedem u delo.
Jako puno energije smo zajedno uložili u transformaciju IMGGI, koja je pet godina kasnije dala izvanredne rezultate, u smislu dobijanja velikog broja domaćih i međunarodnih projekata, ali i uspostavljenih saradnji sa domaćom i stranom industrijom. Pored toga, uspeli smo da otvorimo dve startap kompanije i da radimo uspešno na razvoju inovacija.
Tokom pandemije Vlada Republike Srbije mi je poverila da vodim projekat izgradnje i razvoja dve laboratorije, Vatreno oko u Beogradu i Nišu koje su omogućile da u teškim vremenima Srbija može da odgovori na izazov testiranja velikog broja ljudi na dnevnom nivou, koji su trebali da dobiju rezultate testa u roku od manje od 24 sata. I tu je moja direktna saradnja sa Vladom započela – iz nekog novog ugla mogla sam da sagledam viziju koju je država imala za dalji razvoj Srbije. Sarađivala sam sa sjajnim ljudima iz kabineta Predsednice Vlade sa kojima sam nastavila saradnju na novim projektima, uključujući projekat izgradnje Centra za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, ali i danas najveće pojedinalne invsticije u nauku u širem regionu, projektu izgradnje BIO4 kampusa.
Na prethodnim izborima iskreno sam podržala sve što se do tada uradilo i što se planira dalje a vezano je za nauku u Srbiji ali i za dalji razvoj Srbije u budućnosti. Mislim da se steklo obostrano poverenje i podelila zajednička vizija za budućnost Srbije, i na kraju, evo, danas sam ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Ovo su bili veliki izazovi za mene ali nekako je u mojoj prirodi da, ako postoje dobri projekti i ideje, koliko god bili izazovni ja ću dati sve od sebe da se realizuju. Jednostavno mislim da nema prostora da se stane.
Autor: Zoran Petrović, NITRA
Ko vas je inspirisao da se bavite naukom i tehnologijom, i da li je bilo žena među tim osobama?
Moja najveća pasija u životu, i to od malih nogu, jeste istraživanje. Verovatno dolazi iz porodice, ali i iz školskog sistema koji mi je je razvio ljubav prema prema istraživanju. Moja prva pasija bila je arheologija, kojom sam se amaterski sa mojim ocem bavila u slobodno vreme. Kalemegdan mi je godinama bio druga kuća, a često i Narodni muzej, gde sam nosila sve što pronađem i naravno dobijala objašnjenja i lekcije o bogatoj isitoriji i arheologiji na našim prostorima. Takođe, u mojoj porodici se često pričalo o prirodi, očuvanju živog sveta, o ograničenim resursima koje imamo i o izazovima koji su se nažalost danas obistinili, kao na primer izazovi vezani za proizvodnju hrane, čiste pijaće vode, pa čak i klimatske promene i zagađenje životne sredine.
Vremenom, kada sam čitala o naučnim dostignućima, neka imena ostala su urezana u moj um, kao Rosalnd Franklin, naučnica koja je doprinela otkriću strukture DNK, ali nažalost i nepravedno nije podelila Nobelovu nagradu za doprinos sa svojim kolegama. Ta činjenica mi je skrenula pažnju na to koliko je sjajnih žena doprinelo razvoju nauke i sveta u kome živimo, ali zbog neravnopravnog položaja i čak ignorisanja nikada nisu dobile zaslužena priznanja.
Kakvi su specifični izazovi sa kojima se žene suočavaju u tehnološkom sektoru, i kako ste vi lično prevazišli neke od njih?
Lično se nisam susrela sa nekim velikim izazovima tokom karijere samo zato što sam žena. Možda zato što me to nije ni interesovalo, u smislu da sam odgajana u porodici gde su žene generacijama imale svoje karijere, pa samim tim i nisam obraćala pažnju na takve prepreke. A i u mojoj prirodi je da ne posustajem i da se ne povlačim. Sigurna sam da se žene i danas suočavaju sa diskriminacijom u različitim oblicima ispoljavanja, ali u Srbiji, makar u nauci, pouzdano znam, žene najčešće imaju istu šansu kao i naše kolege muškarci.
Preko 50% studenata su devojke, preko 50% doktora nauka u Srbiji su žene i po svim statistikama u nauci mi smo apsolutno bolji i od globalnih i evropskih statistika. Od 11 instituta koji su pod Univerzitetom u Beogradu devet su pod rukovodstvom žena. Čak i u STEM oblastima (nauka tehnologija inženjerstvo i matematika), gde se mnoge zemlje suočavaju sa izuzetno niskim procentom žena koje se odlučuju za studije iz ovih oblasti, mislim da Srbija sa 42% studentkinja pokazuje da žene imaju istu šansu.
Naravno treba raditi dalje na podršci ženama i u svim isntitucijama obezbediti jednake šanse, ne samo u nauci. Iz ličnog iskustva, jer sam rukovodila institutom gde radi preko 80% žena, mogu da tvrdim da imamo hrabre, pametne i izuzetno sposobne žene, koje umeju da pronađu svoj put u savremenom društvu i koje itekako umeju da se bore ukoliko i naiđu na neku prepreku.
Na kraju krajeva naše naučnice su zaista izuzetno uspešne na međunarodnom nivou. Sama činjenica da od tri ERC projekta (Evropski istraživački savet), koji predstavljaju zaista najprestižnije priznanje za nečije naučne ideje, a koje je dobila Srbija, dva projekta su pod rukovodstvom naših naučnica, dr Sofije Stefanović i dr Magdalene Đorđević.
Ako pričamo o startap zajednici, za sada tu žene i dalje nisu zastupljene koliko bi trebalo, ali sam sigurna da će se statistika popraviti u vremenima koja dolaze. Na primer, Privredna komora Srbije, kompanija Simens Srbija i Udruženje “Inženjerka godine” pokrenuli su inicijativu za izbor inženjerke godine u našoj zemlji, gde smo zaista mogli da vidimo da u Srbiji rade vrhunske žene stručnjaci, prepoznate u svojim kolektivima.
Kako Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija planira da dodatno podstakne uključivanje žena u tehnološkom sektoru?
Vlada Republike Srbije zajedno sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija čvrsto je posvećeno daljem jačanju uključivanja žena u tehnološki sektor. Srbija je zaista svetli primer rodne ravnopravnosti u nauci. Kao zemlja možemo da budemo ponosni da, za razliku od globalne statistike koja je pokazala da je samo 33 odsto žena u nauci, u Srbiji ta brojka ide i preko 60 odsto kada govorimo o zaposlenima u naučnoistraživačkim institutima.
Ovo je pokazatelj da država i društvo u Srbiji pružaju punu podršku ženama da se bave naukom. Podsetiću, devojke čine 55 odsto među srednjoškolcima koje je Fond za mlade talente nagradio u januaru ove godine. Osim toga, prema podacima našeg ministarstva, žene su rukovodioci 53,7 odsto projekata u programima Fonda za nauku, naučnice čine 64 odsto projektnih timova.
Međutim, ono na čemu dalje treba raditi je podrška ženama u STEM oblastima. To je od suštinskog značaja. Radimo na stvaranju ravnopravnih prilika i uslova za žene u naučnom sektoru. Postignuća žena u nauci trebaju biti prepoznata i promovisana kao inspiracija za nove generacije.
Ministarstvo će kontinuirano pratiti statističke podatke i prilagođavati strategije radi ostvarivanja potpunije rodne ravnopravnosti u tehnološkim disciplinama.
Kako vidite budućnost žena u IT sektoru u Srbiji i šta mislite da je potrebno uraditi da se taj sektor dodatno razvije?
Budućnost žena u IT industriji u Srbiji je prosperitetna, posebno s obzirom na ogroman rast ovog sektora u zemlji. IT sektor trenutno predstavlja zaista najrazvijeniji deo privrede u Srbiji, što jeste rezultat strateške odluke države da iskoristi sve potencijale i ekspertize koje imamo u ovoj oblasti. Sama činjenica da je izvoz IKT u Srbiji u 2022 godini bio 2,7 milijarde EUR a da imamo već ove godine rast od 35% govori o ogromnom značaju i snazi koju imamo kao zemlja u IT polju.
Takođe dolazak velikih kompanija koje su otvorile svoje istraživačko razvojne centre u Srbiji kao na primer NCR, Schnider electrics, Bosch, Rivian, Continetal, ZF, Brose, Siemens, Microsoft govori u prilog da imamo sjajne ljudske kapacitete koji su prepoznati od najvećih igrača u IT industriji. Samim tim, ovo je sjajna prilika i za naše žene koje su se odlučile da grade svoje karijere u IT industriji.
Kao ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, verujem da će njihova prisutnost i uticaj u ovoj oblasti nastaviti da se povećava. Kao ministarstvo, mi ćemo kontinuirano unapređivati obrazovne programe i resurse u oblasti informacionih tehnologija, kako bi devojke i žene imale pristup kvalitetnom obrazovanju i mogućnostima za usavršavanje. Kao što znate, obrazovni sistem u Republici Srbiji je takav da deca već od osnovne škole uče osnove programskih jezika, te je devojčicama koje pokazuju interesovanje za IT sektor omogućeno usavršavanje veština i pre samog opredeljivanja za karijerni put kojim u budućnosti žele da idu.
Naravno, i mediji mogu da pomognu i da kao uzore promovišu zaista sjajne i uspešne žene, jer lična priča je uvek snažnija i od mera koje država primenjuje.
Aktivno radimo na podizanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti kako u IT sektoru, tako i u nauci ali i društvu uopšte. Koristimo svaku priliku da promovišemo raznovrsne uloge i dostignuća žena u nauci, kao i da promovišemo inkluzivnu politiku u kompanijama i organizacijama.
Autor: Zoran Petrović, NITRA
Koje izazove i prilike vidite za žene u tehnološkom sektoru u Srbiji, posebno imajući u vidu balansiranje između karijere i majčinstva?
Majčinstvo zaista iz ličnog iskustva predstavlja najlepši momenat u mom životu i najintenzivniju emociju koja postoji. Tada ste spremni svega da se odreknete. I zato je bitno izgraditi društvo i sistem koji omogućava ženama da pre svega u tom prvom periodu mogu da budu majke i da ne moraju ničega da se odreknu.
Treba pružiti maksimalnu podršku za svaki izbor koji žena napravi. Mislim da u Srbiji i dalje postoji sistem koji pruža podršku i to mnogo bolje i šire od mnogih zemalja koje su možda ekonomski i razvijenije ali ne šalju dovoljno snažnu poruku niti pružaju dovoljnu podršku po povom pitanju. Naša država zaista napreduje na tom polju, povećava se finansijska podrška, grade se nova obdaništa, žene u nauci bez bojazni mogu da budu sa svojim bebama, a da to ne utiče negativno na njihove karijere. Mislim da mi kao društvo, ali i država, zasita unapređujemo stalno ovu podršku. To je najmudrije ulaganje u budućnost.
Koju poruku biste uputili mladim ženama koje razmišljaju o karijeri u tehnološkom sektoru?
Moja poruka svima, pa i ženama, je da u životu rade ono što vole, ono što im budi znatiželju, jer ako ne nađete zadovoljstvo u svom poslu, nikada nećete razvijati svoje potencijale, niti ćete moći da date svoj maskimum u poslu. Živimo u vremenu gde se tehnologija razvija neverovatnom brzinom i danas zaista utiče na sve aspekte našeg života. Sve ovo dešava se bez obzira na to da li se neka zemlja uključuje u taj proces ili ne. Smtaram da Srbija treba da bude deo zajednice koja kreira rešenja zahvaljujući pre svega ljudskom potencijalu i talentima, a ne samo da budemo korisnici i kupci tuđih rešenja. Mislim da smo na dobrom putu kada je reč o IT industriji, veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji. To su tehnologije ne budućnosti, već sadašnjosti i Srbija mora da uzme aktivno učešće u ovim procesima.
Postoji li neka životna filozofija ili moto koji vas vodi kroz karijeru i život?
Budućnost pripada onima koji vide mogućnosti pre nego što postanu očigledne. I naravno nemojte se plašiti života. Pun je izazova ali u tome je i čar jer jednini način da napredujete kao individua jeste da svaki dan učite, suočavate se sa izazovima, rešavate probleme i ponovo učite. Tako se razvijamo kao individue ali i kao zajednica i čitavo društvo.
