Nataša Marković: Pionirka na raskršću tehnologije i liderstva

U današnjem brzorastućem tehnološkom svetu, prisustvo i uticaj žena na liderskim pozicijama postaje sve značajnije. Međutim, put ka vrhu nije bez izazova, posebno u industriji kojoj tradicionalno dominiraju muškarci. U susret predstojećem događaju organizovanom od strane WebMind-a, "Žene na čelu tehnologije", imamo čast da predstavimo intervju sa Natašom Marković, istaknutom liderkom, osnivačem i generalnom direktorkom Galeb Group, kompanijom koja je podržala realizaciju projekta koji će se održati 20.3.2024. u hotelu Moskva. Natašina priča nije samo priča o uspehu, već i o preprekama, izazovima i triumfu ženske snage, inteligencije i upornosti.

Vreme Čitanja: 3 min

natasa-markovic-galeb-1111-fi

Izvor: Galeb Group / Nataša Marković

Nataša otvoreno deli svoje iskustvo kao žena na liderskoj poziciji u tehnološkoj i proizvodnoj industriji, razmatrajući kako je suočavanje sa izazovima oblikovalo njen profesionalni put. Kroz odgovore na ključna pitanja, ona osvetljava svoj stil vođenja, ključne vrednosti za uspeh tima u dinamičkom poslovnom okruženju, i kako žene mogu oblikovati budućnost digitalne inovacije.

Pristup liderstvu i njena filozofija otvaraju diskusiju o važnosti ženskog glasa u tehnološkoj evoluciji, dok istovremeno naglašavaju specifične izazove sa kojima se žene suočavaju u tehnološkoj industriji. Osim toga, Nataša deli svoje mišljenje o tome kako poboljšati radno okruženje kako bi postalo inkluzivnije i podsticajnije za žene, te kako promovisati STEM oblasti među devojkama i mladim ženama.

Ovaj intervju sa Natašom Marković ne samo da baca svetlo na njen put ka uspehu, već služi kao inspiracija i podsticaj za sve žene koje teže da ostave svoj trag u tehnološkoj industriji. Njene reči su podsetnik da, uprkos preprekama, žene ne samo da mogu da uspeju u tehnološkom svetu, već i da igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti inovacija.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočili kao žena na liderskoj poziciji u tehnološkoj/proizvodnoj industriji, i kako ste ih prevazišli?

S obzirom da je naredak u proizvodno tehnoloskoj industriji takav da konstantno moramo biti „up to date“, taj izazov i dalje traje. U počeku je bio teži, ali danas s obzirom na iskustvo i usvojene standarde poslovanja praćenje svih tih tokova postaje lakše. Prevazilazimo ih konstantnom edukacijom i unapredjenjem poslovanja. Kada unapredite svoje poslovanje onda je mnogo lakše da tržištu ponudite sisteme za unapredjenje poslovanja.

Kako biste opisali svoj stil vođenja i koje vrednosti smatrate ključnim za uspešno vođenje tima u dinamičnom poslovnom okruženju?

Ključno za vodjenje tima je da su članovi istog pre svega timski igrači. Bitno mi je da su različiti tipovi ličnosti poput lidera, izvršioca, specijaliste, inicijatora i da su kompatibilni, to jeste da se dobro lsažu. Preduslov iz ličnog iskustva je da budu dobri ljudi.  

Kako žene u tehnologiji mogu da oblikuju budućnost digitalne inovacije?

Smatram da je sasvim svejedno da li je žena ili muškarac, jer digitalne transformacije zavise od pre svega kreativnosti i znanja i ljudi u digitalnoj industriji, a pre svega od potreba i tržišta koja se svakodnevno menjaju. Digitalna industrija je izuzetno brza i promenljiva i dosta toga zavisi od mogućnosti za adaptaciju na nove zahteve.

Na koji način liderstvo žena doprinosi razvoju novih tehnologija i pristupačnosti digitalnih alata?

Dobro liderstvo može da doprinese razvoju novih tehnologija tako što se zaposleni motivišu da daju predloge, kreativne ideje i to bez obzira da li će biti usvojene ili ne. Suština je da članovi tima budu slobodni u prezentovanju svojih ideja i da su svesni da će biti nagrađeni ukoliko njihove ideje budu implementirane u novi razvojni proces. Kada je žena lider u pitanju, iz ličnog iskustva smatram da je prednost što mi se zaposleni mnogo lakše obraćaju bez straha da će biti ukoreni ili odbijeni usled odbijenog predloga ili greške koja je nastala, za razliku od tradicionalnog autoritativnog lidera bez obzira kojeg je pola, gde je strah od autoriteta mnogo veći od kreativnog nagona.

Koje specifične izazove žene susreću u tehnološkoj industriji i kako ih prevazilaze?

Jedan od specifičnih izazova je na primer kada se desi problem koji mi žene same ne umemo da rešimo. Kada nam se na primer u našoj kompaniji pokvari softver na mašini za štampu na limu, ključno mi je da imam informaciju ko može taj problem da reši. Posedovanjem informacija o znanju internih ili eksternih saradnika mi pomaže da prevazilazim specifične izazove.     

Kako se može poboljšati radno okruženje da postane inkluzivnije i podsticajnije za žene?

Smatram da država i privreda zajedno mogu da doprinesu da društvo postane inkluzivnije i podsticajnije za žene. Mislim da smo kao društvo na dobrom putu, ali da ima prostora da se još radi na tome, pogotovo kada su pitanju samohrane majke i uslovi rada. Potrebna je dodatna briga o ženama i razumevanju za njihove potrebe.   

Kako promovisati STEM oblasti među devojkama i mladim ženama?

Promocija svih oblasti zavisi od afiniteta onih kojima se te oblasti promovišu. Potrebno je da se objektivno prikažu i ne ulepšavaju radna mesta na kojima želimo da privučemo više ženski pol. Samo ukoliko realno sagledaju svoj budući poziv mogu biti uspešne i osećati se dobro u odabranim industrijama.

Na koji način organizacije i društvo mogu da podrže ženske talente u tehnologiji i njihov profesionalni razvoj?

Kada bi razne nevladine organizacije finansirane iz inostranstva svoje budžete usmerile na razvoj ženskih talenata u tehnologiji i njihov profesionalni razvoj, a ne na razvoj nekih nama stranih vrednosti, mislim da bi mnogo više doprinele razvoju ženskog preduzetništva a i bili bi mnogo bliže ostvarenju svojih ciljeva.

Potrebno je da se školovanje usmeri ka potrebi društva i privrede. Država u saradnji sa privrednom treba da izvrši analizu neophodnih kadrova u narednih 5-10 godinama i u skladu sa potrebama privrede i društva treba da vrši promociju neophodnih zanimanja.To možemo videti na primeru Ministarstva odbrane i njihove promocije i aktivnosti u javnosti za potrebe svojih budućih kadrova. 

Smatram da svaki talenat treba podržati i da ljudi treba da rade posao koji vole bez obzira na pol i da ih za to treba motivisati.

Za stare gamere Wand, za poslovnu zajednicu direktor WebMind. Front-end developer, web3 entuzijasta i preduzetnik koji je skoro deceniju u digitalnom marketingu.

Prijavi se na novosti.