Trenutni modeli veštačke inteligencije koriste mreže od nekoliko stotina miliona sintetičkih neurona i zahtevaju ogromnu količinu energije. Sa druge strane, ljudski mozak koristi mnogo manje energije za stvaranje veza između skoro 90 milijardi neurona. Ako bi kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju želele da repliciraju broj veza u ljudskim mozgovima, bila bi im potrebna nuklearna elektrana, smatraju stručnjaci.
Fred Jordan i Martin Kuter su 2014. godine osnovali Final Spark, jednu od prvih svetskih kompanija za bioračunarstvo u Švajcarskoj.
Šta su bioračunari?
Biokompjuteri su mašine koje koriste žive neurone koji mogu da razmišljaju kao ljudi i stvaraju ideje van sopstvenog iskustva. Oni se razlikuju od AI programa kao što je ChatGPT, koji mogu dati odgovore samo na osnovu znanja koje ima u sopstvenoj bazi podataka.
„Ovo je naša druga kompanija“, počinje priču za BIZLife Fred Jordan, jedan od osnivača Final Spark-a.
„Mi još uvek vodimo prvi startap, AlpVision, paralelno, koji generiše višemilionske prihode koji se u potpunosti koriste za finansiranje FinalSpark-a“, pojašnjava.
Pitali smo ih kako je nastala ideja da se živi neuroni koriste za stvaranje računara.
„Osnovali smo ovu kompaniju radeći na fundamentalnom istraživanju i razvoju u oblasti veštačke inteligencije i nakon pet godina rada shvatili smo da je digitalni pristup previše ograničen za AI i odlučili smo da pređemo na biološki pristup“, pojašnjavaju nam priču koju mnogi od nas neće moći lako da pojme.
Kako sve to funkcioniše?
Zato ih molimo da nam pojasne kako tačno funkcioniše integracija živih neurona u računarski sistem?
FinalSpark laboratorija sadrži hiljade neurona, koji su povezani sa mnogim električnim žicama i koriste se za istraživanje. Naučnici iz celog sveta pokušavaju da ih programiraju. Neki najsjajnijih mozgova prihvatili su izazov da nauče ljudski neuron da obrađuje upravo ono informacije koje želimo, koristeći električnu žicu. Ako se ovaj cilj ostvari – put ka biološkim računarma koji zamenjuju ove do sada poznate, biće otvoren.
„Neuroni su organizovani u sferni moždani organoid povezan sa električnim elektrodama koje se koriste za primanje i slanje signala iz i ka organoidu mozga“, priča Jordan koji je još kao tinejdžer sanjao da napravi „misleći kompjuter“.
Dvojica naučnika rešili su da spoje veštačku inteligenciju i neuronauku, a kao glavne prednosti za korišćenje živih neurona navode energetsku efikasnost i kažu da je bioračunarstvo više od milion puta energetski efikasnije od digitalnog računarstva.
„Pronašli smo način da uskladištimo jedan bit informacija i nedavno smo razvili efikasan način da obezbedimo dopamin kako bismo nagradili organoid za uspešne operacije“, objašnjavaju.
Možda zvuči malo, ali istu količinu informacija mogao je da skladišti i kvantni računar pre 15 godina.
Etičke implikacije
Neuroni žive po sto dana, a svaka nova mreža je i novo iskustvo i za to vreme tim naučnika pokušava da pronikne u njihovu suštinu i da pokušaju da ih istreniraju.
Iako bioračunarstvo neće ubrzo pokoriti veštačku inteligenciju, Jordan veruje da će istraživanja uskoro da se ubrzaju.
„Da ste pronalazača tranzistora pitali koje su moguće primene njegovog pronalaska, on nikada ne bi pretpostavio o pametnom telefonu i internetu, jednostavno zato što se te aplikacije ne mogu jednostavno zamisliti u ovoj fazi, isto važi i za bioračunarstvo danas“, kaže on.
A na pitanje postoje li neka etička pitanja vezana za upotrebu bioloških materijala u tehnologiji, odgovara:
„Organoidi mozga koje koristimo i srodni protokoli su apsolutno isti kao oni koji se koriste u elektrofiziologiji već 20 godina“.