Kako je Telegram postao zastrašujuće oružje u ratu između Izraela i Hamasa

Hamas je postavio jezive slike i video snimke koji su bili dizajnirani da postanu viralni. Izvori tvrde da je Telegramova labava moderacija osigurala da budu viđeni širom sveta.

Vreme Čitanja: 12 min

telegram-837-fi

Izvor: DALL-E3

U oko 8 sati ujutro lokalnog vremena, 7. oktobra, Omer Benjakob, reporter za cyber i dezinformacije Haaretz-a, bio je probuđen od strane svoje supruge u njihovom domu u istorijskom lučkom gradu Jaffi. Nešto se dešavalo u južnom Izraelu, rekla je, ali Benjakob je to ignorisao, pretpostavljajući da je “još jedna runda iste stvari.” Sukobi između Izraelskih Odbrambenih Snaga (IDF) i militanata u južnom Izraelu nisu neuobičajeni. “Ne, ne”, insistirala je Benjakobova supruga. “Ozbiljnije je.”

Nije bilo ničega još na televiziji ili državnim medijima, osim neproverenih izveštaja o žrtvama. Vlasti su bile tihe. Na zahteve Haaretz-a, IDF je rekao da je situacija “pod pregledom.” Na društvenim medijima, odvijala se druga priča. Postojali su klipovi mrtvih vojnika IDF-a. Padobranci su sleteli na rejv u Negev pustinji, 3 milje od vojne barijere vredne 1,1 milijardu dolara između Gaze i Izraela. Militanti su preuzeli vojna vozila IDF-a. “Vidite videe otmica. Momci Hamasa prelaze granicu, a onda kao u video igrama upadaju u kuće u kibucima,” kaže Benjakob, još uvek zvučeći zapanjeno. Kao i mnogi drugi Izraelci tog jutra, nije mogao da veruje šta vidi.

Telegram je već bio poznat mnogim Izraelcima koji, između ostalog, često nabavljaju kanabis preko aplikacije. Sustavni pritisak vlade na zemljinu štampu takođe je naterao ljude da traže alternativne izvore vesti, kaže Benjakob. Prethodne eskalacije nasilja obično su bile praćene porastom aktivnosti na Telegramu. Sada su napadi Hamasa doveli do porasta korisnika. “Stotine hiljada se prijavljuje za Telegram iz Izraela i palestinskih teritorija,” objavio je Pavel Durov, ruski osnivač Telegrama, na svom javnom kanalu 8. oktobra, dodajući da kompanija omogućava podršku za hebrejski i arapski na aplikaciji. “Svi pogođeni trebali bi imati pouzdan pristup vestima i privatnoj komunikaciji u ovim teškim vremenima,” rekao je Durov.

Maria Rashed, dugogodišnja stanovnica Tel Aviva koja se nedavno preselila u London, doputovala je kući u Nazaret na veridbu svoje sestre noć pre napada 7. oktobra. “Bilo je neopisivo probuditi se suočena sa ratom,” kaže WIRED-u. Rashed, Palestinac koji je odrastao u hrišćanskoj porodici, sada je nezavisni novinar. Jutro 7. oktobra, pretraživala je glavne platforme, posebno Instagram. Ali u odsustvu zvaničnih informacija, želela je sama da vidi kako su borci Hamasa ušli u Izrael. “Jedini način da to učinim bilo je da odem na Telegram, uđem u kanal povezan sa pres timom Hamasa,” kaže ona. “I tu ste mogli videti nefiltrirane videe napada.”

Tokom dana, Telegram, koji ima 800 miliona korisnika širom sveta, postao je glavni izvor video snimaka i informacija koje su se širile na druge društvene medijske platforme, uključujući X, Instagram i TikTok, gde je sadržaj ponovno postavljen s malo ili nimalo provere.

U jednoj grupi na Telegramu koja se bavi praćenjem rata putem otvorenih izvora informacija, Benjakob je video snimke IDF snaga koje su bivale ponižene—osnovni kvadcopteri koji bacaju granate na najmodernije tenkove Mark IV Merkava Izraela, praćene snimcima vojnika koji beže iz svojih vozila i bivaju zarobljeni od strane boraca Hamasa. Ali, Benjakob nije mogao biti siguran da li su video snimci bili stvarni. “Sve [zvanične] izraelske grupe su tihe. Zvanične vladine grupe su tihe,” kaže on. “Potpuno ludo.”

Pet sati nakon početka napada, izraelski premijer Benjamin Netanyahu izjavio je da je njegova zemlja u ratu. Bez mnogo ili nimalo zvaničnih informacija, mnogi očajni Izraelci nisu samo gledali nasilne videe koje je objavio Hamas; takođe su bili uhvaćeni u neredu teorija zavere. U nekim grupama, napadi su već bili pripisani IDF-u zbog izdaje Netanyahu-a. Druge grupe teorija zavere na Telegramu i X tvrdile su da je sve to bila lažna operacija izraelskog premijera. “Jedan od najvećih frontova na kojima je Izrael podbacio, i jedna od najvećih stvari koje su pomogle u stvaranju panike u izraelskom društvu, bila je pogrešna i dezinformacija tokom prvih 72 sata ovog događaja,” kaže Benjakob.

Dok su video snimci i slike žrtava ubrzo postali viralni na glavnim društvenim mrežama, najekstremniji sadržaj može se sve pratiti nazad do Telegrama. Benjakob opisuje realno vreme emitovanja Hamasa o svom napadu na Izrael kao “psihološki rat.”

“Dok su [borci Hamasa] ulazili u Izrael, pokrenut je i digitalni napad,” kaže Benjakob. Bilo je “ludo” videti militante kako preskaču graničnu ogradu, stare žene koje su odvođene, ljude koji su ubijani u svojim krevetima. “Iskreno, to je izvan svega što je izraelska psiha doživela, barem u mom životu.”

Oružavanje Telegrama igralo je ključnu ulogu u ovom psihološkom napadu, tvrde izvori. Nedostatak robustne moderacije sadržaja na platformi, uz njenu razgranatu strukturu javnih kanala i grupa, omogućio je sadržaju da brzo dosegne milione ljudi.

Iako su Apple i Google, koji hostuju Telegram u svojim prodavnicama aplikacija, sada počeli da traže od kompanije da zabrani glavne kanale Hamasa, Telegram je inače odbio da blokira kanale koji šire ekstremni sadržaj. U objavi na svom javnom kanalu 13. oktobra, Durov je aludirao na težinu kontrolisanja govora u konfliktu, i citirao upozorenje Hamasa pre udara na izraelski grad Ashkelon kao razlog za nečinjenje: “Da li bi zatvaranje njihovog kanala pomoglo da se sačuvaju životi—ili bi ugrozilo još više života?”

Kao i tokom ruske invazije na Ukrajinu, Telegram, čije je sedište u Dubaiju, ponovo se našao u središtu kompleksne geopolitičke i humanitarne krize. Kako se to dogodilo—ne jednom, već dva puta—otkriva preveliku moć jedne od najzatvorenijih tehnoloških kompanija na svetu. Više od desetak intervjua sa izvorima na terenu, analitičarima i bivšim zaposlenima Telegrama otkriva moć platforme da brzo širi nefiltriran sadržaj ispred tradicionalnih medija, kao i pravu meru oružavanja Hamasa aplikacijom—i ono što izgleda kao ideološka averzija prema mešanju na višim nivoima Telegrama.

Oružavanje Telegrama

Nalozi Hamasa su godinama zabranjeni na većini platformi društvenih medija. Ali, kada je 7. oktobra pokrenuo svoj napad na Izrael, Hamas je imao ogromno prisustvo na Telegramu. Potencijal platforme da brzo širi lako preuzimljiv i deljiv sadržaj učinio je da postane ključno oružje. Kanali Hamasa na Telegramu brzo su rasli u prvih pet dana konflikta. Qassam Brigade, kanal posvećen vojnom krilu organizacije, utrostručio se sa 205.000 na skoro 620.000 pretplatnika, uz desetostruko povećanje broja pregleda po objavi, prema analizi Laboratorije za digitalnu forenzičku istraživanja (DFRLab) Atlantskog saveta. Godinu dana pre napada, kanal je porastao samo za 20.000 pratilaca. Pre zahteva za uklanjanje od strane Google-a i Apple-a, kanal Qassam Brigada bio je blizu 800.000 pretplatnika. Trenutno je spao na oko 670.000 pretplatnika.

Analitičar DFRLab-a, Layla Mashkoor, pratila je napade 7. oktobra u realnom vremenu na Telegramu. Jedan od najgledanijih video snimaka koji je videla prikazivao je profesionalno snimljen i montiran materijal o naoružanim padobrancima koji sleću na peščani teren i upadaju u zgrade. Nije jasno kada ili odakle je snimljen video. Drugi snimci, koji su očigledno snimljeni na telu i telefonima, pokazuju borce kako prelaze barijeru između Gaze i Izraela i razmenjuju vatru. Tu su i scene boraca Hamasa koji vuku krvave vojnike IDF iz gorećih tenkova. Kamere prelaze preko ubijenih izraelskih vojnika nakon napada. Ovaj video, i drugi slični njemu, imaju više od 700.000 pregleda na Telegramu.

“Na sam dan napada, Hamas je bio vrlo pripremljen da širi svoju poruku,” kaže Mashkoor. “Videli smo visoko producirani sadržaj i postojala je sofisticiranija medijska strategija nego što smo pre videli od njih. Definitivno su imali spremni sadržaj, a onda i njihova sposobnost postavljanja i otpremanja u realnom vremenu dok se napad odvijao takođe pokazuje da je postojao stepen medijske strategije,” dodaje ona.

Mashkoor tvrdi da je vakuum koji su ostavile izraelske vlasti omogućio Hamasu da preuzme kontrolu nad narativom u prvih nekoliko sati. Kašnjenje bilo kakvog zvaničnog odgovora iz Izraela značilo je da je Hamas mogao efikasno oblikovati razgovor. Do večeri 7. oktobra, IDF, koji se do tada koncentrisao na X, počeo je redovnije da objavljuje na Telegramu. Do tada je Mashkoor već posmatrala “veoma jasnu liniju” slika i video snimaka iz Telegrama do X.

Mashkoor je posmatrala kako se sadržaj prvo otprema na Telegram kanal Qassam Brigada, a zatim ga prenose pristalice i novinske kuće, pre nego što se proširi po celom Telegramu i prenese na druge društvene platforme. Ova linija značila je da su činjenice iskrivljene, a događaji preuveličani ili pogrešno interpretirani. “Dosta sadržaja je, naravno, na arapskom, što doprinosi nekoj konfuziji kada ljudi možda koriste mašinski prevod dok pokušavaju da dele ažuriranja u realnom vremenu,” kaže Mashkoor.

I druge kanale su postale popularne. Gaza Now, koji DFRLab opisuje kao “uskladjen sa Hamasom,” udvostručio je svojih 350,000 pretplatnika u prvih 24 sata krize, dok se prosečan broj pregleda u prvih pet dana povećao desetostruko. Kanal trenutno ima više od 1.9 miliona pretplatnika i konstantno ponovo objavljuje sadržaj Hamasa.

Međutim, glavnu ulogu i dalje su igrali kanali koje je vodio sam Hamas. Analitičari u SITE Intelligence Group, konsultantskoj firmi koja prati kanal Qassam Brigada, tvrde da se strategija Hamasa na Telegramu potpuno promenila 7. oktobra. Dok je pre bila pomalo zastarela, sada je bila posebno dizajnirana za “viralnost 2023,” kaže SITE. Uživo prenosi bili su praćeni navalom kratkih, brendiranih klipova koji su se lako mogli deliti. “Nisam mogla da verujem šta Hamas objavljuje,” kaže Rita Katz, izvršna direktorka i osnivač SITE-a. Ona veruje da je strategija grupe delimično inspirisana taktikama Islamske države.

Katz tvrdi da je društvena medijska aktivnost Hamasa bila efikasna u sticanju retke podrške među različitim radikalnim islamističkim grupama širom sveta, bilo da su suniti ili šiiti. “Prvi put se nešto ovako dogodilo,” tvrdi ona.

Bez Telegrama, ovo bi bilo nemoguće, tvrdi Katz. “Ono što možete da uradite na Telegramu, ne možete nigde drugde. Omogućava brzo otpremanje i deljenje, korišćenje automatizovanih botova, ostanak anoniman. Nijedna druga platforma nije ni blizu.” Katz ukazuje na ono što ona tvrdi da je navodna nekonzistentnost u akcijama Telegrama s obzirom na Durovov izričiti odbijanje da deluje protiv kanala Hamasa, uprkos uklanjanju platforme drugih grupa.

Telegram je nekad bio aplikacija izbora za Islamsku državu (IS) i druge džihadističke grupe. Kada je upitan o tome u intervjuu 2015. godine, Durov je odgovorio da će IS jednostavno pronaći drugu aplikaciju ako bude izbačen sa njegove. “Ne mislim da bi trebalo da se osećamo krivim zbog toga,” rekao je. “I dalje mislim da radimo pravu stvar—štiteći privatnost naših korisnika.” Nedugo zatim, Islamska država izvela je seriju napada u Parizu, ubivši 130 ljudi, zbog čega je Telegram naišao na široku kritiku. Telegram je potom zabranio 78 IS kanala, kreirao bota za praćenje i eliminaciju novih IS kanala, i sarađivao sa Europolom.

To nije sprečilo Durova da se malo poigra kada je, 2017. godine, podelio fotografiju sebe na Twitteru sa natpisom “Moja nova fotografija za pasoš je čudno pogodna za medijske članke o teroristima koji koriste Telegram “, a nekoliko dana kasnije promenio je svoju profilnu sliku na VK, ruskoj društvenoj mreži koju je vodio od 2006. do 2014. godine, u fotošopiranu kombinaciju njegovog lica i tela naoružanog samoubilačkog bombaša IS-a. Ta slika je još uvek pozadinska slika za ono što izgleda kao Durovov YouTube kanal.

Samo juče, 30. oktobra, Durov je postavio meme iste slike na svom ruskom Telegram kanalu sa rečima “Progon ljudi na osnovu nacionalnosti ili religije je neprihvatljiv,” u reakciji na blokiranje Telegram kanala povezanog sa gomilom koja je okružila avion koji je stigao u većinski muslimansku regiju Dagestan iz Izraela. “Kanali koji pozivaju na nasilje (kao na snimku gore) će biti blokirani zbog kršenja pravila Telegrama, Google-a, Apple-a i čitavog civilizovanog sveta,” napisao je Durov. Dok će branitelji ljudskih prava pozdraviti ovu retku intervenciju od Durova i Telegrama, izbor da koristi svoj IS militanti meme može izazvati čuđenje.

Ruslan Trad, istraživač u Laboratoriji za digitalnu forenzičku istraživanja Atlantskog saveta, tvrdi da je IS imao veliki uticaj na to kako druge militante islamističke grupe koriste društvene medije. “IS je pokazao kako doseći širu publiku i kako obraditi sadržaj na takav način da izaziva i strah i divljenje, i takođe doseže korisnike koji pre nisu bili relevantni.” Ali, dodaje on, za razliku od IS, Hamas održava međunarodne kontakte, i mnoge vlade ga ne smatraju terorističkom grupom, posebno u Aziji i Latinskoj Americi. “Hamas je takođe neprijatelj Islamske države,” kaže Trad.

Čak i tako, sposobnost Hamasa da široko deli slike i video snimke svojih napada ima potencijal da inspiriše dalje nasilje, tvrdi Katz. “Ako Telegram odmah ne preduzme akciju,” kaže ona, “ovo će eskalirati i postati mnogo veći problem. Jer će to dovesti do više nasilja širom sveta.” A za to će, tvrdi Katz, Telegram biti odgovoran u ne maloj meri.

Unutrašnjost Telegrama

U pokušaju da shvate kako Telegram postupa sa svojom ulogom u krizi, zaposleni iz WIRED-a kontaktirali su tri visoka zaposlena: osnivača i izvršnog direktora Pavla Durova, potpredsednika Ilyu Perekopskyja i šefa komunikacija, Mikea Ravdonikasa. Nijedan nije odgovorio. Ni Telegramov portparol za štampu nije odgovorio. Sve što bilo ko izvan Telegrama ima na raspolaganju su Durovovi javni kanali, gde je o krizi objavio dva puta: prvi put 8. oktobra, kada je najavio veliki broj novih prijava u Izraelu i okupiranim palestinskim teritorijama od ljudi u potrazi za “pouzdanim pristupom vestima”, a zatim 13. oktobra, kada je tvrdio da Telegramovi moderatori i nespecificirani “AI alati” uklanjaju “milione očigledno štetnog sadržaja”.

Međutim, nastavio je, “rešavanje pokrivanja rata retko je očigledno”, ističući Hamasovo upozorenje civilima pre vazdušnih udara. “Uvek je primamljivo delovati na emocionalne impulse. Ali takve kompleksne situacije zahtevaju temeljno razmatranje koje bi takođe trebalo da uzme u obzir razlike između društvenih platformi.” Durov je tvrdio da korisnici Telegrama dobijaju samo sadržaj na koji su se posebno pretplatili – za razliku od drugih aplikacija koje “algoritamski promovišu šokantni sadržaj nespremnim ljudima.” Kao takav, zaključio je, bilo je “nemoguće” da se Telegram kanali koriste za “značajno pojačavanje propagande”.

WIRED je razgovarao sa četiri bivša zaposlena u Telegramu kako bi pokušao da shvati šta se dešava unutar kompanije. Bivši programer se složio sa Durovom oko algoritamskog pojačavanja, tvrdeći da “ako nema algoritama za preporučivanje sadržaja, onda platforma nema odgovornost za ono što korisnici objavljuju jer sami biraju da se izlože tom sadržaju.” Bivši zaposleni takođe je predložio zašto Durov možda pažljivo kroči: “Ne zaboravimo da je sedište Telegrama u uglavnom neutralnoj arapskoj zemlji koja je prijateljska sa svojim manje neutralnim susedima.” Oznaka lokacije na Instagram postu od 19. oktobra pokazuje da je Durov nedavno bio u Saudijskoj Arabiji, kao i Perekopsky, prema fotografiji Rijada koju je objavio na Telegram Stories.

Kada je upitan kako bi se osoblje osećalo u vezi sa ekstremnim sadržajem na platformi i ulogom Telegrama u trenutnoj krizi, programer je odgovorio: “Ne zanima me ova organizaciona dosada. Pišem kod. To je ono što radim. Ne moderiram sadržaj i ne rešavam ljudske probleme, samo rešavam tehničke.”

Elies Campo, koji je vodio rast, poslovanje i partnerstva Telegrama od 2015. do 2021. godine, tvrdi da je Durov izabrao da “maksimizira” pojačavanje sadržaja na svojoj platformi. Javni kanali, na primer, mogu imati neograničen broj pretplatnika, dok privatne grupe mogu dosegnuti 200.000 ljudi, mnogo više od WhatsApp-ovog ograničenja od 1.024 člana.

Telegram takođe ima ugrađene alate za širenje sadržaja na druge platforme: “Mogućnost otpremanja bilo koje vrste datoteke do 2 GB omogućava Telegramu da postane most za sadržaj između društvenih mreža i drugih platformi, i to smo videli u nedavnim događajima,” kaže Campo. “Ove funkcije su fantastične u zdravom društvu bez loših aktera, ali u današnjem svetu, svaki dobar proizvod sa tako velikom publikom imaće potpunu reprezentaciju dobrog i lošeg u čovečanstvu.”

Axel Neff, koji je pomogao u osnivanju Telegrama i radio na VK, ruskoj društvenoj mreži koju je Durov ranije vodio, veruje da Durov vidi Telegram kao gotovo neutralni, javni servis: “On ga vrlo ceni kao alat naroda.” Neff tvrdi da njegov bivši šef prihvata da će uvek biti i dobrih korisnika i loših korisnika – ali da Durov veruje da će dobri ljudi prevladati nad lošim ljudima. “Koriste Telegram da bi sigurno i pouzdano komunicirali. A u situacijama poput [trenutnog sukoba na] Bliskom istoku, idealno je upozoravati jedni druge na opasnost, što će možda spasiti neke živote,” kaže Neff.

Na kraju, zaposleni u Telegramu su “veoma rastegnuti i nisu pozicionirani da se nose sa situacijama kao što je ova”, kaže Neff. (U februaru 2023. godine bilo je samo 60 zaposlenih.) “Gotovo nepostojeći tim za poverenje i sigurnost nikako ne može da se nosi sa dnevnim globalnim haosom s kojim su sada suočeni na skali na kojoj su postali,” dodaje Neff.

Za razliku od drugih platformi, Telegram izgleda da nema kodifikovan proces za rešavanje kriza poput ove, već je sklon promenama pod intenzivnim pravnim ili medijskim pritiskom. Anton Rozenberg – koji je s Durovom radio od ranih dana VK-a 2007. godine, pre nego što je, kako kaže, postao direktor specijalnih oblasti, što je uključivalo rad protiv spama, u Telegramu od 2016. do 2017. godine – jasan je o tome ko donosi odluke u Telegramu. “Pravila moderacije, posebno u visokoprofilnim slučajevima, postavlja sam Pavel,” tvrdi Rozenberg.

Na osnovu prethodnih primera, Durov izgleda da ima averziju prema mešanju ili zauzimanju strana u političkim i međunarodnim krizama, zasnovanoj više na pragmatizmu nego na principu. “Pre svega, brine ga veličina publike. A ako bi počeo da blokira kanale ili sadržaj sa pro-palestinskim i/ili pro-izraelskim pozicijama, optužili bi ga ogromni delovi Telegramove publike u mnogo zemalja, da je podržao drugu stranu sukoba,” tvrdi Rozenberg. “Dakle, to je samo posao.”

Pronalaženje Ravnoteže

Kako bi Mark Zuckerberg iz Meta mogao potvrditi, vođa glavne društvene mreže često je osuđen bez obzira šta uradio. Mnogi ljudi koji ne veruju zvaničnim narativima u krizi između Izraela i Hamasa oslanjaju se na Telegram za nefiltrirane informacije. Takođe je slobodniji prostor u poređenju sa drugim glavnim platformama. Maria Rashed kaže da mnogi veruju da Instagram cenzuriše i prikriva pro-palestinske naloge, neki od kojih su pribegli skrivanju hashtag-a #IStandWithIsrael u objavama da bi bili viđeni. Meta, koja je vlasnik Instagrama, rekla je da je ispravila nekoliko grešaka koje su mogle uzrokovati takve probleme.

Nadim Nashif, palestinski aktivista za digitalna prava, nije razmišljao samo o Hamasu kada je pročitao Durovov post od 13. oktobra o neblokiranju kanala. “To znači da Telegram takođe neće zatvoriti izraelske kanale koji podstiču [nasilje],” kaže Nashif preko video poziva iz svoje kuće u severnom izraelskom gradu Haifi. Nashif i 7amleh, organizacija za građanska prava koju vodi, dokumentovali su slučajeve u kojima su Palestinci bili preteći od strane izraelskih kanala i grupa na Telegramu otkako je sukob počeo. Doxing je rasprostranjen, a napadi, hapšenja i pretnje njihovim poslovima su u porastu. Nashif je takođe video izraelske kanale koji ismevaju ubijene Palestince. “Užasni video snimci koje ne želite videti,” kaže Nashif, mršteći se. “Ljudi zlostavljaju [mrtva] tela, šale se…”

U maju 2021. godine, kada je izbila nasilje u Izraelu i palestinskim teritorijama, Nashif se priseća da su aktivisti bili u stanju da ubede neke društvene medije da uklone rasističke komentare i govor mržnje, posebno protiv Palestinaca koji žive u Izraelu. “Ali osećaj sada je da [Telegram] ne zatvara ništa,” kaže Nashif. Konsultovao se sa drugim kolegama digitalnim aktivistima iz organizacija poput Access Now, koji su eskalirali slučajeve sa kontaktima na Telegramu. “Ali niko ne odgovara,” kaže on.

“Mislim da su vlasnik i rukovodstvo kompanije vrlo svesni da im to donosi milione ljudi i pretplatnika,” tvrdi Nashif. “Mislim da je to deo poslovnog modela.” Lideri kompanija poput Telegrama nisu glupi, dodaje Nashif: “Došli su do ovog zaključka da je možda bolje imati kontroverznu platformu gde se više ljudi pridružuje i bavi onim što se tamo događa.”

Još uvek treba videti da li će Hamasovi kanali ostati na Telegramu. Na Androidu, ljudi sada vide poruku koja im govori da se dva glavna kanala koja vodi Hamas, uključujući Qassam Brigades, ne mogu prikazati na “Telegram aplikacijama preuzetim iz Google Play Store-a.” Kanali koje vodi Hamas su takođe sada blokirani na iOS-u. Međutim, takve blokade se mogu zaobići. Telegram upućuje korisnike Androida koji žele “manje ograničenja” da preuzmu aplikaciju direktno sa svoje web stranice. Ljudi koji žele zaobići ograničenja i videti blokirane Hamasove kanale takođe mogu kupiti anonimne Telegram brojeve na aukciji koristeći Telegram odobrenu kriptovalutu zvanu Toncoin; preuzmite messenger preko Telegramove web stranice, a zatim se prijavite putem anonimnih brojeva.

U Evropskoj uniji, regulatori su upozorili društvene medije na sadržaj koji krši njen Digitalni servisni akt. Portparol Evropske komisije rekao je WIRED-u da su u kontaktu sa Telegramom, bez pružanja detalja. Nakon nedavnog sastanka Evropskog internet foruma i pritiska iz Nemačke, Hamasovi Telegram kanali sada su blokirani u nekoliko članica EU.

Čak i ako je Hamas definitivno uklonjen sa Telegrama, pronaći će druge načine da podeli svoju poruku. Grupa testira rudimentarnu aplikaciju za obaveštavanje ljudi o najnovijim vestima i obaveštenjima od Qassam Brigada – još jedan primer njihovih proširenih tehničkih sposobnosti. “Hamas se čini da se priprema za prekid svojih komunikacija u slučaju da Telegram ukloni grupu,” kaže Mashkoor.

Tekst je u celosti preuzet sa Wired.

Prijavi se na novosti.