Ulaganje novca u strane firme mora da stane
Ulaganje novca poreskih obveznika u strane firme, kojima je potreban samo najjednostavniji manuelni rad, je praksa kojoj mora da dođe kraj i da konačno ta sredstva usmerimo u one kompanije koje nam donose nove tehnologije, zapošljavaju najkvalifikovaniju radnu snagu i na kraju taj skupi proizvod izvezu iz Srbije za ozbiljan novac.
Istini za volju, to je već počelo da se dešava, što je ohrabrujuće ali i tu smo opet delimično uspeli da napravimo veresiju od gotovog. Pojedini svetski IT giganti došli su u Srbiju i od države su, naravno, dobili subvencije po radnom mestu, u iznosu od nekoliko hiljada evra po zaposlenom. Dugoročno posmatrano, to je odlična investicija ali izgleda da niko nije razmišljao o posledicama koje je takav poslovni model ostavilo na našu IT industriju, koja je najvitalniji deo srpske ekonomije.
„ To se desilo u Beogradu pre tri godine. Došla jedna velika IT kompanija i počela je da nudi normalne novce svim živima sa lokalnog tržišta i dosta ljudi je tada napustilo firme u kojima radili i prešli su u tu kompaniju. Sada se situacija obrnula, ista ta firma je sada vratila ljude na tržište. Ja smatram da cena rada jednog developera i generalno radnika u IT branši, je nešto što je tu negde, standardizovano. Razlika u zaradama od 10 ili 15% ne vodi ljude iz jedne kompanije, ta razlika mora da bude mnogo veća da bi se ljudi, koji imaju neki osećaj pripadnosti, odlučili na takav potez.“ – Nebojša Simić, ExpertHub Co-Head
„Mi nismo imali tu situaciju ali deo tima koji se bavi razvojem je to delimično osetio svojoj koži, jer se takva situacija desila u nekim drugim gradovima, na primer u Nišu, gde su se isto otvorile tako velike kompanije, potpomognute subvencijama.“ – ističe Roberto Poletto, direktor prodaje i marketinga u kompaniji Coming – Computer Engineering i dodaje: “Opasan je bio prvi talas i tada su potrčali ljudi za tim ponuđenim uslovima. U našem slučaju otišlo je par ljudi, ne kažem da nije, ali opet mislim da je presudno bilo to kakav osećaj zaposleni imaju kada ste na poslu. Da li ujutru srećni odlaze na poslao ili tužni, sa grčem u stomaku? To je nešto što oko čega bismo mi trebali da se trudimo, jer nije uvek plata najbitniji faktor.“
Na primer, u Crnoj Gori tržište nije veliko, kao što je recimo u Srbiji ali i tamo je došlo mnogo velikih IT kompanija iz inostranstva, od kojih neke imaju čak 60.000 zaposlenih globalno. Na sreću, njihov dolazak na tamošnje tržište nije ozbiljno ugrozio poslovanje manjih, domaćih IT firmi.
„Oni nude velike plate ali bez obzira na to, egzodus radne snage se nije dogodio. Iako je fokus na zaradama, mislim da je od plate važniji osećaj sigurnosti. Bitno je za zaposleni imaju slobodu, fleksibilnost, da budu srećni i da imaju dobar osećaj u firmi gde rade. E sad, da li će sutra opet doći neka velika firma, koja će pokušati da ih odvede, to je samo još jedan od izazova sa kojim mi moramo da se izborimo, a ja sam siguran da ćemo u tome uspeti“ Mladen Rakonjac, Managing direktor Infinum Crna Gora
Često možemo čuti naše privrednike koji kažu: „Neka meni država da tolike subvencije, pa da vidite šta bih ja od tih para napravio“. I jeste, to zaista zvuči opravdano i tačno ali, budimo realni, jedan deo naših poslodavaca bi od tog novca kupio sebi vilu i jahtu na moru, a drugi bi ipak uložio u svoj biznis, baš na taj način da stvori kompaniju u kojoj će mu se zaposleni osećati kao kod svoje kuće. Dakle, suštinski ništa tu nije do novca, sve je do čoveka.
„Ja stvarno smatram da ljudi treba da izmenjaju nekoliko kompanije u životu, da osete te različite odnose među zaposlenima unutar zajednice, jer je kompanijska kultura je nešto što će generalno zadržati ljude, ne toliko pogodnosti, koliko sam taj osećaj pripadnosti i poverenje u kompaniju. U tom slučaju oni neće nigde otići zbog 10 ili 20 posto veće plate.“ – ističe Nebojša Simić iz ExpertHub-a.
Na njega se nadovezuje Roberto Poletto iz Coming – Computer Engineering-a: „Po meni, ima u tome i pozitivnog efekta. Ta lestvica je podignuta i cela IT zajednica u Srbiji je dobila neku korist toga. To je na početku unelo pometnju i stvorilo lošu situaciju na tržištu ali mislim da je generalno podignut kvalitet u celoj branši. Sada se svi više trudimo da, ako ne platom, onda tim benefitima zadržavamo zaposlene, da su oni osećaju dobro na poslu i da pozitivno utiču na biznis“
„Mi smo sproveli akviziciju jedne firme u Njujorku upravo sa tim ciljem da dođemo do još kvalitetnih klijenata. Tako da sada možemo da ponudimo našim ljudima još bolje uslove za rad i napredak. Te stvari su generalno samo izazov za menadžment ili za ljude koji vode firmu da mi sami budem još bolji. Dešavaće se verovatno još takvih situacija, biće i drugačijih izazova ali mi moramo da radimo na tome da ih dočekamo spremni.“ – uzaključuje Mladen Rakonjac, Managing direktor Infinum Crna Gora.
Lako je biti darežljiv poslodavac
Iako je politika subvencionisanja stranih investitora zaista nužna i još duže vreme će biti nezamenljiv model za ubrzanje privrednog rasta, jasno je da je u mnogome nepravedna prema domaćim kompanijama. Lako je biti darežljiv poslodavac kada ti subvencija pokriva poreze i doprinose radnika, bar za godinu dana. Sreća je da IT sektor u Srbiji zdrav, da je softver u našem ukupnom izvozu odavno prestigao višedecenijskog lidera – kukuruz i da su takozvani „Employer branding“, koji je sad top tema u poslovnoj zajednici Srbije, prvi u praksi primenile IT kompanije ali, baš zbog svega toga, nije dobro da, zbog politike subvencija, sečemo zelenu granu na kojoj već godinama sedimo.
