Kripto tržište je tržište kapitala 2.0
Opšte razumevanje ekonomije kriptovaluta i privatnih stablecoin-a je previše limitirano da bi projekcije o njihovom makroekonomskom uticaju bile moguće. To čini kreatore politika širom sveta nesigurnim povodom toga koji regulatorni pristup će doneti najveću korist.
Svetski ekonomski forum (World Economic Forum) objavio je izveštaj „Makroekonomski uticaj kriptovaluta i stablecoin-a” u julu 2022. Većina intervjuisanih ekonomista predviđa da bi omogućavanje regulisane uloge kriptovaluta unutar ekonomije moglo doneti najveću neto korist društvu.
Finansijski savetnik i suvlasnik FIMA Grupe Milan Horvat smatra da je digitalna ekonomija generisala toliko novih oblika poslovanja te da je poboljšala efikasnost.
„Kripto tržište je tržište kapitala 2.0. Uvek postoje neke stare funkcije koje se gube i više nisu potrebne niti zanimljive, dok se neke zadržavaju uz poboljšanja. Isto tako, ne usvajaju se sve inovacije. Međutim, banke koje ne uključe FinTech neće opstati na duge staze jer nemaju sopstvene resurse da prate tehnologiju,” objasnio je Horvat na Business Talks Network WebCON23.
On je istakao da je postojeći jaz razumljiv s obzirom na to da govorimo o dve različite kulture – tradicionalnom bankarstvu i FinTechu.
Prema njegovim rečima, još jedna od ključnih razlika ogleda se u tome kako se percipiraju uključene strane:
„U tradicionalnoj industriji imamo interesne grupe koje tačno znaju koliki je njihov udeo. U kriptu, imamo community i sve što radimo pretvoreno je u zajednički projekat,” rekao je Horvat.
Da bismo bolje razumeli budućnost finansija i uticaj kriptovaluta, potrebno je da ih podelimo, u zavisnosti od njihove funkcije, u tri kategorije:
- Payment tokens – Tokenizovana sredstva su nešto što je i ranije postojalo, ali su sada na nov način približena ljudima za masovnu upotrebu;
- Utility tokens – Oni obezbeđuju određeni kvalitet u radu kompanije u vezi sa kripto projektom, aplikacijom, uslugom, na kojoj, po pravilu, radi značajan broj ljudi;
- Assets tokens – Digitalizovana sredstva u obliku vrednosnih tokena. To je ono što sledi u finansijskoj industriji, tokenizovanje ključnih sredstava.
Kako je Horvat istakao, kriptovalute mogu da imaju sve navedene karakteristike, ali ono što je važno je koja od njih je najdominantnija.
Ekonomija veštačke inteligencije
Čini se da danas svi imaju mišljenje o veštačkoj inteligenciji. To je uglavnom posledica činjenice da je ChatGPT ušao u mnoga domaćinstva, ali i tvrdnje da će on postati neophodan alat u budućnosti, bez obzira na industriju.
Kako je istakao finansijski konsultant i investitor Vladimir Đukanović, ova diskusija koja se pre nekoliko godina održavala samo na opskurnim forumima sada je dospela i u mejnstrim medije.
„Glavna diskusija danas među filozofima veštačke inteligencije je da li će te mašine postati samosvesne ili ne. Imamo dve škole, jedna kaže da nikad neće biti svesne sebe, i druga koja tvrdi drugačije. Kada postanu svesne sebe, to je momenat kada će one početi samostalno da odlučuju o zadacima koji su ispred njih. Međutim, ja tvrdim da nije toliko bitno da li su one svesne ili ne, jer u klasičnoj nauci ni ne znamo šta je svest, kako nastaje i u kojoj meri je imamo mi ili životinje. Diskutovati da li će mašine postati svesne ili ne je za sada besmislena. Mnogo je bitnije izaći u susret onima koji traže da se AI zakonski reguliše,” naveo je Đukanović na Business Talks Network WebCON23.
Povodom sve većeg straha da će AI zameniti mnoga radna mesta, on je ponovo naglasio ono što AI stručnjaci tvrde od početka ChatGPT hajpa – da automatizacija nije nužno loša stvar. Sasvim suprotno:
„Nikad se nije dogodilo da tehnologija uništi bitna radna mesta ili da stvori radna mesta koja su manje vredna, odnosno koja stvaraju manju dodatnu vrednost. Staro radno mesto se uništi relativno sporo, a umesto njega se stvori niz sofisticiranijih radnih mesta, gde radnici stvaraju veću vrednost unutar društva i samim tim više zarađuju,” objasnio je Đukanović i dodao da je strah od toga da će AI zameniti radnike uvek bio neopravdan i preuveličan od strane medija.
Prema njegovom mišljenju, iako ne bi trebalo da se plašimo automatizacije, ipak postoje stvari povodom kojih treba da se zabrinemo.
„Automatizacija radnih mesta je uvek imala pozitivan efekat, ali ono što mene plaši je brzina razvoja AI. To mi pokazuje da ta promena neće biti tako spora. Zašto je to problem? Ako se mnogo radnih mesta brzo uništi, ekonomija će kolabirati, jer ljudi neće primati plate, neće trošiti i BDP pada,” upozorio je finansijski konsultant.
Međutim, kako bi se pripremili na promenu, ljudi širom sveta moraju biti spremni da se prekvalifikuju. Najbolji način da se to uradi, prema njegovim rečima, jeste da se predvidi novo radno mesto.
„Ranije bismo završili fakultet i manje-više znali da ćemo se tim poslom baviti do penzije. Ono što je danas bitno za mlađu generaciju je da uvek bude spremna da se prekvalifikuje. Ako predvidite neko novo radno mesto, naročito u uslužnim industrijama gde je bitna komunikacija, vi ćete napraviti novac. Na primer, kako zalepiti ChatGPT uz neku aplikaciju, što se može napraviti za relativno malu svotu novca i jednako dobro funkcioniše na različitim jezicima,” rekao je Đukanović i dodao da oni koji ne budu želeli da usvoje AI će raditi duplo više za manje novca.
I na kraju, dok tehnologija ubrzano napreduje, državna administracija kaska, tako da globalni fokus treba pomeriti ka zakonskoj regulativi. Štaviše, u narednom periodu možemo očekivati dodatni napredak hardvera s obzirom na to da će morati da ide u korak sa sofisticiranim softverom.
