Koja tehnologija vas inspiriše i koje veštine treba da razvijaju mladi profesionalci?
Ne bih mogla da izdvojim jedan trend. Ono što mene najviše inspiriše u industriji jeste brzina kojom se trendovi menjaju. Svake godine se razvije mnogo novih tehnologija, koje je neophodno usvojiti kako bi proizvod ili kompanija ostali relevantni na tržištu. Veština brzog upoznavanja sa novim trendovima i sa novim alatima po mom mišljenju je ključna za razvoj mladih profesionalaca. Kao primer bih navela da u trenutku kada sam završila fakultet, pre četiri godine, veštačka
inteligencija nije bila sastavni deo svakodnevnog rada softverskog inženjera. Kako da koristim alate koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju, morala sam da naučim nakon što sam završila svoje formalno obrazovanje. Mislim da veliku razliku u karijeri pravi to da li je neko završio svoju edukaciju onda kada je završio školu ili svaki dan na poslu traži da nauči nešto novo i prati razvoj tehnologije.
Koji su najvažniji faktori uspeha?
Kao prvi bih izdvojila da ne treba ograničavati samog sebe. Mnogo puta čujem da ljudi ne izađu na ispit jer „nisu dovoljno učili”, ili da se ne prijave za praksu/posao jer „nisu dovoljno spremni i kvalifikovani”. Ja nikad nisam htela da budem ta koja odluči da ne zna dovoljno za prolaznu ocenu ili da nije dovoljno kvalifikovana za neki posao, što je, definitivno, razlog zbog koga sam morala da se suočim sa mnogo neuspeha i odbijanja. Ali je to ujedno i razlog zbog koga sam uspela sve što jesam do sada. Ono čime sam se uvek vodila jeste to da, ako ne izađem na ispit, sigurno neću položiti, a ako izađem, možda i položim.
Što sam više razvijala toleranciju na odbijanje i to da ne moram uvek da uspem u svojoj nameri, to sam više prilika za uspeh imala. S druge strane, mnogo je onih koji sami sebe spreče u tome da probaju nešto, čime već prepolove konkurenciju onima koji se usude da pokušaju. Ukratko, mislim da je na nama da verujemo u sebe i damo svoj maksimum, a na drugima je da procene da li je to dovoljno.
Takođe, istakla bih da nikad ne treba težiti tome da mora sve da se zna pre nego što se započne projekat. Bitno je znati onoliko koliko je potrebno za prvi korak. Sve znanje potrebno za drugi korak nešto je što se stekne prilikom realizacije prvog koraka. Strašno je započinjati nešto ukoliko postoji ubeđenje da je uspeh moguć samo ako se sve zna do detalja unapred. Treba naći dobar balans – da se prikupe korisne informacije za započinjanje projekta, ali ga ne odlažući zbog potrebe da se sve zna.
Da li biste radije radili iz kancelarije ili od kuće?
Iako cenim mogućnost da imam slobodu da povremeno radim od kuće, više volim da radim iz kancelarije. Rad iz kancelarije mi dozvoljava da postavim jasnu granicu između posla i privatnog života. Meni to pomaže i da se bolje fokusiram na posao koji radim i da se posle posla odmorim i posvetim hobijima. Za dobar fokus i odmor važno mi je da mogu da uspostavim dnevnu rutinu, što mi je lakše ako idem u kancelariju.
Drugi benefit rada iz kancelarije koji mi je vrlo važan, a pogotovo je važan na početku karijere, jeste mogućnost da brže učim od kolega. Da radim od kuće, kad god mi nešto ne bi bilo jasno, kad bih imala problem ili kad ne bih bila sigurna kako nešto radi, morala bih da znam tačno sa kim mogu da kontaktiram za to pitanje i da sastavim razumljivu poruku koja nije predugačka. Kada radim iz kancelarije, dovoljno je da naglas kažem da se mučim i svi oko mene će odmah ponuditi pomoć i prići da mi na praktičnom primeru pokažu sve. Iako smo svi navikli na hibridni rad, primećujem da je neophodno napraviti dodatan korak kako bi se premostili nedostaci u komunikaciji koja nije uživo. S druge strane‚ kada mi znači da uštedim vreme koje provodim u transportu ili mi je iz bilo kojih razloga zgodno da radim od kuće, mnogo mi znači da imam tu mogućnost.
