Od prvog računarskog algoritma do softvera koji je omogućio sletanje na Mesec, žene su igrale ključnu ulogu u oblikovanju sveta tehnologije kakav danas poznajemo. Njihove ideje i izumi postavili su temelje programskih jezika, računarskih mreža i bežične komunikacije, a njihov rad i dalje inspiriše nove generacije inženjerki, programerki i naučnica.
U nastavku predstavljamo neke od najznačajnijih žena koje su svojim inovacijama promenile svet IT-ja – od Ade Lavelas, prve programerke, do Grejs Hoper, pionirke računarskog softvera, i Lise Gelobter, koja je omogućila stvaranje GIF animacija.
Identifikacija pozivaoca
Širli En Džekson je nagrađivana teorijska fizičarka. Njeni doprinosi u oblasti telekomunikacija omogućili su razvoj različitih tehnologija, uključujući čekanje poziva (call waiting), identifikaciju pozivaoca (caller ID), optičke kablove i solarne ćelije.
Grejanje u automobilima
Margaret A. Vilkok razvila je način grejanja automobila 1893. godine usmeravanjem vazduha preko motora u kabinu. Ovim pronalaskom iskoristila je toplotu koja se već stvarala kao nusproizvod sagorevanja.
Računarski algoritam
Dok je prevodila predavanja svog profesora matematike, Ada Lavelas dodala je i sopstvene beleške. Kasnije je dobila zasluge za pisanje prvog računarskog algoritma na svetu 1843. godine.
Računarski softver
Grejs Mari Hoper bila je naučnica koja je učestvovala u dizajniranju prvog računara na Harvardu, Mark I. Takođe je razvila kompajler koji je mogao da prevede pisani jezik u računarski kod. Bila je deo tima koji je stvorio COBOL, jedan od prvih modernih programskih jezika.
GIF animacija
Lisa Gelobter je naučnica koja je razvila tehnologiju animacije za GIF-ove i druge revolucionarne video tehnologije, uključujući Joost, Brightcove, Shockwave i Hulu. Diplomirala je na Univerzitetu Braun i trenutno radi kao glavni digitalni službenik Ministarstva obrazovanja SAD-a. Sledeći put kada budete koristili GIF, setite se nje!
Kućni sigurnosni sistem
Sredinom 1960-ih, sigurnosni sistemi za domove gotovo da nisu postojali. Međutim, Mari Van Britan Braun želela je da se oseća bezbednije kada je sama kod kuće. Kao medicinska sestra, često se vraćala kući u kasnim satima, a njen kraj je imao visok stepen kriminala. Zbog toga je rešila da preuzme stvari u svoje ruke. Godine 1966. razvila je sigurnosni sistem sa zatvorenim krugom kamera (CCTV) kako bi nadgledala svoju kuću. Braun je navodno imala najveći doprinos i smatra se glavnom pronalazačicom, iako je njen suprug Albert, koji je bio tehničar za elektroniku, takođe naveden kao nosilac patenta.
Softver koji je omogućio sletanje na mesec
Nil Armstrong je zauvek ušao u istoriju kada je napravio svoje čuveno „mali korak za čoveka, veliki za čovečanstvo“ na površini Meseca. Ali, kao što izreka kaže, iza svakog velikog muškarca stoji žena, a u ovom slučaju to je bila Margaret Hamilton. Hamilton je bila programerka koja je razvila softver zahvaljujući kojem je Armstrong uopšte mogao da sleti na Mesec. Razvila je softver za prioritizaciju i asinhrono raspoređivanje zadataka, koji je omogućio računaru na svemirskom brodu da izvršava vitalne zadatke. Bez ovog softvera, misija bi mogla doživeti neuspeh.
Naučna fantastika
Meri Šeli je izmislila naučnu fantastiku 1818. godine. Možemo joj zahvaliti za sve hipermačo avanture u svemiru u kojima junaci spašavaju žene od robotskih zmajeva i sličnih čuda. Njen roman Frankenštajn, ili moderni Prometej pokrenuo je potpuno novi žanr koji je ostao popularan više od 200 godina. Ovo je bilo ogromno dostignuće za ženu rođenu u vremenu kada je pisanje bilo smatrano isključivo muškim poslom.
WI-FI
Hedi Lamar bila je poznata holivudska glumica, ali je tokom Drugog svetskog rata ušla u istoriju izumom frekvencijski skakućećeg sistema komunikacije 1941. godine, koji je omogućavao navođenje torpeda uz izbegavanje presretanja. Ova revolucionarna tehnologija kasnije je postala osnova za modernu bežičnu komunikaciju – Bluetooth, GPS i WiFi. Priznanje za njen rad stiglo je tek kasnije u životu, kada je 1997. godine dobila nagradu Electronic Frontier Foundation Pioneer Award. Tom prilikom, njen sin je rekao da je nagradu primio u njeno ime jer je ona već izgubila mladost, lepotu i vitalnost. Lamar je 2014. godine posthumno primljena u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača.
