Praštalo objašnjava da je ključan porez na kapitalnu dobit koji iznosi 15 odsto na razliku između dokazane nabavne i prodajne cene. Trenutno se oporezuje sve – trgovina i rudarenje potpadaju pod porez na kapitalnu dobit, dok staking potpada pod porez na prihode od kapitala, ali je procenat poreza isti (15%).
Mogu li firme da naplaćuju svoje usluge u kriptu?
B2B da, ali ovde bih opet skrenuo pažnju na reč „naplata“ što nije dozvoljeno, već je dozvoljena isključivo razmena (npr kripto za uslugu). Dakle, dozvoljeno je ako je saradnja isključivo između dve firme i to samo ako je kupac inostrana firma, a prodavac domaća (trenutno – zbog smanjenog rizika). Upravo ovde je potrebno uređenje i dodatna mišljenja nadležnih organa, gde bi se preciziralo da li je moguć prenos i između dva domaća pravna lica, jer trenutno imamo mnogo različitih tumačenja i sukoba u mišljenjima, a u korelaciji sa Zakonom o deviznom poslovanju…
Mogu li firme da isplaćuju zarade u kriptu?
Ja kao računovođa kažem DA, jer znam kako da obračunam takvu zaradu, znam način kako da se porezi i doprinosi plate, te država neće ostati bez svog „dela kolača“ ali, postoje rizici u skladu sa Zakonom o radu, jer nije usklađen sa Zakonom o digitalnoj imovini. Dakle Zakon o digitalnoj imovini navodi ovu mogućnost, ali Zakon o radu obavezuje da se plate isplaćuju isključivo u dinarima, što stvara veliku pravnu nesigurnost prilikom prenosa digitalne imovine zaposlenima. Sa druge strane, isplatom povremenih bonusa (umesto svake mesečne plate) smanjuje se rizik.
Mogu li paušalci prijaviti dobit od kripta?
Kao preduzetnici paušalci ne, ali kao fizička lica da. Dakle paušalci ne vode poslovne knjige, te država im porez razreže na godišnjem nivou (fiksno mesečno) tako da nemaju mogućnost da podnose poresku prijavu i poreski bilans jer zakonski nemaju mogućnost podnošenja završnog računa. Tako da paušalci ne mogu da investiraju u kripto preko firme, već to mogu da rade isključivo kao fizička lica odvojeno od firme.
Kako vidite budućnost digitalnih tokena – da li će ih regulativa ograničiti ili omogućiti njihov rast?
Ja sam uvek optimističan tako da se nadam da će država prepoznati benefite tokenizacije i sve više regulisati ovu sferu, ali naravno ne u smislu da onemogući i ograniči upotrebu tokena, već da ih prepozna kao benefite rasta i razvoja naše ekonomije.
Koje su glavne prednosti i rizici poslovanja sa kriptovalutama za preduzeća?
Sem same invisticije u kripto, što ne bih ovde potencirao jer nisam investicioni savetnik, kao što smo videli u prethodnim komentarima, može se vršiti razmena za usluge/robu u skladu sa zakonom i rizicima koje sam pomenuo. Dakle prednosti: još jedna investiciona prilika („ne držati sva jaja u istoj korpi“), prenosi u kripto izmedju privrednih subjekata, potencijalna „isplata“ zarade ili bonusa zaposlenima, i sveobuhvatno to što su mnogo brži prenosi u kriptu (maksimum sat vremena) u poređenju sa prenosima deviza što traje 2-3 radna dana. Trenutni rizici su: zakonska neusklađenost i manjak edukacije.
