Kako ste uspeli da postavite Sauter na vodeću poziciju u Srbiji kada je u pitanju automatizacija zgrada, i kako ste personalno doprineli rastu kompanije?
Da bih postavio Sauter na vodeću poziciju u Srbiji u oblasti automatizacije zgrada, ključ je bio u strateškom razumevanju tržišta i potrebama naših klijenata, kao i u stvaranju jake mreže poverenja s partnerima i korisnicima.
Od početka sam se fokusirao na to da Sauter ponudi rešenja i usluge koje nisu samo tehnološki napredne, već i praktično prilagođene specifičnim potrebama tržišta u Srbiji, što nas je prema mom mišljenju postavilo ispred konkurencije. Nismo nametali naša rešenja, uvek smo pažljivo slušali klijente kada bi nam izlagali svoje potrebe i onda bi usmerili svoju energiju ka ispunjenju tih potreba.
Moj lični doprinos rastu kompanije verovatno proističe iz kombinacije nekoliko ključnih pristupa od kojih je prva posvećenost kvalitetu. Insistirao sam sa mojim timom na standardima koji ne samo da ispunjavaju nego čak i prevazilaze očekivanja korisnika, što je izgradilo našu reputaciju za pouzdanost i profesionalizam.
Drugi pristup je posvećenost ljudima, jer verujem da su ljudi najvažniji resurs svake kompanije, te sam se trudio da svi zajedno stvorimo tim visoko kvalifikovanih stručnjaka koji se kontinuirano usavršavaju, osnažuju i da budu motivisani, te da prepoznaju vrednosti kompanije u kojoj rade i da unesu svoje vrednosti u tu istu kompaniju.
Koji projekti automatizacije zgrada na kojima ste radili su vam najznačajniji i zašto? Kako se pristup takvim projektima razlikuje od drugih industrija?
Neki od najznačajnijih projekata automatizacije zgrada na kojima smo radili uključuju velike poslovne centre, proizvodne objekte, bolnice, hotele, a gde je automatizacija imala presudan uticaj na operativnu efikasnost, komfor i sigurnost.
Projekti u bolnicama, na primer, bili su posebno značajni zbog strogih zahteva za kontrolu kvaliteta vazduha, temperature i sigurnosti. Svaki sistem je morao biti pouzdan i fleksibilan, kako bi obezbedio optimalne uslove za pacijente i medicinsko osoblje u svakom trenutku.
Rad na velikim poslovnim centrima i industrijskim postrojenjima takođe je bio poseban jer je zahtevao izuzetnu pažnju prema energetskoj efikasnosti. U tim projektima, automatizacija sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC), kao i optimizacija osvetljenja, značajno su smanjili operativne troškove i potrošnju energije.
Ono što izdvaja projekte automatizacije zgrada u odnosu na druge industrije jeste kompleksnost i prilagođenost ljudima koji koriste te prostore. Dok u nekim industrijama fokus može biti isključivo na optimizaciji proizvodnih procesa, u automatizaciji zgrada potrebno je uzeti u obzir kako sistem može unaprediti iskustvo korisnika i doprineti njihovom komforu i produktivnosti.
U ovom sektoru, tehnologija mora biti prilagodljiva potrebama ljudi, a ne samo efikasna, i mora funkcionisati bez prekida u radu zgrade.
Velika većina projekata mi je važna jer su predstavljali izazov, ali i priliku da stvorimo rešenja koja ne samo da zadovoljavaju tehničke zahteve, već i imaju pozitivan uticaj na ljude koji svakodnevno koriste te objekte. Mnogi od njih su poznati objekti u našoj zemlji, a gde su neki ”landmarks” grada Beograda.
Kako biste definisali svoj ‘recept za uspeh’ kao lider? Šta smatrate ključnim faktorima koji su vas doveli do ove pozicije?
Nije lako pričati o sebi, ali ako treba da odgovorim na ovo pitanje onda su to svakako vizionarstvo da bi se kompanija usmerila ka pravim ciljevima na vreme, zatim imam veoma izraženu samokritičnost gde sam svestan svojih grešaka i spreman sam da ih preispitam što smatram da je važno u procesu stalnog učenja, onda bih izdvojio sposobnost prilagođavanja promenama i donošenja odluka u nekim možda kritičnim situacijama,
kao i donošenje odluka u svim drugim situacijama gde je verovatno odlučnost taj bitan faktor. Mislim da imam sposobnost slušanja ljudi, a to je proces koji je često mnogo važniji od samog pričanja. Dosta dobro razumem tuđe emocije, što je veoma bitno ukoliko želite da nekome pomognete, da ga motivišete u daljem radu, a na samom kraju bih rekao posvećenost poslu ili bi to možda kod mene mogao da pre nazovem strast ka poslu koji radim.
Kakvu ulogu vidite za veštačku inteligenciju i IoT tehnologije u budućnosti automatizacije zgrada? Da li radite na uvođenju ovih tehnologija u Sauterove projekte?
Veštačka inteligencija i IoT imaju veliki potencijal da transformišu automatizaciju zgrada, stvarajući zgrade koje su još više inteligentne, energetski efikasne i prilagodljive potrebama korisnika, a pre svega je bitan uticaj ovih tehnologija na dalju optimizaciju energetske efikasnosti kroz AI algoritme i IoT smart senzore.
Deo veštačke inteligencije koji se zove ML (Machine Learning) je za nas posebno bitna, gde će u bliskoj budućnosti, a na osnovu velikog broja prikupljenih podataka preko IoT na Cloud-u, biti moguće formiranje Big Data koji se koriste za mašinsko učenje i gde će na kraju sistem sam da odlučuje šta će da uradi, nezavisno od ljudskog programiranja. Ovaj stepen autonomije je poznat kao „preskriptivna analitika“ u mašinskom učenju.
Iskreno to može nekome da deluje i malo zastrašujuće, jer je to scenario naučno-fantastičnih filmova od pre 20 ili 30 godina, ali je to nešto što možemo da očekujemo već početkom 2030-tih, da zgrada zaista postane pametna, ali ne tako da joj mi kažemo šta da radi, već da ona krene sama da ”razmišlja” i odlučuje šta će da uradi u pojedinim momentima a tiče se energetske efikasnosti, prediktivnog održavanja, poboljšanja sigurnosti i bezbednosti, kao i uslova boravka za ljude koji u njima borave.
Sauter je počeo razvoj u ovom smislu, ali uvođenje ovih tehnologija traži vreme, a i tržište mora da bude spremno za tako nešto i mi smo sada u procesu tranzicije koji će da traje u sledećih 5 ili više godina.
Kao menadžer sa dugogodišnjim iskustvom, šta smatrate najvećom životnom lekcijom koju ste naučili u poslu, a koju biste voleli da podelite sa budućim liderima?
Odnos prema ljudima čini dugoročnu razliku. Poslovni uspeh je prolazan, ali način na koji tretiramo ljude ostavlja trajan uticaj. Slušanje, empatija i podrška ljudima u njihovom profesionalnom i ličnom razvoju stvaraju osnovu za poverenje i lojalnost koje se ne mogu izgraditi ni na koji drugi način. To je, po mom mišljenju, najveće bogatstvo jednog lidera.
