U središtu projekta su digitalne tehnologije: fotogrametrija za precizno 3D skeniranje lobanja, softver koji od stotina fotografija pravi oblak tačaka, zatim detaljna digitalna „restauracija“ svakog milimetra kosti, pa tek onda rekonstrukcija lica na osnovu kontrolnih tačaka za meko tkivo. Sve to se radi prvi put za Ćele-kulu, uz istovremeno antropološko istraživanje uzidanih lobanja.
“Za digitalizaciju lobanja korišćen je fotogrametrijski metod. Uprošteno rečeno da bi se dobio digitalni trodimenzionalni model onoga što želimo (u ovom slučaju lobanje) potrebno je isti fotografisati iz nekoliko različitih uglova. Za grub model dovoljno je načiniti oko 15–20 fotografija iz različitih uglova i iste ubaciti u program koji potom te fotografije pretvara u tzv. tačke i oblak tačaka od kojih nastaje 3D model. U slučaju Ćele-kule, za svaku lobanju je načinjeno preko 500 fotografija, da budemo sigurni da je svaki milimetar tačan“, objasnio je Simonović.
Nakon 3D modela kreće digitalno “peglanje“ – uklanjanje zidova, izdvajanje čistih kostiju, uparivanje donje vilice i gornjeg dela lobanje, postavljanje svega na svoje mesto i nanošenje kontrolnih tačaka koje određuju debljinu mekog tkiva. Tek posle toga dolazi lice: koža, ten, oči, kosa, brada, brkovi – u okvirima onoga što dozvoljavaju istorijski i umetnički izvori.
„Kada imamo gotovu 3D glavu sa licem, budući da je ista apsolutno klot, pristupa se umetničkom ulepšavanju – biranje odgovarajućeg tena kože, boje očiju, dužini i stilu kose, obrva, brkova, brade i dr. karakteristika za koje možemo da koristimo istorijske i umetničke izvore iz tog vremena“, dodao je on.
Od ideje do tima koji spaja antropologiju i digital
Tehnologija je tu, ali projekat je krenuo iz vrlo lične znatiželje. Milan se 2018. godine, na sasvim drugom poslu u Nišu, našao pred Ćele-kulom i zapitao kako su junaci sa Čegra zaista izgledali. Godinama kasnije, tražeći nekoga ko se u Srbiji bavi rekonstrukcijom lica, stiže do dr Nataše Šarkić – i upravo taj susret postaje startna tačka „Novog lica Ćele-kule“.
“Projekat Novo lice Ćele-kule je osmišljen 2021. godine kada smo se dr Nataša Šarkić i ja upoznali. Razlog upoznavanja bio je taj što sam se raspitivao ko se u našoj zemlji bavi rekonstrukcijom lica, budući da sam 2018. godine na totalno drugom projektu boravio u Nišu i video lobanje Ćele-kule i zapitao se kako li su izgledali? Doktorka Šarkić je bila jedina koja je odgovorila na moj email upit i to sa neverovatnom informacijom da je i njoj palo na pamet slično uz ključnu razliku da je ona odavno imala želju da uradi antropološko istraživanje uzidanih junaka. Zato naš projekat ima zapravo dvojaki cilj – prvi put da se uradi antropološko analiziranje lobanja i prvi put da se uradi digitalna rekonstrukcija lica junaka uzidanih u Ćele-kulu“, rekao je Simonović.
Iza projekta danas stoji interdisciplinarni tim u kome se spajaju fizička antropologija, radiologija, arheologija, religiologija, međunarodni odnosi i digitalne veštine. Naučni deo je podržan ozbiljnom organizacionom i pravnom infrastrukturom, kao i širim istraživačkim timom za period Prvog srpskog ustanka.
“Naučni tim projekta ‘Novo lice Ćele-kule’ čine: dr Nataša Šarkić – doktor fizičke antropologije – zadužena za antropološka istraživanja na projektu, prof. Fabio Cavalli – doktor radiologije – zadužen za digitalnu rekonstrukciju lica i Darko Kovačević – pomorski arheolog – zadužen za digitalizaciju lobanja. Ostatak tima čine članovi Društva za akademski razvoj: Milan Simonović – master religiolog – zadužen za koordinaciju na projektu i saradnju s medijima i Alisa Kockar – master međunarodnih odnosa – zadužena za pravno-birokratske aspekte projekta. Pored njih oformljen je od nedavno Tim za istraživanje perioda Prvog srpskog ustanka koji broji 15-ak ljudi specijalizovanih za najrazličitije oblasti, a koji će nam pomoći da odgovorimo na sva pitanja koja su se otvorila tokom našeg rada i istraživanja na projektu“, objasnio je Simonović.
Kada spomenik prestane da bude zid, a postane lice
Iako tema deluje „teška“ i istorijska, suština je vrlo ljudska: cilj je da posetioci prestanu da vide samo zid sa lobanjama i počnu da vide ljude. U trenutku kada pred sobom imaš lice, teško je ostati ravnodušan – više ne gledaš mit, već nekoga ko ti je sličan.
“Moja lična želja je da vide ljude, poput mene, poput vas, poput svakoga od nas. Svaka lobanja u Ćele-kuli je biološki ostatak čoveka koji ima svoju jedinstvenu vrednost i dostojanstvo. Tu vrednost i to dostojanstvo su svim čegarskim junacima oduzeti onog trenutka kada su im glave uzidane u Ćele-kulu i iskreno verujem da im mi, kao naučnici i generacije koje su došle nakon njih, ovim projektom vraćamo to“, istakao je on.
Efekat projekta, smatra Milan, prevazilazi Niš – on menja način na koji se kao društvo odnosimo prema kulturnom nasleđu. To što su se u rad uključili ljudi iz cele Srbije i dijaspore, dodatno pojačava simboliku i pokazuje da digitalne tehnologije mogu da budu most između lokalne istorije i globalne publike.
