„Često zaposleni ne uspevaju da prihvate novu veštačku inteligenciju i iskoriste njene prednosti, ali zapravo ne znamo zašto“, kaže docentkinja Natalija Vuori sa Univerziteta Aalto. Ona navodi da je jedan od razloga taj što se neadekvatna primena AI često analizira kao tehnološki problem ili kao rezultat procena korisnika o performansama sistema, dok se zanemaruju emocionalni i ponašajni faktori.
AI alati mogu stvoriti neprijatnost
Kako piše magazin Data Science, tim istraživača s Univerziteta Aalto pratio je jednu konsultantsku kompaniju sa 600 zaposlenih tokom uvođenja AI alata namenjenog mapiranju veština i sposobnosti zaposlenih. Alat je trebalo da analizira njihove digitalne tragove i na osnovu toga optimizuje proces formiranja timova za projekte. Međutim, nakon skoro dve godine, kompanija je odustala od celog projekta.
Iako su neki zaposleni smatrali da AI alat funkcioniše dobro i da je koristan, nisu se osećali prijatno zbog toga što je imao uvid u njihove kalendare, internu komunikaciju i svakodnevne poslovne aktivnosti. Kao rezultat toga, neki su prestali da unose informacije, dok su drugi manipulisali sistemom kako bi stvorili sliku o sebi koja bi im koristila u karijeri. To je dovelo do toga da AI postane sve netačniji, što je dalje smanjilo poverenje zaposlenih u njegov rad.
„Lideri nisu mogli da shvate zašto opada upotreba AI alata. Preduzimali su brojne korake da ga promovišu, objašnjavali kako koriste podatke, ali ništa nije pomoglo“, kaže Vuori. Ona smatra da ovaj slučaj nije izuzetak, već obrazac koji se ponavlja u procesu uvođenja novih tehnologija.
Istraživanje je pokazalo da se zaposleni mogu podeliti u četiri grupe prema stepenu poverenja u AI tehnologiju: oni koji imaju puno poverenje (i kognitivno i emocionalno), oni koji imaju potpuno nepoverenje, zatim oni sa nelagodnim poverenjem (visoko kognitivno, ali nisko emocionalno poverenje) i oni sa slepim poverenjem (suprotan slučaj).
Analiza je otkrila da su zaposleni koji su imali nisko emocionalno poverenje u AI najčešće ograničavali, povlačili ili manipulisali svojim digitalnim podacima – čak i kada su intelektualno smatrali da sistem dobro funkcioniše.
„Usvajanje veštačke inteligencije nije samo tehnološki izazov – to je liderski izazov. Uspeh zavisi od razumevanja poverenja i obraćanja pažnje na emocije, te od toga da zaposlenima bude zanimljivo da koriste i eksperimentišu sa AI“, kaže Vuori. „Bez ovog pristupa usmerenog na ljude i strategija prilagođenih svakoj grupi, čak i najnaprednija veštačka inteligencija neće ostvariti svoj puni potencijal.“
