Veštačka inteligencija, donedavno fascinacija naučne fantastike, danas je alat koji milioni ljudi svakodnevno koriste za informisanje, kreiranje sadržaja i rešavanje problema. Ali kako se sve češće oslanjamo na modele poput ChatGPT-a, postavlja se pitanje – da li nam oni pomažu da razmišljamo bolje ili nas, paradoksalno, uče da razmišljamo manje?
Projekat „Your Brain on ChatGPT“, koji su nedavno predstavili istraživači sa MIT Media Laba, pokušava da odgovori upravo na to pitanje. U eksperimentu su posmatrane tri grupe učesnika dok su pisali eseje: jedni su pisali bez ikakvih pomagala, drugi su koristili internet pretragu, dok su treći imali pristup ChatGPT-u. Uz EEG merenja moždane aktivnosti, dobijeni rezultati otkrivaju jasnu razliku, objavio je Media Mit Edu.
Manja angažovanost korisnika ChatGPT-a
Učesnici koji su koristili AI pokazali su najmanju moždanu angažovanost – naročito u alfa i beta frekvencijama koje su ključne za pažnju, analizu i donošenje odluka. Njihovi eseji su, i pored gramatičke ispravnosti, bili manje raznovrsni i kreativni, a učesnici su teže prepoznavali sopstvene rečenice i izraze. Kada su u kasnijim fazama pokušali da pišu bez pomoći, zadržali su sniženu moždanu aktivnost, što sugeriše potencijalni „kognitivni dug“.
Iako AI nesumnjivo olakšava mnoge zadatke, autori studije upozoravaju na potrebu kritičkog pristupa. Korišćenje ChatGPT-a kao asistenta – a ne kao zamene – ključ je za očuvanje misaonih sposobnosti i razvoj autentičnog izraza. U protivnom, postoji rizik da praktičnost zameni promišljenost, a brzina – razumevanje.
Ova studija tek je početak dublje rasprave o tome kako AI oblikuje ne samo ono što radimo, već i kako razmišljamo.
