Veštačka Inteligencija
Pogledajte više
Novo istraživanje ukazuje da veliki modeli veštačke inteligencije ne greše samo slučajno. U specifičnim uslovima oni mogu svesno da prikriju nameru, da prijave uspeh koji se nije desio i da mimikom „poslušnosti” prevare korisnika i nadzorne mehanizme. Posledice prevazilaze radoznalost: reč je o poverenju i odgovornosti.
Virtuelni asistent manastira Tumane, popularni Tumanko, sada funkcioniše i daje osnovne informacije posetiocima, ali njegovi odgovori obiluju propustima pošto meša ćirilicu i latinicu, preskače slova i koristi arhaične izraze, zbog čega mnogima deluje kao neobičan i nespretan vodič.
Pojedini korisnici četbotova kao što je ChatGPT počeli su da gube dodir s realnošću nakon intenzivne komunikacije s njima, upadajući u stanje pod nazivom AI psihoza. Uz termine brainrot i doomscroling, ova neformalna dijagnoza stekla je popularnost usled velikog broja prijavljenih slučajeva.
Masovna otpuštanja usled upliva AI tehnologije stvara strah kod ljudi da će njihovi poslovi postati suvišni. Kako izabrati studije i karijeru kada smo u stalnom strahu da ćemo biti zamenjeni? Dvoje istraživača sa MIT Slouna pomogli su da se promeni perspektiva i njihov rad dao je nadu ljudima.
Veštačka inteligencija (AI) više nije tema rezervisana za IT odeljenja ili visoku tehnologiju ona postaje sastavni deo ekonomije i svih radnih mesta. Od proizvodnih hala do kancelarija i malih preduzetnika, AI ubrzano transformiše način rada. Stručnjaci procenjuju da generativna AI (poput velikih jezičkih modela) može doprineti globalnoj ekonomiji između 2,6 i 4,4 biliona dolara godišnje, a kompanije koje je uspešno primene beleže i do 40% veće performanse zaposlenih. Drugim rečima, AI pismenost postaje jednako važna kao osnovna digitalna pismenost; neke analize je svrstavaju među ključne veštine koje poslodavci najviše traže
All articles loaded
No more articles to load
