Piše: Lazar Jovanović, Chief Digital and AI Officer – Represent System
AI donosi neviđene mogućnosti, ali i disruptivne promene. Poslovi se menjaju i svaki radnik, od smenskog radnika do izvršnog direktora – mora naučiti da radi na nove načine u eri AI. Kompanije od najvećih do najmanjih očekuju da zaposleni razumeju bar osnove AI alata i koncepta. Zapravo, istraživanja pokazuju da radnici vešti u AI imaju veću vrednost, produktivniji su i čak zarađuju više od kolega bez tih veština. Nije ni čudo što globalni poslodavci ulažu u obuke – na primer, najveći poslodavac na svetu, Walmart, ističe da “budućnost neće definisati sama tehnologija – već ljudi koji znaju da je koriste”. Drugim rečima, AI neće zameniti ljude, ali ljudi koji koriste AI mogu zameniti one koji to ne čine.
Osnovne veštine i mindset za doba AI
AI pismenost postaje nova osnovna veština. To podrazumeva razumevanje mogućnosti i ograničenja veštačke inteligencije, kao i sposobnost njenog kritičkog i etičkog korišćenja. Zaposleni svih profila trebalo bi da znaju kako da koriste AI alate za rešavanje problema, automatizaciju rutinskih zadataka i donošenje odluka zasnovanih na podacima.
Poslodavci širom sveta očekuju da će se gotovo 40% ključnih veština zahtevnih na tržištu promeniti do 2030. godine, pri čemu tehnološke veštine prednjače. Na listi najtraženijih su upravo veštine rada sa AI i velikim podacima, kao i opšta tehnološka pismenost, sajber bezbednost i mrežne veštine. Istovremeno, kreativno razmišljanje, otpornost, agilnost i kultura doživotnog učenja postaju sve važniji – jer u doba brzih promena, spremnost da se stalno uči i prilagođava je ključna.
Mindset koji se traži u AI ekonomiji obuhvata otvorenost ka inovacijama i spremnost na kontinuirano usavršavanje. Zaposleni bi trebalo da se pitaju: šta za mene znači ovladati AI alatima? – da li to znači da ih samouvereno koristim za ličnu produktivnost (istraživanje, planiranje, brainstorm). Potrebno je aktivno pratiti vesti i trendove iz AI oblasti, kroz relevantne izvore, podkast programe ili obuke, kako bi se išlo u korak sa brzim razvojem tehnologije.
Stručnjaci savetuju i da proaktivno preispitamo sopstveni posao – koji zadaci se mogu unaprediti uz pomoć AI, kako možemo redizajnirati procese da bi timovi bili inovativniji odozdo nagore, a ne samo čekajući smernice “odozgo”. Takav pristup – gde zaposleni sami eksperimentišu sa alatima i predlažu poboljšanja – već daje rezultate u kompanijama koje organizuju internе AI radionice i hakatone radi širenja AI mindset-a.
Važno je naglasiti da AI pismenost nije bitna samo za IT stručnjake. To je interdisciplinarna veština. Evropska unija je razvila okvir AI kompetencija koji obuhvata: umeće interakcije sa AI (razumevanje i kritičko sagledavanje AI outputa), kreiranje uz pomoć AI (kolaboracija s AI uz svest o pravnim i etičkim aspektima, poput vlasništva i bias-a), upravljanje AI akcijama (delegiranje zadataka AI sistemima uz ljudski nadzor) i dizajniranje AI rešenja (osnove razumevanja kako AI funkcioniše i kako ga prilagoditi potrebama).
Drugim rečima, od zaposlenih se očekuje da razumeju kako AI “razmišlja” i gde joj je mesto u procesu – da znaju proceniti kada poveriti zadatak AI, a kada je potrebna ljudska kontrola. Ovakva AI pismenost omogućava zaposlenima da efikasnije rešavaju probleme, budu kreativniji i donose bolje strateške odluke, jer razumeju kako da iskoriste snage AI i uoče njene slabosti.
Alati i platforme: novi svakodnevni asistenti
Napredak generativne AI doneo je čitavu paletu alata koji postaju svakodnevni saradnici u raznim profesijama. ChatGPT i srodni četbotovi (bazirani na velikim jezičkim modelima) omogućavaju bilo kome da dođe do informacija, sažme dokumente, generiše ideje ili napiše nacrt teksta na bilo koju temu putem jednostavnog razgovora sa AI. Nije slučajno što ChatGPT beleži stotine miliona korisnika nedeljno – mnogi su otkrili da im ovaj alat štedi vreme pri pisanju imejlova, izveštaja ili istraživanja novih koncepata.
GitHub Copilot pomaže programerima da brže pišu kod tako što predlaže delove koda ili automatski generiše funkcije na osnovu opisa, povećavajući produktivnost i do 55% u nekim zadacima prema internim studijama Microsofta.
Nano Banana i slični generatori slika pomoću AI revolucionarizovali su kreativne industrije – dizajneri, marketinški timovi pa čak i mali preduzetnici sada mogu da kreiraju visokokvalitetne ilustracije i konceptne skice jednostavnim tekstualnim opisom.
Međutim, ključno je razumeti širi kontekst ovih alata. Samo poznavanje jednog konkretnog alata nije dovoljno – alati će se menjati i evoluirati. Bitno je razumeti principe: npr. kako efektno zadati prompt (upit) AI sistemu da biste dobili koristan odgovor (tzv. prompt inženjering), kako proveriti tačnost dobijenog sadržaja i kako ga bezbedno integrisati u svoj radni tok.
Na tržištu se pojavljuju sve više specijalizovanih platformi: od AI asistenata ugrađenih u Office pakete (Microsoft 365 Copilot) i kolaborativne alate, preko AI za analitiku podataka, pa do onih za korisničku podršku (četbotovi obučeni na bazi znanja kompanije). Zaposleni bi trebalo da prate ove trendove u svojoj oblasti i ispituju nove alate – često će upravo radnik koji pronađe bolji način da uz pomoć AI uradi neki zadatak postati predvodnik digitalne transformacije u svom timu.
Ovde je važan i balans. AI alati su izuzetno korisni za povećanje produktivnosti, ali se ne treba oslanjati na njih bezuslovno. Neophodno je razumeti da modeli poput ChatGPT ponekad samouvereno greše (hallucination efekat) i da odgovornost za konačni rezultat snosi čovek. Stoga, “znati AI” podrazumeva i znati kako da proverite i doradite ono što AI isporuči.
Onaj ko ovlada tim veštinama moći će da koristi AI kao moćnog asistenta, dok će i dalje koristiti svoj ljudski kritički sud i stručnost. Takav spoj veštačke i ljudske inteligencije je ideal kojem teži savremeno radno okruženje – kombinacija brzine i obrade ogromnih podataka koju donosi mašina, i kreativnosti, empatije i konteksta koje donosi čovek.
AI u svim sektorima: od korporacija do malih biznisa
Jedna od zabluda je da je AI bitan samo za tehnološke kompanije ili IT sektor. Naprotiv, svaka industrija nalazi načine da primeni AI, a očekuje se da će skoro svaki zaposleni imati dodira sa AI alatima do kraja 2025. Velike korporacije su predvodnici – preko 78% globalnih korporacija navelo je da koristi neku formu AI u poslovanju još 2024. godine. U finansijama se AI koristi za detekciju prevara i analizu rizika; u zdravstvu pomaže u dijagnostici i personalizaciji terapija; u proizvodnji optimizuje lanac snabdevanja i preventivno održavanje; u trgovini predviđa ponašanje kupaca i personalizuje preporuke; u marketingu automatski generiše sadržaj i segmentira publiku. Lista ide unedogled – gotovo da nema sektora koji AI ne dotiče.
No, posebnu transformaciju donosi činjenica da AI više nije ekskluziva velikih igrača. Mala i srednja preduzeća (SME), koja čine okosnicu privrede (pa i srpske privrede), ubrzano usvajaju AI rešenja. Prema istraživanju iz 2025, upotreba AI među malim biznisima skočila je sa 39% na 55% za samo godinu dana. To znači da većina malih firmi sada koristi bar neki AI alat u svom radu. Posebno prednjače preduzeća od 10 do 100 zaposlenih, gde je penetracija AI skočila na čak 68%. Vlasnici mlađe generacije i firme u profesionalnim uslugama i maloprodaji najbrže usvajaju ove tehnologije, integrirajući AI u marketing, korisničku podršku i operativne procese.
Zašto i mali biznisi hrle ka AI? Jednostavno – AI im pomaže da rade više sa manje resursa, da uštede vreme i troškove i da se takmiče agilnošću sa mnogo većim kompanijama. U marketingu, recimo, 80% malih firmi veruje da im je AI ključan za pridobijanje novih klijenata, a 78% kaže da je neophodan da isprati rastuća očekivanja potrošača za brzinom i personalizacijom usluge. Konkretno, 63% malih biznisa koji koriste AI kažu da ga upotrebljavaju svakodnevno, najčešće za analizu podataka (62% njih), generisanje sadržaja (55%) i komunikaciju sa klijentima putem četbotova (46%). Time štede dragocene sate – preko polovine izjavio je da im AI uštedi više od 20 sati mesečno, koje mogu preusmeriti na razvoj biznisa, inovacije ili pridobijanje mušterija.
Etički, bezbednosni i zakonski aspekti AI
Pored benefita, AI otvara pitanja etike, bezbednosti i regulative. Etika podrazumeva da sistemi budu fer, transparentni i pod ljudskim nadzorom. Zaposleni moraju znati da AI može imati pristrasnosti, da odluke ne smeju biti diskriminatorne i da ljudski pregled ostaje obavezan, naročito kod zapošljavanja ili finansija.
Bezbednost i poverljivost podataka su ključne: ne unositi lične ili poverljive informacije u javne AI alate, koristiti samo odobrene platforme i znati da AI može biti zloupotrebljen za phishing ili sajber napade.
Zakoni postaju stroži. EU AI Act (2024) uvodi kategorizaciju rizika – od zabranjenih sistema (npr. društveno bodovanje) do visokorizičnih (zapošljavanje, zdravstvo) koji podležu strogim proverama. Generativni AI mora obezbediti transparentnost i označavanje sadržaja. Pravila za modele opšte namene stupaju na snagu avgusta 2025.
Srbija prati EU – nova Strategija AI (2025–2030) i najavljeni Zakon o AI usklađuju se sa evropskim standardima. Za zaposlene to znači: interne smernice, obuke i svest da nepravilna upotreba AI može imati pravne posledice, od zaštite podataka do autorskih prava.
Ukratko, odgovorna upotreba AI nije samo moralni, već i zakonski imperativ.
Strategijski pristup za svakog zaposlenog
Ulazak u 2025. godinu označava prekretnicu: veštačka inteligencija postaje opšti faktor konkurentnosti i deo svakog posla, slično kao što su internet ili struja postali. Za pojedinca, to znači da ulaganje u sopstveno AI znanje više nije opciono, već nužnost. Dobra vest je da mogućnosti za učenje nikad nisu bile dostupnije – od besplatnih online kurseva i sertifikata (čak i sami AI alati poput ChatGPT sada nude režime učenja i vežbanja), preko internih obuka u kompanijama, do zajednica za razmenu znanja. Kompanije sprovode reskilling/upskilling programe kako bi osposobile svoje ljude za novu ekonomiju; oni koji iskoriste te programe i pokažu inicijativu biće korak ispred.
Sa strateške tačke gledišta, zaposleni treba da razmišljaju kako da kombinuju svoje domenske ekspertize sa AI alatima. AI je tu da automatizuje repetitivno i ubrza rutinske analize, oslobađajući vreme za kreativnije i složenije zadatke. Onaj ko nauči da se osloni na AI za “teški rad”, a da sam doprinese dodatu vrednost kroz ljudske veštine – kritičko mišljenje, inovativnost, empatiju prema klijentu – biće nezamenljiv. Takođe, veoma je vredno deliti znanje unutar organizacije: ako otkrijete koristan AI trik, podelite ga sa kolegama; tako gradite kulturu zajedničkog napretka i inovacije.
Na kraju, vredi se setiti da je svaka tehnološka revolucija do sada otvorila više radnih mesta nego što je ugasila, ali su se uloge transformisale. AI će preuzeti neke zadatke, ali će isto tako stvoriti nove profesije i prilike koje danas možda ni ne možemo zamisliti. Oni koji danas ulože trud da razumeju osnove veštačke inteligencije, da je koriste sigurno, etički i pametno, biće spremni da iskoriste te prilike sutrašnjice. U suštini, u novoj AI ekonomiji neće opstati nužno najveći ili najmoćniji, već oni koji su najspremniji da uče i prilagođavaju se. Veštačka inteligencija je tu da ostane – učinimo sve da je ukrotimo i iskoristimo na dobrobit naših karijera, kompanija i društva u celini.
O autoru
Lazar Jovanović je Chief Digital and AI Officer u kompaniji Represent System i suosnivač portala WebMind.
Sa više od deceniju iskustva u digitalnom marketingu, AI implementaciji i razvoju biznis strategija, Lazar se pozicionirao kao jedan od vodećih stručnjaka za primenu veštačke inteligencije u komunikacijama, transformaciji poslovanja i edukaciji zaposlenih.
Radio je sa preko 150 kompanija – od globalnih brendova do domaćih lidera – na razvoju digitalnih strategija, SEO optimizaciji, automatizaciji procesa i AI trening programima.
Predavač je i mentor na više domaćih akademija, gde sa polaznicima deli svoje znanje iz oblasti digitalnog marketinga i AI upotrebe. Poznat je po svom hands-on pristupu, jasnom razumevanju poslovne realnosti i sposobnosti da nove tehnologije učini praktičnim i korisnim za kompanije svih veličina.
