Koliko je Srbija spremna na ovu tehnologiju, ne samo u primeni, već i u prepoznavanju njene razvojne šanse, te zakonskoj regulativi, pokušali smo da saznamo na događaju srpske asocijacije profesionalca u Data Science, mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji, „Mašinerija“ (Machinery).
Na događaju održanom u ICT Hub-u „Mašinerija“ se osvrnula na prethodnu godinu i na rad profesionalaca u ovoj oblasti, što je i njen cilj od neformalnog osnivanja 2022. godine, ali i na planove za godinu pred nama.
Skup ljudi iz IT sektora je na događaju pod nazivom „MACHINERY A Year in Review + The Road Ahead in 2024.” imao prilike da isprati, diskutuje i komentariše društvene i političke efekte razvoja AI tehnologija, svesni da kao profesionalci u ovoj oblasti imaju dužnost da informišu i obrazuju i javnost o posledicama svog rada.
Predsednik “Mašinerije”, Lead Data Scientist u Smartocto i vlasnik DataKolektiv, Goran S. Milovanović, napravio je kratak pregled tradicionalnih DATA SCIENCE CLUB meet-up događaja, i najavio plan MAŠINERIJA za 2024.
On nas je najpre proveo kroz kratku istoriju “Mašinerije” objasnio koja je njena misija i sa kojim ciljem je nastala ova asocijacija, formalno registrovana početkom 2023. godine.
“Mašinerija je asocijacija profesionalaca u oblastima nauke o podacima, mašinskog učenja, veštačke inteligencije, analitike podataka i svih povezanih profesija. Zajednica profesionalno postoji još od 2015./2016. godine kroz razne inicijative i forme. Kada smo shvatili da događaje iz ove oblasti možemo da organizujemo stalno i da tu ima kapaciteta, osnovali smo i formalno organizaciju”, kaže Milovanović.
Prema njegovim rečima prva i osnovna misija asocijacije je održavanje života zajednice. “Mi smo jedna profesionalna zajednica koja ima svoj život. Taj se život odvija kroz konferencije, ‘meet up’ susrete, malim seminarima i to je naš posao, da to održavamo”, objašnjava je sagovornik WebMind-a.
Srbija i AI
O veštačkoj inteligenciji i njenoj primeni kroz zamenu ljudske radne snage ili samo pomoći u radu se govori svakodnevno. Bojazan da će nas ove tehnologije vrlo brzo zameniti ili učiniti manje konkrurentnim ukoliko njima ne baratamo, se često provlači kao pitanje kada se pokrene ova tema. A da li u ovoj oblasti možda leži razvojna šansa jedne države?
Milovanović napominje da veštačka inteligencija znači mnogo stvari, te da se ovde preklapaju brojne oblasti.
“U ovim velikim igrama u kojima je svet zapravo bio fasciniran cele prethodne godine, pogotovo nakon pojave ‘ChatGPT-a’, Google Gemini i slično, jasno je da su napravljeni talasi i da su svi počeli da razmišljaju o tome. Ali tamo je jako teško stići, naročito zato što je nivo investicija u tehnološki razvoj, da biste postali jedna zemlja koja se time bavi, jako visok. Mislim da to prevazilazi mogućnosti naše privrede. Ono što je za utehu, ali i nije jeste da tamo nije ni Evropska unija. To su stvari koje se trenutno dešavaju u nekoliko američkih kompanija, oni to sebi mogu da priušte. Takođe i na kineskim univerzitetima i kompanijama”, ističe Milovanović.
On dodaje i da su od skoro počele da se dešavaju određene stvari u EU, poput francuskog start-up “Mistral” koji je pokazao da će možda biti konkurentan, ali da su i oni daleko od toga da budu prva liga.
“Teško da Srbija može da dosegne ovaj nivo sada, ali to ne znači da ne treba sada da počne da radi na tome, jer se uvek pokazuje da pamtni klinci nalaze genijalne ideje kako da nedohvatljivu tehnlogiju učine dohvatljivom”, objašnjava naš sagovornik i napominje da ostalim oblastima mašinskog učenja nema nikakvih prepreka razvoja u Srbiji.
Mi imamo znanje i to je manji problem u Srbiji. Stvar je u investiciji. Veštačka inteligencija je jedna tehnološka industrija koja je na takvoj skali, da biste se vi popeli na taj nivo igre koji se igra od Kalifornije do Pekinga, morate da imate velike investicije, što je nedostižno i za EU. Ali se svuda otvara prostor da nađete nešto što je niša i da uradite nešto što je ekskluzivno dobro za vaše tržite, pre nego što to neko drugi uradi.
Goran S. Milovanović, Lead Data Scientist u Smartocto i vlasnik DataKolektiv
Šta kaže zakonska regulative?
Mašinsko učenje i AI otvorile su i brisan prostor za veliki broj zloupotreba, naročito na društvenim mrežama, gde veliki broj ljudi ponesen toliko uverljivim sadržajem može da postane njegova žrtva.
Srbija nema konkretne zakone u ovoj oblasti, alii ma druge zakonske regulative koje bi mogle da se pozabave ovim pitanjem i spreče sve češće scenarije zloupotrebe nečijeg lika i dela u cilju obmane.
Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije napominje da kako Srbiji, tako i drugim zemljama nedostaje mnogo u domenu zakonodavstva kada je AI u pitanju, te da niko još uvek nema regulative koje se ovim pitanjem bave.
“Ono što se trenutno dešava u EU je da je pred donošenjem ta velika horizontalna regulative poznatija kao AI Act koja će biti primenjiva direktno u EU. Za Srbiju je bitno da prati taj trend i smatram da će se za neku godinu, slično kao i sa nekim drugim zakonskim aktima, doneti zakon koji će regulisati veštačku inteligenciju na nekom opštem nivou. Ovo ne znači da u našoj zemlji ne postoji zakonodavstvo koje se suštinski bavi regulisanjem ove oblasti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ili Zakon koji se tiče zaštite utorskih prava se na primer na neki način dotiču veštačke inteligencije. Ali jedan opšti zakon će biti potreban u narednom periodu”, objašnjava Krivokapić.
On kaže i da je njegova Fondacija sprovela istraživanje koje je pokazalo da je Srbija pri vrhu po spremnosti za primenu i razvoj veštačke inteligencije u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana, a pri sredini ili dnu u odnosu na zemlje EU.
“Mislim da imamo perspektivu i prostora da se razvijamo ukoliko postavimo dobar pravni okvir, ali I okruženje za razvoj veštačke inteligencije, što mislim da se već i dešava”, zaključuje Krivokapić.
Tekst napisao: Mladen Stanković
