Veštačka inteligencija (AI) nesumnjivo je jedan od najznačajnijih tehnoloških napredaka našeg doba, nudeći rešenja za složene probleme kao što su predviđanje sušnog perioda, sprečavanje internet prevara i povećanja pomoći u slučaju katastrofa. Ona je napravila revoluciju u zdravstvu, ublažavanju klimatskih promena i brojnim drugim poljima.
Žene su na čelu ove transformativne industrije, praveći značajne korake u korištenju AI za opšte dobro. Međutim, u AI i dalje postoji upadljiv jaz između polova, koji ometa pun potencijal ove tehnologije.
Disparitet u tech industriji
Otkako se dogodio veliki hajp oko AI, čini se da su masovni mediji uglavnom bili zabrinuti zbog procesa automatizacije i kako će AI zameniti radnike. Nekoliko meseci kasnije, konačno imamo dokaze koji pokazuju da se više žena nalazi na pozicijama koje su podložnije automatizaciji.
Taj disparitet nastaje pre svega zato što se žene ćešće nalaze na tzv. white collar pozicijama, dok muškarci imaju ravnomerniju raspodelu između white collar i blue collar poslova. Neka od zanimanja koja su najviše izložena AI automatizaciji i koja imaju pretežno ženske zaposlene uključuju kancelarijsku i administrativnu podršku, zdravstvenu praksu, zanimanja u obrazovanju i bibliotekarstvu, kao i socijalni rad i podrška zajednici.
Naime, ono što posebno zabrinjava je da istraživanja ukazuju na to da žene mogu biti nesrazmerno pogođene rasprostranjenim usvajanjem generativne AI. Nedavna analiza Poslovne škole Kenan-Flagler sa Univerziteta u Severnoj Karolini otkriva da je zapanjujućih 79% radno sposobnih žena – skoro 59 miliona – na poslovima podložnim poremećajima i automatizaciji. Nasuprot tome, 58% radno sposobnih muškaraca spada u ovu kategoriju.
Svetski ekonomski forum je 2020. godine predstavio zabrinjavajuću statistiku: žene zauzimaju samo 26% data i AI pozicija od ukupne radne snage. Štaviše, žene će u 13 puta manje slučajeva podneti zahtev za tehnološke patente u odnosu na njihove muške kolege.
Ti dispariteti odjekuju širom tehnološke industrije, a OECD procenjuje da žene obezbeđuju samo 7% IKT patenata u zemljama G20 i da su osnovale svega 10% tech startapova koji traže preduzetni kapital.
Da bi se uklonio ovaj rodni jaz, OECD preporučuje podsticanje AI okruženja gde su žene ne samo deo njega već napreduju. U svetu u kojem STEM polja po difoltu privlače manje žena, od ključnog je značaja da se investira u kulturu različitosti i inkluzije unutar tehnoloških kompanija.
Studije, poput one koju je uradila Boston Consulting Group, otkrivaju da su kompanije sa raznovrsnim timovima inovativnije i ostvaruju veće prihode od inovacija. Isto tako, prisustvo žena u korporativnim odborima pozitivno je povezano sa većim povraćajem investicija i rasta, navodi Institut za istraživanje Credit Suisse.
Preporuke OECD-a za rešavanje rodnog jaza u techu
Rodni disparitet se proteže i na svet startapa, gde se osnivačice suočavaju sa značajnim preprekama.
Naime, izveštaj OECD-a, Uneska i IADB-a za 2022. godinu otkrio je da su žene u 2019. godini držale samo 18% C-suite pozicija u vodećim globalnim AI startapovima. Da bi se to ispravilo, podrška startapima osnovanim od strane žena sa AI i tehnologijama mašinskog učenja je od vitalnog značaja, izveštava OECD. Osnaživanje ovih startapova da izgrade svoje tehničke veštine, obezbede finansiranje i prošire svoja tržišta mogu ubrzati napredak ka raznovrsnijem AI ekosistemu.
Uticaj AI proteže se daleko izvan tehnološke industrije — ona ima moć da preoblikuje ekonomije i društva. Međutim, razvoj i raspoređivanje AI uglavnom su isključili ženske glasove i perspektive.
Ovo “isključenje” rezultira proizvodima i rešenjima koja se možda neće adekvatno pozabaviti potrebama i brigama žena. Ilustracija ovog problema je očigledna u sadržaju koji je generisao AI — i ChatGPT i Midjourney su, na primer, skloniji generisanju muških likova kada su upitani o tehnološkim osnivačima ili direktorima.
Zato su javni diskurs i saradnja između lidera industrije, kreatora politika, AI istraživačke zajednice i startapa ključni. OECD savetuje da vlade podstiču žensko preduzetništvo i angažovanje u svim fazama razvoja AI. Politika bi trebalo aktivno da promoviše jednakost polova u akademskim krugovima, privatnom sektoru i civilnom društvu.
Zašto je ovo važno?
Od suštinskog je značaja prepoznati da AI može da bude i dobra i loša po tržište rada. Iako može da zameni određena radna mesta, ona takođe može da stvori nove mogućnosti i poveća produktivnost na postojećim pozicijama. Dok svedočimo integraciji AI u radnu snagu, od ključnog je značaja da se otklone zabrinutosti vezane za pristrasnost, etiku i odgovornu upotrebu.
Raznolikost i inkluzija obuhvataju više od rodne ravnopravnosti; obuhvataju dob, nacionalnost, seksualnu orijentaciju, kulturu, obrazovanje, fizičke i psihološke sposobnosti, neurodiverzitet, religiju i životno iskustvo.
Stoga, zatvaranje rodnog jaza u AI je višestruki izazov koji zahteva usaglašene napore svih sektora društva. “Ulaganjem u inkluzivne kulture, promovisanjem STEM obrazovanja, osnaživanjem startapova predvođenih ženama i podsticanjem javnog diskursa, možemo da utremo put pravednijem i inovativnijem AI ekosistemu”, izjavila je Tanuja Randeri, izvršna direktorka UWS EMEA.
