Njegov pravni tim iz advokatske kancelarije Yorn Levine obezbedio je čak osam registrovanih žigova pri Američkom zavodu za patente i žigove (USPTO), sa ciljem da se Mekonahijev glas, lik i prepoznatljive fraze zaštite od neovlašćenog korišćenja u AI-generisanom sadržaju.
Kada pravo na publicitet više nije dovoljno
Do sada su se poznate ličnosti u SAD uglavnom oslanjale na tzv. right of publicity – zakone koji štite ime, lik i identitet osobe od neovlašćene komercijalne upotrebe. Međutim, problem sa AI tehnologijom je u tome što zloupotreba ne mora nužno imati prodajni karakter: AI klonirani glas može se pojaviti u video-klipu, satiričnom sadržaju, deepfake snimku ili političkoj poruci, bez jasnog proizvoda koji se prodaje.
Upravo zato Mekonahijevi advokati pribegavaju pravu žiga – instrumentu koji omogućava lakše pokretanje postupaka pred saveznim sudovima i potencijalno bržu reakciju u slučaju zloupotrebe.
Među registrovanim žigovima nalazi se i zvučni žig čuvene replike „Alright, alright, alright!“, ali i kratki video-klipovi i audio-snimci njegovog glasa, precizno definisani do intonacije i ritma govora. Time se prvi put ozbiljnije testira pitanje: da li glas i način govora mogu postati pravno zaštićena digitalna imovina.
Presedan za AI industriju?
Iako još uvek nije jasno kako će sudovi tumačiti ovakve slučajeve, pravnici koji stoje iza ove strategije otvoreno priznaju da ulaze u neistraženo područje. Kako navodi Kevin Jorn, partner i suosnivač Yorn Levinea, cilj je da se „barem testira“ da li ovakav model može da funkcioniše u praksi.
Za AI industriju ovo bi mogao biti važan presedan. Ukoliko se pokaže da je zaštita putem žiga efikasna, kompanije koje razvijaju generativne modele mogle bi se suočiti sa novim ograničenjima – ne samo kada je u pitanju komercijalna upotreba, već i sam trening modela i generisanje sadržaja koji liči na stvarne osobe.
Etika: ko kontroliše digitalni identitet?
Ovaj slučaj otvara i šire etičko pitanje: ko ima pravo na digitalnu verziju nečijeg identiteta? Ako se glas i lik mogu tehnički replicirati, da li kontrola ostaje kod pojedinca ili prelazi u ruke onih koji poseduju tehnologiju?
Zanimljivo je da Mekonahi istovremeno ne odbacuje AI, već pokušava da je stavi pod kontrolu. Nedavno je najavio saradnju sa kompanijom ElevenLabs na kreiranju španske verzije svog newslettera, koristeći AI repliku sopstvenog glasa – ali uz njegov pristanak i u jasno definisanom okviru.
Time se šalje poruka koja je sve češća u tech zajednici: problem nije u veštačkoj inteligenciji kao takvoj, već u nedostatku jasnih pravila, saglasnosti i transparentnosti.
Osam Mekonahijevih žigova registrovano je na kompaniju J.K. Livin Brands Inc., ali njihov značaj prevazilazi jednog glumca. Ovaj potez može poslužiti kao signal zakonodavcima, sudovima i tehnološkim kompanijama da se pitanje AI identiteta više ne može rešavati starim pravilima.
U eri u kojoj se digitalni „klonovi“ mogu napraviti za nekoliko minuta, granica između kreativnosti, inovacije i zloupotrebe postaje sve tanja – a pravo tek treba da stigne tehnologiju.
