U internim porukama i javnim nastupima, Ilon Mask ističe da AI sistemi troše sve više energije, prostora i resursa za hlađenje, što postaje ozbiljno ograničenje. Njegova vizija je da se deo te infrastrukture prebaci u svemir, gde bi se koristila solarna energija i satelitske mreže, uz znatno manji pritisak na postojeće energetske sisteme na planeti.
Preuzimanjem xAI, SpaceX praktično dobija sopstvenu AI kompaniju koja može da razvija modele i sisteme prilagođene svemirskoj i satelitskoj infrastrukturi. Sa druge strane, xAI dobija pristup logistici lansiranja, orbitalnim kapacitetima i satelitskoj mreži koju SpaceX već godinama gradi kroz Starlink. Time se zatvara krug u kome Mask kontroliše razvoj softvera, hardvera i fizičkog transporta u svemir.
Finansijski gledano, spajanje dolazi u trenutku kada xAI troši ogromna sredstva na razvoj i treniranje modela, dok SpaceX raspolaže stabilnim prihodima od lansiranja i satelitskih usluga. Prema procenama koje kruže u poslovnim krugovima, kombinovana struktura se vrednuje na više od bilion dolara, čime bi nastala najvrednija privatna kompanija na svetu. Ipak, Mask se u ovom trenutku ne izjašnjava o eventualnom izlasku SpaceX na berzu.
Operativno, ovaj potez ne znači da će data centri u svemiru nastati preko noći. Reč je o dugoročnom planu koji podrazumeva razvoj novih satelita, stabilnih orbitalnih sistema i rešenja za skladištenje i obradu podataka van Zemlje. Mask je i ranije pokazivao spremnost da ulaže u projekte koji deluju daleko, ali se vremenom pretvaraju u industrijske standarde, piše portal TechChrunch.
Ono što ovu vest čini posebno važnom jeste širi kontekst. Spajanjem AI razvoja, satelitske komunikacije i svemirskog transporta, Ilon Mask pravi vertikalno integrisan sistem kakav do sada nije postojao. Takav model otvara niz pitanja, od energetske održivosti i bezbednosti, do regulacije infrastrukture koja se fizički nalazi van jurisdikcije klasičnih država.
Za sada je jasno da Ilon Mask ne vidi budućnost veštačke inteligencije kao još jedan niz hala punih servera na Zemlji, već kao infrastrukturni projekat koji se seli u orbitu. Ako se ta vizija makar delimično ostvari, granica između svemirske industrije i digitalne ekonomije mogla bi trajno da se izbriše.
