Zašto je program „Web3 za umetnost i kulturu“ bitan?
Ovih dana, čini se da svi govore o inovacijama u tehnološkoj industriji, što je rezultiralo time da sve više ljudi pokazuje interesovanje da postanu deo nje. Kao posledica toga, umetnost i kultura nikada nisu bili potcenjeniji.
Sve do sada, to jest.
Bilo je samo pitanje vremena kada će profesionalci iz sveta umetnosti, kulturne institucije, tehnolozi i strateški menadžeri udružiti snage kako bi došli do inovativnih i održivih rešenja u korist jačanja osnova sektora kulture i umetnosti.
Ono što je sada drugačije je da interesne grupe svih veličina postaju deo promene – od nezavisne i eksperimentalne scene do ministarstava, instituta i muzeja.
Sledeće institucije su postale deo stipendijskog programa za umetnost i kulturu:
- The Royal College of Art, London;
- The Australian Centre for the Moving Image (ACMI), Melbourne;
- Belvedere Museum, Vienna;
- Haus der Kunst München;
- HEK – House of Electronic Arts (Switzerland);
- The French Ministry of Culture;
- The Institute for Sound and Music, Berlin;
- Musée d’Orsay and Musée de l’Orangerie, Paris;
- The Museum of Modern and Contemporary Art Sri Lanka;
- The National Taras Shevchenko Museum, in Kyiv;
- The Reel Store, Coventry;
- The Wooko Makandie Foundation, Utrecht.
Fokusirajući se na Tezos blockchain, članovi pomenutih institucija provešće 16 nedelja diskutujući, učeći i eksperimentišući sa potencijalom blockchaina.
Program će rezultirati projektom u oblasti umetnosti i kulture izgrađenim od nule. Pored osnaživanja institucija da nastave sa misijama koje već razvijaju, ovaj program ima za cilj da unapredi njihovu sposobnost da se suoče sa trenutnom finansijskom krizom koja opterećuje kulturni sektor istraživanjem novih modela za prikupljanje sredstava, članstvo i raspodelu prihoda.
Drugim rečima, umesto da kulturne institucije same navigiraju kroz složeni Web3 svet, blockchain-urođenici će ih podučavati i mentorisati, pružajući im isprobane ideje koje mogu primeniti, kao i revolucionarna rešenja za sve upornije izazove.
Dakle, šta će izabrane institucije naučiti?
Prema objavljenom programu, ovi odeljci će biti obuhvaćeni lekcijama:
- Uvod u Web3 (istorija, ideologija);
- Priključivanje u Web3 (kriptovalute, ledger tj. pozajmljeni kapital , wallet tj. novčanik, NFT-jevi);
- Bezbednost i skladištenje podataka u Web3 prostoru;
- DAO i upravljanje u Web3;
- Društveni i ekološki uticaj u Web3;
- Blockchain tehnologija za kulturne institucije (studije slučaja, mogućnosti i ograničenja);
- Web3 umetnički prostor (marketi, zajednice, igrači, kompanije);
- Ohrabrivanje kolega da se priključe Web3;
- Komunikacija i marketing u web3 prostoru;
- Izgradnja zajednice i održavanje njihove pažnje u Web3.
Najbolje od svega je što ovo nije prilika koja se dogodila jednom u životu; sledeći poziv biće otvoren u avgustu 2023. godine, tako da svi zainteresovani mogu da se priključe ovom projektu i istraže Web3 svet.
Kada kažemo „svi“, mislimo na muzeje, fondacije, galerije, umetničke centre, festivale, sajmove, i aukcijske kuće, ali i na neprofitne ustanove kulture.
Kako blockchain može učiniti kulturne institucije održivijim?
Problem sa popularnim rečima kao što je blockchain je u tome što nikada nismo sigurni kako one tačno menjaju dosadašnji način funkcionisanja. Posebno za non-tech ljude, može biti izazovno razumeti kako određena tehnologija može da poboljša način na koji je neka monumentalna zgrada do sada radila.
Stoga, pogledajmo to s praktične strane.
Sektor umetnosti i kulture se već decenijama suočava sa starim i novim problemima, ali, kao što kažu, stari ključevi neće otvoriti nova vrata.
A ovom sektoru su nova rešenja potrebna što je pre moguće.
Dobra vest je – to je moguće zahvaljujući blockchainu.
Pogledajmo kako.
Na primer, primetili ste da i francusko Ministarstvo kulture takođe učestvuje u ovom programu, zar ne?
Kako, dakle, oni planiraju da integrišu blockchain u ono što već rade?
Sudeći po zvaničnom saopštenju, njihov tim će voditi specijalno istraživanje fokusirano na permanentnost umetničkih tantijema putem pametnih ugovora, što je jedan od glavnih razloga zašto su umetnici uopšte bili ohrabreni da daju šansu NFT-jevima.
Drugi, kao što je Kuća elektronskih umetnosti (House of Electronic Arts), planiraju da osnuju DAO koja će im pomoći da izgrade zajednicu zasnovanu na blockchainu.
Međutim, ono što je zajedničko za sve njih jeste traženje novih, održivih modela monetizacije u doba sve većeg ekonomskog jaza, kada su kulturni programi i aktivnosti postali neka vrsta privilegije koju, nažalost, značajan deo populacije ne može sebi da priušti.
Štaviše, blockchain bi trebalo da omogući veća prava umetnicima koji obično tokom formalnog obrazovanja nemaju lekcije iz biznisa, te su primorani da budu zavisni od drugih interesnih grupa, kao što su izdavači, distributeri i drugi.
Time što se opismenjuju za brzorastući Web3 svet, oni mogu da imaju veću kontrolu nad svojim radom, kao i da isprobaju nove načine upravljanja svojim karijerama i odnosom sa publikom ili klijentima.
