Novo saopštenje dolazi svega nekoliko nedelja nakon što je OpenAI objavio više od 700 stranica materijala sa rezultatima i napretkom u rešavanju 372 matematička problema. Ovog puta, kompanija je predstavila tri istraživačka pravca, ali je za svaki od njih odabrala drugačiji način objavljivanja i provere.
Tri naučna izazova u fokusu
U oblasti matematike, OpenAI tvrdi da su njegovi modeli dokazali Soggeovu hipotezu o lokalnom izglađivanju talasnih jednačina u svim prostornim dimenzijama većim ili jednakim dva. Reč je o problemu koji je matematičar Kristofer Sogge postavio 1991. godine. Prema kompaniji, novi dokaz ima šire posledice i rešava i nekoliko povezanih otvorenih problema iz harmonijske analize.
Za razliku od prethodnih rezultata, matematički materijali objavljeni su direktno, kako bi istraživači mogli samostalno da ih proučavaju i pokušaju da objasne njihovu važnost.
Još značajnija tvrdnja odnosi se na oblast računarstva. OpenAI navodi da je njegov AI sistem opovrgao hipotezu o eksponencijalnom vremenu (ETH), jednu od važnih pretpostavki teorijskog računarstva. Pojednostavljeno, ova hipoteza polazi od toga da za određene veoma složene logičke probleme ne postoji dovoljno brz način rešavanja kada broj promenljivih postane veliki.
Na toj pretpostavci zasnivaju se stotine naučnih radova iz oblasti kao što su baze podataka, računarska biologija i geometrija. Ukoliko se rezultat OpenAI-ja potvrdi, mogao bi da otvori prostor za razvoj efikasnijih algoritama i preispitivanje pojedinih dosadašnjih teorijskih zaključaka.
Za proveru ovog rezultata formirana je nezavisna grupa stručnjaka koju predvode Rasel Impaljaco i Ramamohan Patjuri sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, kao i Rajan Vilijams sa MIT-a. Zanimljivo je da su Impaljaco i Patjuri među naučnicima koji su prvobitno predložili ovu hipotezu.
Treći rezultat odnosi se na teorijsku fiziku i matematičko dokazivanje postojanja određenih kvantnih teorija polja u četiri dimenzije. OpenAI tvrdi da je njegov sistem došao do dokaza koji obuhvataju kvantnu hromodinamiku, teoriju koja opisuje snažnu nuklearnu silu, kao i čistu Yang–Millsovu teoriju. Ovaj drugi problem povezan je sa jednim od poznatih Milenijumskih problema za čije je potpuno rešavanje Matematički institut Klej predvideo nagradu od milion dolara.
Za razliku od matematičkih i računarskih rezultata, materijali iz fizike za sada nisu javno objavljeni. Njihovu analizu i predstavljanje preuzela je posebna grupa stručnjaka, koju predvodi fizičar Dejvid Gros, dobitnik Nobelove nagrade.
Zašto OpenAI prepušta naučnicima akademske zasluge?
Kompanija navodi da rezultate svojih modela posmatra kao početni istraživački materijal, a ne kao završena naučna objašnjenja. Zbog toga želi da stručnjaci koji budu analizirali radove dobiju priznanje za svoje doprinose, uključujući tumačenje rezultata, njihovu proveru i povezivanje sa postojećim naučnim saznanjima.
OpenAI je takođe poručio da neće tražiti akademsko autorstvo za ova otkrića i da će radne grupe biti odgovorne za pravilno navođenje istraživača, metoda i ideja na kojima se rezultati zasnivaju.
Dva nova dokumenta iz matematike i računarstva već su dostupna na GitHubu, zajedno sa formalizovanim dokazima u sistemu Lean, koji omogućava kompjutersku proveru matematičkih dokaza. Ipak, takva formalizacija nije isto što i nezavisna stručna potvrda svih naučnih zaključaka. Upravo zato će naredna faza istraživanja biti posebno važna.
Ovakav pristup otvara i šire pitanje o tome kako će se menjati naučni rad u eri veštačke inteligencije: ako AI sistemi sve češće dolaze do rezultata koje ljudi nisu uspeli da pronađu, uloga naučnika mogla bi sve više da se pomera ka njihovoj proveri, tumačenju i daljem razvoju.
