Šta možemo da naučimo od generacije Z na poslu?  

Zašto generaciju Z treba shvatiti ozbiljno   

Bez obzira da li ste svesni toga ili ne, Gen Z je zapravo nadmašio broj Baby Boomer-a na radnom mestu. Sve više ulaze na tržište, i imaju potpuno drugačije standarde i očekivanja od svojih starijih kolega. 

Pre nego što ih odbacite kao razmažene, saslušajte ih i odlučite da li vam njihov stav ima smisla. 

Na primer, redovna radna nedelja od 40+ sati koja ne ostavlja prostora za hobije i društveni život nije baš onako kako zamišljaju idealan život. 

Nisam zainteresovan da žrtvujem 30 godina svog života da bih na kraju dobio rukovanje i zlatni sat. I mislim da tako razmišlja mnogo ljudi.

Izvor: Washington Post 

Štaviše, sa današnjim radnim okruženjem, malo ko od njih se raduje penziji da bi konačno pročitali sve knjige koje su želeli. U stvari, većina njih veruje da neće ispuniti uslove za penziju. 

U slučaju da niste sigurni ko je gen Z...

Ova demografska grupa, koju čine pojedinci rođeni između 1997. i 2012, nalazi se u prvim redovima za oblikovanje profesionalnog sveta u 2023. godini, a njeni pojedinci imaju između 10 i 25 godina.
Ono što izdvaja Gen Z je njihovo jedinstveno vaspitanje, definisano sveprisutnim pametnim telefonima i rasprostranjenim usvajanjem društvenih mreža. Ovi tehnološki fenomeni ne samo da su im obezbedili do sada nezapamćen pristup informacijama već su ih izložili i pogodnostima i zamkama digitalnog doba.
Oni su trendseteri, pioniri novih ideja, metoda i praksi. Bilo da se radi o uvođenju inovativnih komunikacionih alata ili predvođenju održivih inicijativa, Gen Z je dosledno na čelu promena. Nasuprot tome, oni su takođe i oni koji se ne plaše da ospore i ukinu zastarele norme i prakse. Njihovo kritičko razmišljanje i želja za autentičnošću teraju organizacije da preispitaju svoje strategije i prilagode se svetu koji se brzo menja.

Ali, pre nego što odgovorimo na to šta očekuju od svog radnog mesta, pogledajmo prvo šta je doprinelo tome da oni budu generacija sa drugačijim načinom razmišljanja: 

1. Društvene mreže stavljaju akcenat na pojedince, pa su ljudi danas skloni tome da daju prioritet svom ličnom vremenu i kvalitetu života. Sa tim načinom razmišljanja, posao mora da podrži njihov način života, a ne da ga diktira. 
2. Vremena su se značajno promenila od kada su naše bake i deke bili mladi. Prosečan pripadnik generacije Z može samo da sanja o kupovini kuće kao mlada odrasla osoba samo od njihove plate. Imajući to na umu, oni ne razmišljaju o svom poslu kao o nečemu u šta vredi uložiti svu svoju energiju. 

Na kraju, ova generacija diktira budućnost rada, tako da bi trebalo da ih poslušamo. 

Šta znamo o gen Z-u na poslu?   

Da bismo bolje dočarali sliku gen Z-a na poslu, kombinovali smo recentne podatke iz dva istraživanja, “Uspon generacije Z: Specijalni izveštaj Paychex-a” i “2023 Gen Z i Millennial Anketa” koju je sproveo Deloitte. 

Ovo su najvažniji zaključci: 

• Pripadnice generacije Z rade više od svojih muških kolega. gen Z žene predstavljaju 20,5% ukupnog broja zaposlenih žena, dok gen Z muškarci predstavljaju samo 17,7% ukupnog broja zaposlenih muškaraca. 
• Gen Z su najčešće zaposleni u industrijama zabave i ugostiteljstva, što čini 37,2 % ukupne radne snage za mala preduzeća u pomenutim industrijama. 

Ljudi mojih godina ne trpe sr**a. Daćemo sve od sebe da se izdignemo iznad svih grešaka prošlih generacija i da što hitnije popravimo stvari.

Izvor: Washington Post 

• Plate za Gen Z su male, ali brzo rastu. Rast zarada po satu za gen Z (9,3%) je više nego dvostruko veći od nacionalnog proseka (4,5%). 
• Gen Z pravi iskorake u zatvaranju jaza u platama polova. Razlika u platama između muškaraca (20,82 dolara po satu) i zaposlenih žena (18,82 dolara po satu) kod generacije Z je 2,00 dolara, u poređenju sa 6,74 dolara u svim generacijama. 

Šta generacija Z želi na poslu?    

Studija iz Deloitte-a pokazuje da se stavovi zaposlenih u generaciji Z i njihovih šefova razlikuju u tri ključna aspekta: 

1. Empatija – Gen Z je empatiju rangirao kao drugu najvažniju osobinu, dok su je šefovi rangirali, u proseku, na dalekom petom mestu. 
2. Mentalno zdravlje – Manje od polovine pripadnika generacije Z kaže da im šef pomaže da održe zdrav obim posla, a 28% kaže da se bori sa svojim mentalnim zdravljem zbog svojih nadređenih. 
3. Lični identitet – 61% pripadnika generacije Z koji je već na tržištu rada oseća da je posao značajan deo njihovog identiteta, dok 86% anketiranih šefova kaže to isto. 

Prema podacima iz istog istraživanja, konačno možemo dati odgovor na pitanje šta generacija Z očekuje od radnog mesta i koji ih uslovi čine nezadovoljnima. 

Oni očekuju da će se njihovi nadređeni baviti važnim društvenim i ekološkim pitanjima. 

Od onih na višim pozicijama, generacija Z očekuje da preuzmu odgovornost i predvode put ka promenama. Uostalom, ako su nadređeni, trebalo bi da izgrade sliku na koju će se ljudi želeti da se ugledaju. 

Ako ova očekivanja ne budu ispunjena i gen Z oseti da vrednosti kompanije ne odražavaju njihova, neće im trebati puno da odu. Kao što izreka kaže, “Ne napuštaš posao, napuštaš šefa.” 

Žele da rade na daljinu. 

Generacija Z ne vidi mnogo smisla u tome da sedi osam sati u kancelariji ako već njihova pozicija to ne zahteva (a većina ne zahteva). Ali, to nije samo stvar lične preference; sa današnjim troškovima života, skoro je nemoguće imati pristojan stan u dobrom kraju i pored toga priuštiti ostale stvari u životu. 

Iz tog razloga, mnogi od njih žive daleko od svojih radnih mesta i provode bezbroj sati nedeljno u prevozu, što bi moglo da se popravi fleksibilnijom radnom politikom. Štaviše, 3/4 ispitanika reklo je da bi tražilo drugi posao ako bi njihovo trenutno radno mesto zatražilo da se prebace na rad iz kancelarije. 

Posao je važan, ali je prioritet ravnoteža posla i privatnog života. 

Generacija Z je shvatila da osobu čini više identiteta i, iako je posao važan i na to odlazi veliki deo vremena, još je važnije da vodite računa o svojim drugim interesovanjima, navikama, ličnim odnosima, kao i da imate dovoljno vremena da se opustite i napunite baterije kako biste sprečili burnout. 

Kako se ispostavilo, starije kolege i šefovi imaju problem da prihvate potrebu svojih zaposlenih koji pripadaju generaciji Z za postavljanjem zdravih granica, iako su one postavljene s ciljem da obe strane dugoročno imaju koristi. 

Oni ne tolerišu nikakvu vrstu diskriminacije. 

Generacije Z je izuzetno stroga po pitanju seksizma, rasizma i drugih oblika diskriminacije. Generacijski jaz je ovde posebno očigledan, pošto starije generacije više prihvataju takozvane “šale” koje su, zapravo, suptilan seksizam. 

Pored toga, ako osete maltretiranje na svojoj koži ili u svom okruženju, neće dozvoliti da to prođe neopaženo. Nazvaće stvari pravim imenom i objasniti zašto je takvo ponašanje neprihvatljivo. Međutim, 1/3 ispitanika ne misli da su njihovi šefovi ili HR efikasno rešavali ovakve situacije.