Tokom pandemije COVID-19, kada su uvedene zabrane kretanja, većina ljudi, uglavnom kancelarijski radnici i čak nastavnici, prešli su na rad od kuće. Danas, tri godine nakon lockdown-a, pojedinci s nestrpljenjem očekuju povratak u kancelarije. Ipak, mnogi radnici su se navikli na fleksibilnost i rad na daljinu iz udobnosti svojih domova.
Dajući snažnu podršku zagovornicima rada od kuće, istraživači sa Univerziteta Cornell i kompanije Microsoft sproveli su studiju koja je pokazala vrlo zanimljive rezultate. Studija je otkrila je da je ugljenični otisak radnika na daljinu znatno niži u odnosu na radnike na licu mesta.
Rad od kuće može pomoći u očuvanju planete
Rezultati studije pokazali su da radnici koji puno rado vreme rade od kuće imaju značajan značajan uticaj na životnu sredinu tako što smanjuju ugljenični otisak za 54%. Osim toga, zaposleni koji usvoje hibridni model rada, radeći od kuće dva do četiri dana nedeljno, i dalje mogu postići značajna smanjenja ugljičnog otiska u rasponu od 11% do 29%. Oni koji rade od kuće samo jedan dan nedeljno ostvaruju skromno smanjenje od 2% svog ugljičnog otiska.
Istraživanje identifikuje putovanje i potrošnju energije u kancelarijama kao glavne doprinose ugljičnom otisku kako za radnike na licu mesta, tako i za hibridne radnike. Da bi došli do ovih zaključaka, Cornell i Microsoft su uključili podatke iz anketa i modeliranja koji su uzimali u obzir elemente poput potrošnje energije u domaćinstvu na osnovu nekoliko faktora.
Ti faktori uključuju dnevni raspored, distancu i načine transporta, upotrebu uređaja za komunikaciju, veličinu domaćinstva i konfiguraciju kancelarija, uključujući zajedničke radne prostore i veličinu zgrada.
Rad od kuće treba da bude prioritet
Longqi Yang, menadžer istraživanja u Microsoftu i koautor studije, predlaže da organizacije i političari trebaju dati prioritet poboljšanjima u načinu života i radnom okruženju kako bi maksimalno iskoristili prednosti rada na daljinu i hibridnih opcija rada.
Izveštaj pokazuje da je 87% radnika koji su dobili mogućnost rada na daljinu iskoristilo tu priliku, provodeći u proseku tri dana nedeljno radeći od kuće. Oni koji rade sa punom fleksibilnošću provode još više vremena na daljinu, u proseku 3,3 dana nedeljno.
Ovo ukazuje na jasnu preferenciju za rad na daljinu, a kako se ističe u studiji, sa povećanjem broja radnih dana na daljinu, putovanja koja nisu vezana za posao, kao što su putovanja radi društvenih i rekreativnih aktivnosti, postaju sve značajnija.
Mnoge kompanije sada pokrivaju troškove poput računa za struju i internet za radnike na daljinu. Studija takođe primećuje da uticaj rada na daljinu i hibridnih modela na komunikacione tehnologije, poput računara, telefona i korišćenja interneta, ima zanemarljiv uticaj na ukupni ugljenični otisak.
Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
