Progresivno povećanje cena: Komentar budućih izmena i dopuna Zakona o trgovini (1. deo)

Cene, kao ključni element ekonomske dinamike, igraju možda i najvažniju ulogu u svim aspektima naših života. Iz godine u godinu svedočimo stalnoj promeni cena proizvoda i usluga, što može biti rezultat različitih faktora poput inflacije, promene u ponudi i tražnji, ili regulatorne intervencije. Osim ovih faktora, na koje je često nemoguće uticati, postoji jedan koji je isključiva odgovornost trgovaca. To je progresivno povećanje cena, koje predstavlja tehniku koju oni koriste, a odnosi se na povećanje cena neposredno pre početka prodajnih podsticaja.

Vreme Čitanja: 3 min

strahinja-mavrenski-891-fi

Izvor: DALL-E3

U ovoj kolumni, bavićemo se fenomenom progresivnog povećanja cena, koji ima dubok uticaj na potrošače, ali i ekonomske tokove u celini. Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarsta unutrašnje i spoljne trgovine, očekuje nas u skorije vreme javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o trgovini i to baš u delu koji se odnosi na takozvano progresivno povećanje cena.

Kako bismo bolje razumeli ovu temu, analiziraćemo Zakon o trgovini Republike Srbije i to odredbe koje se odnose na ovaj fenomen. Takođe, uporednom analizom sa EU regulativom, osvrnućemo se na način na koji Unija reguliše progresivno povećanje cena.

Napomena za čitaoce – kolumna će se sastojati iz dva dela, pa obavezno pročitajte i drugi koji će biti objavljen početkom narednog meseca, jer ćemo u njemu pojasniti sve najvažnije pojmove koji će vam omogućiti da bolje razumete ove temu.

Pojam progresivnog povećanja cena i kako se ono ograničava u EU

Progresivno povećanje cena predstavlja često prisutan fenomen, koji sve više primećujemo poslednjih godina u prodavnicama. Učestala je njegova pojava u određenim periodima godine kada su sniženja aktuelna, a šta zapravo znači?

Pojam progresivnog povećanja cena i primer koji ga pojašnjava

Kada trgovci povećavaju cene neposredno pre početka sniženja ili akcija tada možemo da govorimo o progresivnom povećanju. A kako to izgleda u praksi, objasnićemo na konkretnom primeru.

Cena proizvoda 1. januara bila je 100 rsd, zatim je 10. snižena na 50 rsd, da bi 31. januara cena proizvoda iznosila 150. Trgovac se zatim 1. februara odlučuje da sa 150 snizi cenu proizvoda na 100 rsd. On međutim to ne sme da uradi, jer ne postoji osnov za tako nešto. Trgovac nema pravo da kao prethodnu cenu istakne 150 rsd, već 50- zato što je to najniža cena u prethodnih 30 dana.

Kako su u EU stali na put „fingiranim popustima“

Regulisanje cena na ovaj način, odnosno ograničavanje njihovog rasta, u EU je propisano Direktivom o prikazivanju cena i Obaveštenjem Komisije EU o interpretaciji člana 6 A, koji se odnosi na isto ovo.

U navedenoj Direktivi i Obaveštenju, trgovci se obavezuju da kao prethodnu cenu, u odnosu na dan snižavanja i važeću cenu, moraju da prikažu isključivo onu koja je bila najniža u prethodnih 30 dana. Dakle u našem primeru to je 50 rsd kao najniža cena u prethodnih 30 dana.

Na ovaj način Direktiva ograničava progresivno povećanje cena, odnosno sprečava stvaranje takozvanih „fingiranih popusta.“ Kod ovakvih popusta se, kao što smo iz primera videli, neposredno pre sniženja, cena povećava kako bi se važeća prikazala kao niža. Dok je u stvarnosti ona samo tako prikazana kupcima iako je veća u odnosu na prosečno najnižu cenu u prethodnom mesecu.

Srbija se ugleda na EU zakonodavstvo po ovom pitanju

Sada se i kod nas nešto slično očekuje u izmena i dopunama zakona koji najavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. To je razlog zbog koga se mi u ovom blogu bavimo rešenjima iz EU, koja je i do sada bila zakonodavni uzor Srbiji, ali i kako bismo pripremili domaće trgovce za izmene zakona koje dolaze.

Ipak, treba imati u vidu da je navedeno pravilo iz Direktive opšteg tipa i da je moguće postaviti određena ograničenja u važenju pravila. To može da se uradi na osnovu same Direktive, ali to može da predvidi i naše Ministarstvo.

Pa tako pravilo o najnižoj ceni u poslednjih 30 dana, može biti ograničeno u korist lako kvarljive robe koja ima kratak rok trajanja i robe koja je bila na tržištu kraće od tog roka.

Važno je istaći da navedena odredba nema za cilj da ograniči trgovce u prikazivanju najniže cene u dužem vremenskom periodu od 30 dana. Ako govorimo o roku od 60 ili 90 dana pre sniženja cene i ako je to deo njihovog plana oglašavanja, onda ne postoje nikakva ograničenja.

U drugom delu bloga vas očekuje pojašnjenje pojmova važnih za temu progresivnog povećanja cena

I ovde ćemo, za sada, staviti tačku a u sledećem blogu vas čeka pojašnjenje srodnih pojmova koje treba da znate kako biste bolje razumeli progresivno povećanje cena. Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan, a ako je tako onda ga podelite sa onima kojima može biti koristan.

 

Advokat sa profesionalnim iskustvom iz oblasti privrednog i radnog prava i sa akademskom ekspertizom iz oblasti IT prava, zaštite podataka o ličnosti i prava intelektualne svojine. Strahinja je svoje akademskom obrazovanje sticao u Nemačkoj i Srbiji, a profesionalno iskustvo zastupajući interese velikog broja domaćih i inostranih kompanija

Prijavi se na novosti.