Pogledajte više
Direktor OpenAI-ja, Sam Altman, izazvao je novu debatu u tehnološkom svetu izjavom da bi veštačka inteligencija mogla da zameni čak 40% poslova koje danas obavljaju ljudi – tačnije, 40% zadataka. Njegova procena otvara pitanja o budućnosti rada, ekonomije i granicama između ljudskog i mašinskog intelekta.
Zamislite svakodnevicu: ujutro otvarate imejlove, a AI vam već nudi sažetak. Treba vam tekst, on ga napiše za nekoliko sekundi. Pripremate izveštaj, i opet se oslanjate na pametnog asistenta. Sve ide brže, lakše i deluje oslobađajuće. Ali neprimetno se javlja pitanje: dok mašinama prepuštamo deo posla, da li oslobađamo sopstveni um ili ga, zapravo, postepeno činimo slabijim?
Jedna od vodećih svetskih ekspertkinja za sajber bezbednost i CISO Evropske investicione banke, Jelena Zelenović Matone, biće keynote govornik na konferenciji Pulse360, koja 9. oktobra u Sava Centru okuplja stručnjake iz zemlje i regiona. U razgovoru za WebMind, Zelenović Matone otkriva šta očekuje od predavanja „Istraživanje granica veštačke inteligencije“ i koja nova pitanja o bezbednosti u digitalnom dobu otvara AI.
U svetu u kojem granice između brendova i proizvoda postaju sve tanje, jedan neobičan gedžet privukao je pažnju potrošača – power bank u obliku HARIBO gumenih medvedića. Na prvi pogled, zvuči kao šala ili simpatičan marketinški trik, ali ovaj uređaj postoji, funkcioniše i, što je još zanimljivije korisnici ga hvale kao izuzetno pouzdan izvor energije.
Ako ste mislili da je drugačije, grešite. AI modeli ili veliki jezički modeli (LLM) i ljudski mozak imaju zapanjujuće sličnosti. Razmišljanje, predviđanje i kreiranje odgovora je nešto što AI modeli rade kao i naš mozak. I da ne bude da samo pričamo u prazno, jedno sjajno istraživanje MIT-a i nekih od vodećih laboratorija za neuro nauku pokazuju da mozak i LLM modeli funkcionišu kao jako moćni „predviđači“ obrazaca. Ako biste zašli dublje u ta istraživanja videćete koliko sličnosti se iz funkcija našeg mozga preslikava na to kako AI kreira odgovore i zašto postaju sve ljudskiji i intuitivniji.
Film A.I. Artificial Intelligence iz 2001. godine ostao je upisan u istoriju kinematografije kao jedno od najpoznatijih dela koje je eksplicitno otvorilo pitanje može li mašina voleti. Režiran od strane Stivena Spilberga, prema dugogodišnjoj ideji Stenlija Kjubrika, ovaj film kombinuje naučnu fantastiku, bajkovitu simboliku i filozofsku raspravu o prirodi ljudskosti.
All articles loaded
No more articles to load
