Ako postoji projekat koji najbolje oslikava filozofiju „veruj u viziju, ignoriši bilans“, onda je to metaverzum u režiji Meta. Reality Labs, interno krilo zaduženo za virtuelnu i proširenu realnost, nastavlja da generiše ogromne gubitke, dok prihodi ostaju simbolični u poređenju sa uloženim novcem. U 2025. godini taj minus je prešao 19 milijardi dolara, što je više nego godinu ranije, i to u trenutku kada se tržište sve glasnije pita – dokle?
Paradoks je očigledan. Meta kao kompanija stoji finansijski stabilno zahvaljujući oglašavanju i AI infrastrukturi, ali Reality Labs izgleda kao paralelni univerzum u kojem važe drugačija pravila ekonomije. Prihodi postoje, ali su mali, fragmentirani i daleko od toga da opravdaju tempo ulaganja. U praksi, svaki dolar koji VR donese izgleda kao fusnota u odnosu na milijarde koje nestaju u razvoju hardvera, softvera i ekosistema koji još nema masovno usvajanje.
Dodatni signal da ni unutar kompanije entuzijazam više nije bezuslovan dolazi kroz otpuštanja i gašenje pojedinih projekata. Reality Labs je već ostao bez dela tima, neki VR studiji su ugašeni, a proizvodi koji su zamišljeni kao osnova „poslovnog metaverzuma“ polako se povlače sa scene. Drugim rečima, san se ne napušta, ali se očigledno racionalizuje, piše TechChrunch.
Metaverzum između vere i strpljenja investitora
I pored svega, Mark Zuckerberg ne odustaje. Njegova poruka investitorima ostaje dosledna: metaverzum je dugoročna igra, a najveća vrednost tek treba da se pojavi. Fokus se sada pomera ka pametnim naočarima i „wearable“ uređajima, uz ideju da će oni postepeno pripremiti teren za širu upotrebu proširene realnosti, dok se čisto VR iskustvo gura u drugi plan.
Problem je što tržište ne voli reč „jednog dana“. U godini u kojoj AI donosi opipljive proizvode, rast prihoda i jasne use-case scenarije, metaverzum i dalje zvuči kao obećanje iz prezentacije sa kraja 2021. Razlika je samo u tome što je sada to obećanje već koštalo desetine milijardi dolara.
