Metaverzum je privukao značajnu pažnju u poslednjih nekoliko godina. S jedne strane deluje obećavajuće da će revolucionisati različite aspekte ljudske interakcije i produktivnosti, ali s druge strane, ne mogu se izbeći pitanja o njegovom uticaju na životnu sredinu. Metaverzum nije samo virtuelni prostor, već predstavlja spoj digitalnih sredina koje koriste augmentiranu (proširenu) realnost (AR) i virtuelnu realnost (VR). Možete kreirati vaš unikatan avatar, prilagođavajući njegov izgled da odražava vaš stil, a čak možete i da krenete na digitalno putovanje. Od gejmerskih avantura do virtuelnih koncerata, metaverzum nudi beskrajne mogućnosti za zabavu i socijalizaciju. Pored toga, možete se uključiti i u ekonomske aktivnosti, koristeći digitalne mogućnosti za zaradu i podsticanje preduzetništva u ovoj dinamičnoj virtuelnoj oblasti. Sve ovo zvuči super interesantno, ali u realnosti AR i VR i centri za podatke koriste usluge za veštačku inteligenciju i „klaud“, koje zahtevaju ogromne količine energije.
Kako metaverzum zagađuje životnu sredinu?
Centri za podatke koriste veštačku inteligenciju za otkrivanje pokreta očiju i ruku, a virtuelna realnost se oslanja na „klaud“ usluge. Jedna studija pokazuje da treniranje jednog većeg modela za duboko učenje proizvodi oko 284 hiljade kilograma ugljen-dioksida što je ekvivalentno emisijama proizvedenim od pet automobila tokom njihovog životnog veka.
Potrošnja energije: Metaverzum u velikoj meri se oslanja na složenu mrežu servera, centara za podatke i računarske moći za održavanje svojih virtuelnih svetova. Ova infrastruktura zahteva značajne energetske resurse, što dovodi do zabrinutosti za njen ugljeni otisak. Dodatno, računarski zahtevi za prikazivanje složenih grafika i interakcija u realnom vremenu dodatno doprinose potrošnji energije. Dok napredak u energetski efikasnom hardveru i optimizaciji softvera može pomoći do određenog stepena da se ublaži ovaj uticaj, od suštinskog je značaja da se istraže održivija rešenja. Integrisanje obnovljivih izvora energije kao što su solarna, vetrovna ili hidroelektrična energija u operacijama centara za podatke predstavlja značajan korak ka smanjenju emisija ugljen-dioksida. Pored toga, implementacija energetski efikasnih praksi kao što su virtuelizacija servera i dinamička raspodela resursa može optimizovati korišćenje energije bez ugrožavanja performansi.
Elektronski otpad: U brzom svetu metaverzuma, korisnici često menjaju svoje uređaje kako bi pristupili najnovijim funkcijama i iskustvima. Ovo doprinosi generisanju elektronskog otpada, koji je ekološki izazov. Svaka faza životnog ciklusa uređaja ima ekološke implikacije. Ekstrakcija sirovina, proizvodni procesi i transport doprinose iscrpljivanju resursa i povećanju emisija ugljen-dioksida. Dodatno, neodgovarajuće odlaganje elektronskog otpada može dovesti do zagađenja i opasnosti po zdravlje. Da bi se ublažio uticaj elektronskog otpada na životnu sredinu od suštinskog značaja su inicijative koje promovišu elektronsko recikliranje i prakse za održiv dizajn. Podsticanje korisnika da odgovorno recikliraju stare uređaje može pomoći da se minimizira stvaranje otpada. Nadalje, dizajniranje dugovečnog hardvera sa mogućnošću popravke može produžiti životni vek uređaja, smanjujući potrebu za čestim zamenama.
Pozitivno uticaj metaverzuma: Ali, nije sve tako crno. Ova tehnologija može značajno smanjiti potrebu za putovanjem, jer ljudi sada imaju mogućnost da iskuse sve destinacije iz udobnosti svog doma. Ovo rezultira smanjenim saobraćajnim gužvama, manje nesreća, smanjenim zagađenjem i na kraju manjim doprinosom globalnom zagrevanju. Nadalje, praktičnost održavanja konferencija u virtuelnim uslovima nudi političkim i poslovnim liderima značajne uštede vremena i troškova, posebno u odnosu na bezbednost i troškove putovanja.
