Od euforije do odgovornosti
Za Srbiju, regulisanje pitanja AI-ja nije više pitanje „da li“, već „kako i kada“. Dok posmatramo i osluškujemo trendove koji su uzeli maha oko nas, vidimo da su se izdvojile različite struje kada je veštačka inteligencija i njena upotreba u pitanju. Najvidljivija je teritorijalna podela, a ona za sobom nosi i podelu po načinu korišćenja i po načinu delovanja po pitanju AI-ja, i imamo: evropski, američko i kineski pristup.
Verovatno ste već upoznati sa famoznim EU AI aktom i rigoroznim restrikcijama koje je Kina uvela po pitanju šta i ko sme da kreira sadržaje za društvene mreže. Ali, hajde da se pozabavimo sa ova tri tipa regulisanja koišćenja veštačke inteligencije:
Nazovimo ga našim, Evropski model je zasnovan na etici, pravu i zaštiti građana. Koliko je ovo zaista u praksi primenjivano, nisam sigurna, posebno u zemljama kao što je naša, koja akt uzima samo kao informaciju. Bilo kako, činjenica je da ej Evropa uvođenjem akta postavila najkompletniji okvir kroz AI Act, koji je stupio na snagu 2025. godine. Sa ovim aktom EU je poslala jasnu poruku društvu – AI mora da služi nama ne obrnuto.
Ovo je ok pristup ako želimo jasno uređena pravila po kojima želimo da radimo. Možda se gubi malo na slobodi i kreativnosti, pa ne možete ChatGPT baš za sve da konsultujete, ali nudi jasne smernice i sigurnost.
Što se Amerike tiče tu imamo potpuno drugačiju stvar. Inovacije su pod pritiskom tržišta, hiperprodukcija materijala. Tako da američki pristup ostaje fleksibilan samo da se ne zakoči Silicijumsku dolinu.
U praksi, to znači da će AI inovacije i dalje najbrže rasti upravo u Americi, dok će regulisanje upotrebe veštačke inteligencije reagovati retroaktivno – tek kada se problem desi. Ovo jeste najpodsticajniji model za inovacije i konkurenciju, ali preskup na duže staze. Veće su šanse za zloupotrebu i obiljno gubljenje poverenja kod javnosti.
I, na skroz drugoj strani planete imamo kineski pristup. Kontrola kao strateško oružje.
Zakoni o algoritamskim preporukama i AI-kreiranom sadržaju zahtevaju da se deepfake materijali jasno označe, naglašava se da AI sadržaj mora „odgovorno“ da promoviše državne vrednosti, a da korisnici AI alata budu registrovani pravim imenom.
Za Kinu je AI deo nacionalne bezbednosti
Dok Evropa gradi zakonske procedure, a SAD štite tržište, Kina gradi moć. AI u toj zemlji daleko je prevazišao industrij. Veštačka inteligencija je alat državne kontrole, nadzora i uticaja.
Kada pogledamo ova tri modela, istina je da mi jesmo u Evropi, ali nismo ni blizu čaćk i ovog modela pristupa korišćenju veštačke inteligencije i kontrolisanju sadržaja koji na ovaj način dobijamo.
Naši startup-ovi bi verovatno najviše voleli američki model, ali smo i od njega kao zemlja jako daleko.
Sa cenzurama i Kinom, iskreno se nekako najviše slažem samo iz jedne proste stvari, ako već nemam način i mehanizam da kontrolišem i da ispravno konzumiram, mnogo je bolje oguraničiti opcije korišćenja. Manja je šansa da nešto uprskamo.
Kakvog ste stava vi? U koji se od modea vaš posao i ideja o veštačkoj inteligenciji uklapa?
A ako želite da naučite više o ovim i mnogim drugim alatima, kao i kako da ih primenite u svom poslovanju, u Represent Academy-ju smo kreirali nekoliko sjajnih programa. Informacije možete pronaći na sajtu representacademy.rs, a možete mi i pisati na [email protected]
Ja sam Marija Milanović, business development manager u Represent academy timu, tech lover i veliki AI fan, i neko ko će na ovom putovanju kroz upoznavanje, prihvatanje i implementaciju AI alata biti uz vas. A tamo gde zastanem, pridružiće mi se saradnici i stručnjaci u svojoj oblasti da pomognu i podele svoje iskustvo.
