Masovna otpuštanja #4: “Sporazumni raskid je najjednostavniji, a za poslodavca najefikasniji” 

Nastavljajući se na aktuelnu diskusiju o masovnim otpuštanjima u IT industriji, neretko se poteže pitanje otpremnine i nedoumice kako postupiti prilikom potpisivanja raskida radnog odnosa.
U ovom tekstu, razgovarali smo sa advokatom Ilijom Rilakovićem i pokušali da odgovorimo na neka od najčešće postavljanih pitanja koja se tiču otpremnina.

Vreme Čitanja: 3 min

otpremnine

Ilustracija: Lenka T.

Kada sporazum može biti koristan?

Oni koji se nađu u situaciji da dobiju otkaz, u moru informacija i egzistencijalnih pitanja, ne znaju uvek da procene uslove koji su im ponuđeni i da li im oni idu u prilog. Vrlo se često dešava da ta situacija bude donekle ponižavajuća za zaposlenog – posebno ako je neočekivana, kao što smo saznali u jednom od prethodnih tekstova na ovu temu – pa žele da se ta neprijatnost što pre završi i da prođe što bezbolnije. 

Baš zato, zaposleni najčešće potpišu raskid ugovora bez previše razmišljanja o tome da li je to najbolji scenario za njih, i osame se da procesuiraju ono što se dogodilo kako bi što pre bili spremni da ponovo izađu na tržište rada u potrazi za novom pozicijom. 

Tek kasnije, zapitaju se da li je prethodna firma “ispala fer” prema njima i da li je trebalo da pregovaraju o uslovima raskida odnosa. 

Može li sporazumni raskid da bude koristan za zaposlenog, i u kojim situacijama? Kakva je praksa u pogledu otpremnina u većini IT firmi u Srbiji? I, najvažnije, koja su vaša prava i kako pregovarati o njima? 

U nastavku teksta, pronađite odgovore na pitanja koja se najčešće vrzmaju po glavi onih koji su prošli kroz iskustvo dobijanja otkaza. Za WebMind govori Ilija Rilaković, iz advokatske kancelarije WALK

WEBMIND: Koji je vaš komentar na to što se u aktuelnom talasu masovnih otpuštanja u IT industriji radnicima nudi sporazumni raskid ugovora? Prema zvaničnim izjavama nekih kompanija, deluje da je reč o tehnološkom višku, no i tada radnicima nude sporazumni raskid. Zašto je to tako? 

ILIJA RILAKOVIĆ: Sporazum o prestanku radnog odnosa je po pravnoj suštini ugovor kojim se regulišu uslovi pod kojima zaposleni prestaje da radi. Rekao bih da je sporazumni raskid ugovora o radu najjednostavniji način za prestanak radnog odnosa, a za poslodavca svakako najefikasniji. Razlozi zbog koji poslodavac nudi sporazum zaposlenom su raznovrsni i nisu svi nužno loši. 

  1. Prvo, kod sporazuma nema obaveze za pripremanjem dokumentacije za rešavanje pitanja tehnološkog viška. To dalje znači da je rizik od tužbe zbog nezakonitog otkaza manji. 
  2. Potom, sporazumom se mnogo brže završava ceo postupak, dok kod tehnološkog viška ceo postupak može da potraje i više od mesec dana. U slučaju tehnološkog viška, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. 
image-1

Ovde sporazum može da bude koristan kada je zaposleni radio kraće od godinu dana kod poslodavca, što znači da nema pravo na otpremninu, pa poslodavac to može da nadoknadi kroz sporazum.

WEBMIND: Kako se određuje visina otpremnine u slučaju sporazumnog raskida ugovora o radu? 

ILIJA RILAKOVIĆ: Visina otpremnine u slučaju tehnološkog viška utvrđuje se opštim aktom (npr. Pravilnik o radu kod poslodavca) ili ugovorom o radu. Međutim, Zakon o radu propisuje da iznos otpremnine ne može da bude niži od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. 

image-1

Drugim rečima, zakon utvrđuje minimalni iznos otpremnine, a svaki poslodavac može da za svoje zaposlene utvrdi povoljniji, tj. iznos koji će biti viši od zakonskog minimuma.

WEBMIND: Da li postoji mogućnost pregovaranja o uslovima otpremnine? Koji su ključni faktori koji mogu uticati na uspeh pregovora? 

ILIJA RILAKOVIĆ: Jedino u fazi pregovaranja o uslovima, odnosno pre zasnivanja radnog odnosa (potpisivanja ugovora o radu), kao što se npr. pregovara o visini zarade. Kada ugovorom o radu ili pravilnikom o radu nije predviđen povoljniji režim od zakonskog, a poslodavac zaposlenog proglasi tehnološkim viškom, nema mogućnosti za pregovore. Alternativno, vraćamo se na vaše prvo pitanje, o iznosu može da se pregovara samo ako se poslodavac i zaposleni odluče za sporazumni raskid radnog odnosa. 

WEBMIND: Koje su moguće posledice odbijanja sporazumnog raskida ugovora o radu? 

ILIJA RILAKOVIĆ: Poslodavac ne može da natera i ne sme da primorava zaposlenog na zaključenje sporazumnog raskida. Ukoliko zaposleni to odbije, poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo otkazom ugovora o radu, uz ispunjenje zakonskih uslova. 

WEBMIND: Da li je preporučljivo konsultovati se s advokatom pre potpisivanja raskida ugovora o radu? Kako advokat može pomoći u zaštiti prava radnika u tim situacijama? 

ILIJA RILAKOVIĆ: Ukoliko ste mladi, aktivni i zdravi, pa odjednom osetite bol u grudima, verujem da biste otišli kod lekara. Moguće je da je samo u pitanju nešto akutno, a možda je potrebno ozbiljno lečenje i operacija. U tom smislu, otkaz ugovora o radu jeste pravna boljka. 

Danju novinarka, noću podkasterka. Ne piše s ciljem da čitaoci budu impresionirani, nego da im tema postane jasna.

Prijavi se na novosti.