Nebojša Bjelotomić: Uticaj inflacije na IT tržište i plate u Srbiji

Direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić u izjavi za WebMind izneo je stavove o IT sektoru, ceni radne snage, platama i potražnji na tržištu. On je mišljenja da je inflacija ostvarila veliki uticaj na lične dohotke programera, kao i da je IT industrija u Srbiji pred novim (većim) izazovima. Njegovu izjavu prenosimo u celosti.

Vreme Čitanja: 3 min

nebojsa-bjeotomic-1607-fi

Izvor: Inicijativa Digitalna Srbija

Bio jednom jedan svet, u njemu je novac bio jeftin i lako dostupan. Svi su srećno finansirali svoja istraživanja i razvojne projekte. U tom svetu je cvetala industrija IT usluga u Srbiji. Međutim, niotkuda, i ako su je proglasili za pošast koju smo ostavili u 20. veku, pojavila se inflacija. Zbog nje je novac postao gotovo nedostupan, a svet se promenio.

Prvo su postradali najslabiji. Startupovi na američkom tržištu ne navikuniti da razmišljaju, a kamoli tragaju za profitom, suočili su se sa hladnim investitorima koji su preko noći promenili svoja investiciona načela. Startupovi koji su u godinama, kada su dve stvari radile neometano, virus i štamparije novca, lako došli do desetina miliona dolara investicija naglo su počeli da računaju koliko još nedelja imaju dok im računi u banci ne ostanu prazni.

Svi oni koji su zaobilaženi u širokom luku postali su korisnici koje treba osvojiti

E, baš ti i takvi startupovi su bili najdraži korisnici kompanija koje se bave IT uslugama u Srbiji. S njima se brzo dogovaralo, još brže isporučivalo a zahtevi su im bili generalno skromni. Ono što je sigurno, svi oni koji su zaobilaženi u širokom luku postali su korisnici koje treba osvojiti. Oni sa napornim sektorima za nabavku koji vole da probiraju ponude kroz 5 do 10 krugova pogađanja, sa školovanim projektnim menadžerima koji bičuju da se sve dogovoreno isporuči ako može koji dan ranije, sa software arhitektama koji tačno znaju šta hoće i da, na ogomnu žalost, oni sa zastarelim sistemima na koje se mora zakačiti ili sa njih migrirati.

Naprasno, umesto 3 razmenjena maila i par nedelja pregovora, proces prodaje se otegao na mesece. U koliko ste stigli do ovog dela teksta i izdržali moje lamentrianje nad firmama koje su imale izuztne stope profita poslednjih deceniju, deceniju i po verovatno se pitate a kakve ima sve ovo veze sa radnom snagom i primanjima u IT-ju? O, ima i te kako ima.

E, rođaci, odakle će to sad doći?

Kad umesto startupova kojima su milioni lako pali počnete da pregovarate sa „tradicionalnom“ industrijom koja je mnogo vičnija od vas u pregovaranju i dobijanju povoljnih cena, prvo finansije uoče loše vesti po tokovima novca, odnosno dostupnosti „keša“. Nakon što obaveste o situaciji menadžement koji je i onako sve znao, sledeći u toku informacija je HR. I naravno posle toga njegovo visočanstvo programer. Sećate se onih šala o zahtevima za povećanje plate na mesečnom nivou i svim povlasticama koje su nalazile put do neposrednih proizvodjača u ITju, e rođaci odakle će to sad doći?

Za svo to vreme inflacija gruva li gruva po cenama, jogurt bio 80 dinara pre dve godine, a sad je 180 godina i samo na akciji će, možda, biti jeftiniji. Svet se pomamio za AI, gore nego za blockchain-om a znamo kako se to završilo. Pa je li vreme da pošteni ITjevac pogleda malo svet oko sebe? O da, kako nije.

programeri-zarada-1539-ps1

Poljaci i Česi su odavno spremili brošure za nearshoring

Međutim kako nas je „štampanje novca“ ošamarilo a inflacija dočekala na „povratnu“ ima i globalnih razvoja koji i nisu tako loši po našu malu državu i njene ITjevce. Deglobalizacija je u punom jeku, svaki kontinent gleda da napravi svoj lanac snadevanja koji nije lako prekinuti. Oni bliže stolovima za kojima se odlučuje, poput Poljaka i Čeha odavno su spremili brošure za nearshoring. Nearshoring!? Šta mu je sad pa to? Sećate se možda izraza offshoring? Ono kad su call centri na Filipinima a programeri u Bangaloru i Hiderabadu. To baš nije sretna opcija u ovom novom svetu gde se prebrojavaju nosači aviona i kontinentalne rakete. U ovom zbog svojih osnova zlom razvoju dogadjaja je šansa srpskog IT-ja. U mesto Bangalora, Kragujevac. Što da ne? Ima tu jedna mala caka, to onda znači da plate u Beogradu i Novom Sadu ne mogu biti ni blizu onih u Minhenu jer nearshoring podrazumeva da je ta obala pa makar i bila blizu i dalje jeftinija.

U ovoj situaciji možda profitiraju oni koji su do juče bili pa gotovo zanemareni poslodavci za ITjevce: finansijski sektor, proizvodja i slični. Neće se digitalizacija usporiti i neće ni chatgpti niti neki alat zameniti ITjevce, učiniće ih efikasnijim i naterati da još više rade, i to možda već sledeće godine.

***

Ideja da uradimo intervju sa Nebojšom Bjelotomićem, koji je, sudeći po tekstu gore, dao drugačiju, ali i preko potrebnu perpektivu za sagledavanje suštine problema domaće IT zajednice, nastala je nakon realizacije našeg teksta koji se bavi tržištem rada i platama programera, koji možete pročitati na sledećem linku.

Profesor književnosti zagubljen u odajama ekonomskog, tech i IT novinarstva.

Prijavi se na novosti.