Fiksni kurs: Razlike između tradicionalne i vezane valute
Valutni kurs diktira vrednost po kojoj dve valute mogu biti razmenjene. Možete videti ove kurseve svaki put kada uđete u menjačnicu da kupite stranu valutu: jedan dolar iznosi 0,95 evra, 1,63 kanadska dolara, ili 111,5 srpska dinara itd. Ali mi takođe možemo reći da ovi brojevi diktiraju količinu domaće valute koju treba da obezbedite ako želite da kupite određenu količinu stranog novca.
Fiksni kurs (currency peg) odnosi se na odluku centralnih banaka ili vlada da sačuvaju fiksni kurs vezan za valutu druge države. Drugim rečima, fiksni kurs nastaje kada ovlašćeno telo vezuje valutu koja je zakonsko sredstvo plaćanja za stranu fiat valutu u nadi da će stabilizovati strategije valutnog kursa između dve strane, u ovom slučaju – dve (ponekad i više od dve) države uključene u proces.
Foto ilustracija: Freepik
Ipak, nisu sve valute vezane valute. U stvari, većina vlada primenjuje slobodan kursni sistem, što je u potpunoj suprotnosti od fiksnog kursa. Jedna od primarnih razlika između ove dve opcije jeste da slobodan kursni sistem dozvoljava vladama da zaobiđu centralne banke kao uticajne institucije kada su u pitanju kursevi. Kao rezultat toga, tržišna ponuda i potražnja diktiraju razlike u vrednosti između domaćih i stranih valuta držeći ih pod kontrolom.
Svrha fiksnog kursa
Niste sami ako se pitate zašto neke države vezuju svoje domaće valute za strani novac. Pa hajde da pogledamo šta su osnovni motivi zbog kojih se fiksni kursevi uopšte primenjuju.
Na početku, stabilan kurs između zemalja može unaprediti trgovinu i doneti prosperitet za obe. Fiksni kurs nam omogućava stabilne kurseve i smanjuje rizike od novčanih gubitaka zahvaljujući nepredvidivim i ponekad i razornim fluktuacijama valute.
Vlade se odlučuju za fiksni kurs sa ekonomski snažnijom državom da izbegnu gubitke i postave stabilne temelje za finansijsko planiranje u okviru države. Kada se uspostavi, fiksni kurs će unaprediti povoljnu ekonomsku klimu i unaprediti bezbednost tokova novca i kapitala.
Evro i američki dolar su najčešći izbori za uspostavljanje sistema fiksnog kursa. Postoji razlog zbog koga su ove valute najizvodljivije i najpopularnije opcije – smatraju su relativno stabilnim. I. što je još važnije, evro i dolar su domaće valute u prosperitetnim državama koje bi bile odlični trgovački partneri.
Prednosti fiksnog kursa
Kao što smo ranije rekli, vlade se odlučuju za režim fiksnog kursa s ciljem stabilizacije ekonomije i otvaranju vrata za bezbednije i, donekle, predvidljivije trgovanje. Iako je to važno, ovo nisu jedine prednosti fiksnog kursa.
Foto ilustracija: Freepik
Na primer, vlade mogu da se oslone na ovaj režim ne samo kako bi predvidele već i kontrolisale ponašanje svojih domaćih valuta. Kada su vezane, valute ublažavaju stope inflacije pošto je njihova vrednost usaglašena sa vrednošću druge valute. Naravno, to ne znači da su jednake. Umesto toga, kada vlada usvoji sistem fiksnog kursa, vrednost fiksnog kursa fluktuira u odnosu na njihove predodređene referentne vrednosti.
Drugim rečima, ako referenta vrednost raste ili pada, fiksni kurs će takođe rasti ili padati i sprečavati pad vrednosti u potpuni ambis. Od ovog mogu imati koristi države sa izuzetno volatilnim fiat valutama. Ali, pošto uslovi pod kojima se sistemi fiksnih kurseva sprečavaju valutu od naglog pada, takođe sprečavaju valutu od dostizanja neverovatnih visina koje možemo posmatrati kao važnu prednost.
Ipak, fiat valuta nije toliko nestabilna kao kripto i „neverovatne visine“ nisu toliko drastične kao fluktuacije na kripto tržištu. Iako imaju svoje mane, režim fiksnog kursa ponekad je mnogo manje rizičan nego čekanje da ponuda i potražnja promene tržišne uslove u vašu korist i poboljšaju vrednost domaće valute.
Još jedna prednost sistema fiksnog kursa jeste činjenica da su i međunarodne i lokalne investicije izvodljivije kad takav kurs postoji. U kombinaciji sa minimalnim promenama u vrednostima investicija zbog tržišne stabilnosti nakon fiksiranja kursa, fiksi kurs može biti recept za naprednu i prosperitetnu ekonomiju.
Mane fiksnog kursa
Dok fiksni kursevi mogu biti vredan alat kada je u pitanju unapređenje domaće ekonomije, sistemi fiksnog kursa mogu takođe igrati ulogu i u uništenju ekonomije. Na primer, kada je kurs vezan za niski kurs određene valute, vezana valuta uzima deo kupovne moći lokalnim potrošačima i sprečava njihov ulazak na strana tržišta.
Foto ilustracija: Freepik
Nasuprot tome, previsok vezani kurs može povećati inflaciju i čak i doprineti trgovinskim deficitima. Vezane valute mogu imati i negativan uticaj na devizno tržište i utabati put za strana tela i njihovo učešće u lokalnim poslovima.
Kada država prihvati sistem fiksnog kursa, centralna banka te države će čuvati devizne rezerve i dozvoliti tom telu da trguje po fiksnom kursu bez problema. To je ograničenje samo po sebi, većinom zato što bi domaća država izgubila validnost fiksnog deviznog kursa ako ostane bez deviznih rezervi. Ako se to desi, država nema drugi izbor osim toga da se vrati slobodnog deviznom kursu gde tržišni uslovi diktiraju vrednost kursa.
Koje države su vezale svoje valute za evro ili američki dolar?
Neke države već par decenija primenjuju sistem fiksnog kursa dok su se druge tek pridružile. S tim u vezi, u nastavku ću vam navesti nekoliko primera uspešnog prelaska za slobodnog na fiksni kurs.
Države kao što su Bahrein, Belize, Kuba, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman svi imaju valutu koaj je vezana za američki dolar. Neke od njih su izabrale dolar zbog stabilnosti pošto su im SAD potrebne kao partner u naftnom biznisu.
Iako nije toliko popularan izbor u biznisu kao dolar, evro se koristi takođe. Konvertibilna marka Bosne i Hercegovine, komorski franak, marokanski dirham i hrvatska kuna su samo neki od primera valuta vezanih za evro.
