Koliko (nas) košta veštačka inteligencija? Može račun?

Piše Tamara Zavišić, osnivačica ETIK.AI, organizacije posvećene etičkom i pravnom usklađivanju AI sistema.

Cena veštačke inteligencije: Jedna ChatGPT konverzacija troši oko pola litra vode

To je otprilike tri čaše vode za jedan razgovor s AI-jem. Pomnoži to sa 100 miliona dnevnih korisnika i dobićeš 50 miliona litara vode dnevno. Dovoljno da napuniš 20 olimpijskih bazena. Svakog dana.

I to je samo voda. Nismo ni počeli razgovor o električnoj energiji. Pritom, govorili smo samo o ChatGPT-ju. Gde su ostali?

Skriveni račun

AI napreduje brže nego što stižemo da procesuiramo, ali taj tehnološki skok dolazi sa ozbiljnom cenom – energetskom i ekološkom. Data centri su srce AI ekosistema, a trenutno troše između 1% i 2% globalne električne energije – i ta cifra konstantno raste.

Treniranje i rad AI modela nisu samo gladni struje, već proizvode i ogromnu količinu toplote koja zahteva agresivno hlađenje. A to znači – masovnu potrošnju vode. Krenimo na vreme. Treba nam razgovor o stvarnom računu.

Cifre koje otvaraju oči

Nedavno istraživanje moje malenkosti “Može račun? Koliko (nas) AI košta?” baca svetlo na ekološki otisak AI giganata i našeg Državnog data centra. Rezultati su, blago rečeno, zabrinjavajući:

• Kažu, jedan ChatGPT upit može potrošiti energije koliko i vožnja elektičnim automobilom od Beograda do Lisabona – i nazad
• Google godišnje troši struje koliko Srbija i Crna Gora zajedno
• Meta dnevno crpi 3.881 megalitara vode – dovoljno za godišnje potrebe 71.000 ljudi

Istina, ove cifre jesu ogromne na globalnom nivou, međutim, postavljaju važno pitanje – šta to znači za nas, lokalno?

Šta to znači za Srbiju?

Državni Data Centar (DDC) u Kragujevcu svakako nije gigant poput Google-a, ali sa instaliranom snagom od 14 MW i ambicioznim planovima za proširenje, njegov ekološki otisak nije zanemarljiv, cirke >

• Godišnja potrošnja struje: 122,64 GWh – dovoljno za napajanje Subotice 4-5 meseci
• Godišnja potrošnja vode: 245.280 m³ – skoro 100 olimpijskih bazena
• Godišnje emisije CO₂: 85.848 tona – kao da smo dodali 18.500 automobila na puteve

Problem? Skoro 65% naše energije dolazi iz uglja. To znači da svaka AI operacija u Srbiji proizvodi mnogo više CO₂ nego ista takva operacija u, recimo, Norveškoj koja se oslanja na hidroenergiju.

Bez promene izvora energije, čak i najmoderniji sistemi hlađenja neće značajno smanjiti naš ukupni ekološki otisak.

Učimo od drugih

Svakako ćemo se potruditi da ne ponavljamo greške tehnoloških giganata – jelte. Imamo priliku da učimo iz njihovih iskustava. Npr >

Transparentnost pre svega

Google je lider u transparentnosti – objavljuju detaljne izveštaje o potrošnji energije, vode i emisijama. Ovo nije samo PR – bez merenja nema ni upravljanja. Ne budi OpenAI (ironično).

Za Srbiju to znači: Postaviti jasan sistem merenja i izveštavanja o ekološkom otisku našeg digitalnog ekosistema. Znati tačno gde smo sada je prvi korak ka poboljšanju.

Efikasnost je bitna

Meta ima impresivan PUE koeficijent od 1.08 (skoro savršena efikasnost), kroz pametno projektovanje sistema hlađenja i inovativne tehnologije.

Za Srbiju to znači: Pri planiranju nadogradnje DDC-a, efikasnost mora biti centralna – ne kao naknadna dorada, već kao temelj dizajna.

 I Google i Meta agresivno investiraju u obnovljive izvore – solarni paneli, vetro-parkovi i PPA ugovori. Google teži da koristi 100% energije bez ugljenika 24/7 do 2030.

Za Srbiju to znači: Trenutni projekt solarne elektrane od 500kW za DDC je dobar početak, svakako simboličan. Ali, nedovoljan – potreban je ambiciozniji plan za postepeni prelazak na obnovljive izvore.

Lokalna rešenja za lokalne probleme

Čak i u našem regionu postoje sjajni primeri. Magyar Telekom u Mađarskoj je smanjio PUE sa 1.7 na

1.2 i prešao na 100% obnovljive izvore. ClusterPower u Rumuniji gradi energetski efikasan data centar sa 25% nižim operativnim troškovima.

Održivost nije skupa – dugoročno je isplativa. DDC bi mogao uložiti 1-2M € u održive inicijative i ostvariti godišnje uštede od 200-300K €, uz period povraćaja od 3-8 godina, zavisno od tehnologije.

Učimo na greškama drugih

Jednako je važno šta ne raditi:

• Ne širiti kapacitet bez plana za energetsku održivost – to bi drastično povećalo naš karbonski otisak
• Ne odlagati održivost “za kasnije” – retrofitovanje je mnogo skuplje od integrisanja održivosti od početka
• Ne kopirati rešenja bez prilagođavanja – Srbija ima specifičan energetski miks, klimu i regulativu

Imamo priliku

Srbija ima jedinstvenu priliku da na vreme postavi održivi model razvoja AI infrastrukture. Sa pravim pristupom, DDC bi mogao postati regionalni primer odgovornog rasta – kombinujući tehnološku inovaciju sa ekološkom odgovornošću.

Za početak, npr:

1. Postaviti ambiciozne, ali merljive ciljeve – 50% smanjenje intenziteta emisija do 2030., 30% reciklirane vode, PUE ispod 1.2
2. Investirati u energetsku efikasnost i obnovljive izvore – proširiti plan solarne elektrane, razmotriti vetro energiju
3. Partnerstva sa akademskom zajednicom – razvijati energetski efikasne algoritme i optimizacije specifične za naš kontekst

Skupo je ne činiti ništa

Račun za veštačku inteligenciju ne dolazi samo u kilovatima i litrama vode – dolazi i sa klimatskim bilansom koji tek treba da poravnamo.

Ako želimo uživati u blagodetima AI revolucije, moramo biti spremni da razmišljamo o punoj ceni. Ovo nije samo pitanje ekologije – ovo je pitanje odgovornog razvoja tehnologije koja će oblikovati našu budućnost.

Krenimo odgovorno. Krenimo na vreme.

Pročitaj celokupno istraživanje “Može račun? Koliko (nas) AI košta?” na linku za detaljne podatke, metodologiju i kompletnu analizu.