Tehnologija danas češće odlučuje umesto ljudi, o kreditima, zapošljavanju ili pristupu uslugama, dok klasične procene uticaja na zaštitu podataka više ne uspevaju da isprate takav tempo. Priručnik koji su pripremile Tamara Zavišić i Ana Toskić Cvetinović uvodi novi metodološki okvir i namenjen je kompanijama koje žele da svoje AI sisteme učine zakonitim, etičnim i društveno odgovornim. AI DPIA Priručnik (2025) pokazuje kako da veštačka inteligencija radi za ljude, a ne protiv njih
Tamara Zavisic
More in Archive
Na neformalnom okupljanju „AI na pivo“ u Nišu, za najzanimljivije rešenje večeri proglašeno je rešenje startapa WasItAI, koji je kreirao alat za otkrivanje slika nastalih pomoću veštačke inteligencije. Rešenje Nenada Ilića i njegovog tima bavi se jednim od ključnih izazova digitalnog doba: razlikovanjem autentičnog sadržaja od generisanog.
Veštačka inteligencija ne zna šta je etika – ali odlučuje umesto nas. Njena „savest“ nije moralna, već tehnička: filtrira informacije ne na osnovu smisla, već prema formi u kojoj su postavljene. Ključno pitanje koje se postavlja glasi – ko definiše granice između dozvoljenog i zabranjenog, i da li korisnici imaju pravo da razumeju kako AI zapravo „razmišlja“, navodi se u istraživanju “Veštačka etika”, autorke Tamare Zavišić, osnivačice ETIK.AI.
Da, veštačka inteligencija jeste top (pun intended). Sjajni benefiti, potencijal, mogućnosti. Nesporno. Ali. Dok se divimo najnovijim AI modelima i njihovim sve impresivnijim sposobnostima, jedna stvar ostaje neprijatno skrivena – stvarni trošak veštačke inteligencije. Ne onaj finansijski (svakako “puno košta”), već onaj koji plaća naša planeta.
Veštačka inteligencija, danas moćnija nego ikada, donosi odluke, automatizuje procese i oblikuje društvo. Ali, može li AI biti etičan? I još važnije – ko je odgovoran kada tehnologija pođe po zlu? O tim pitanjima razgovarali smo sa Tamarom Zavišić, osnivačicom ETIK.AI, organizacije posvećene etičkom i pravnom usklađivanju AI sistema.
All articles loaded
No more articles to load
